Oshtro odzvanja ehom
taj jednolični zvuk
unutar hodnika moga uma.
Kroz ušne školjke,
zadire u svaku moju poru,
i čini suštinu svake moje misli.
’’T0u-Tu-T0u-Tu’’,
udara o membrane ,
uporno -čuje iz slušalice.
Blebetavi crvic pochinje
pljuckanje po meni....
Rovari ,vrti se,
uz tut-tut-tu po taktu...
izgovara optuzhbe,kritike....
Sve ono shto vec
rekoh sebi....
Ja sam paradoksalni apsurd.
Ja sam sama svoj tužilac,
svoj sudija i svoj dželat.
Ti, sekira, oružje u
rukama ubice i samoubice.
Ja svoj zhivot uzalud trošim!.
’’T0u-Tu-T0u-Tu’’,
udara o glavu
kao pesnica teshkasha....
