Prosuta na postelji od snova,

snivam neke bivshe,nasmeshene....

 zrnaste,pahuljaste,maglovite ....

razlivaju se ko pljusak po asfaltu,

ko dodiri po vrelom ,

sachuvani u trenucima

kad su bili najdrazhi,

najsladji,

najsharnmantniji,

dechaci moji....

Oni visoki i malo nizhi,

plavi,crni ili shareni....

Nemam pojma zashto?

Te raznih boja najvishe pamtim.

Umeli su da boje  moje dane,

od crvenog kad dotaknem zvezde

ili crnog kad ne vidim svet....

Osecaj pripadnosti nije bio postojan,

vishe trenutan kao neuhvatljiva zelja

opstala samo u nashim mislima.

Necu reci da su ovi drugi manje dragi,

oni su nekako bili bolniji na rastanku...

Ko voli uopshte tuzhne priche?

Zato opet prostirem

krevet od oblaka

jastuk od snova

i sanjam budna.....

sve dechake ovog sveta koji su mi

podarili deo svoga srca

deo svoga sna

kad  trajali smo do neba

i nestali do  dna.....