Od kada si otishao

prazninom jeche tuneli secanja,

ni svet  vishe nije isti,

obilazim nasha mesta

gde smo se igrali kao deca,

jedino tu imam prividan osecaj da si josh tu....

Zhivim zhivot jedino tad

dok okrecem filmove izdesavanih pricha...

Od kada si otishao nishta nije isto,

jutro se u zori slomilo,

zamrzlo osmeh na mom licu...

od kada si otishao....

pratim tvoje tragove u snegu,

prepoznajem te u tudjem liku...

onda zastanem,odmahnem glavom,

ugaslog pogleda za tren....

od kada si otishao....

trazhim tvoj glas u zvuku vetra,

vrtim nashe slike,

cuteci obrishem suzu,

i zhivim neki zhivot,

ako se to zhivotom moze nazvati,

od kada si otishao ,

ugasilo se sunce,

prestala sreca u meni da dishe,

"Proci ce"-tako mi kazhu,

a evo godine brojim,

ja josh spustene glave stojim,

bez tebe se smeha bojim,

a oni opet kazhu,svashta neshto,

i naravno lazhu...lazhu...

Kazhu to je Bozhja volja,

kazhu,andjeli postoje,

kazu-"tamo ga bar ne boli"

kazhu-"mozhda je tako bolje"

da verujem ....nemam volje!

Ne prodje dan a da ne poljubim tvoju sliku,

ne prodje noc a da ne vratim tvoje lice,

ne prodje pesma tvoja i suza tad krene,

ti krvi moja,drago,milo moje,,,

Evo porasla je i trava,

zidovima svojih ruku ,krijem ochi,

od kada si otishao duge su ,duge noci....