Jutro

Jedna od chudnih stvari u nashem zhivotu je i ta da svako od nas misli da ce zhiveti doveka.

Toga postajem i ja svesna kad ustanem u neku blagu,pomalo ispranu zoru,i izadjem bosa napolje sama.....zastanem,zabacim glavu i pogledam uvis,posmatrajuci bledo nebo u preobrazaju,kako sivo prelazi u crveno....velichanstvene stvari se odigravaju pred mojim pogledom sve dok istok gotovo me ne nagna da vrisnem a srce moje skoro ne stane pred chudom radjanja sunca.

Odjednom shvatam da se to odvija vec hiljadama godina svakoga jutra,koliko propusta .....

Neizmerna tishina plavetnila u kojoj milioni ljudi josh spava.....muzika vetra tiho odzvanja....jedan pogled trajanja,shvatanja da cu zhiveti zauvek u pogledu nechijih ochiju koje dodiruju nebo jednoga buduceg jutra.....

17h41, 14/10/2007 Poslao: Jasmin ::

Ah, svi bi hteli da zive doveka a niko ne bi hteo da ostari, to je jos cudnije...

01h27, 15/10/2007 Poslao: drvo ::

Sve je u očima. Ili osećaju, za slabovide.