Nekad sam plovila morima…

Kliktala najglasnije medju galebovima…

Bila  muzika koja razigrava talase…

Zazidah sebe u zid !

Zaustavih glas u grlu!

Vezah prste chvorove !

Stopala posadih ko korenje….

Necu da chujem  glasine....

"Njoj je slomljeno srce!"

Prolaze li neki ljudi?

Skrecu svoj pogled?

Cutim obavijena svojim kamenom ,

gledam razigrane talase,

svetlim svojom tugom ,

chekam !

Prekrivam svoju proshlost ,uvijam snove u rolne,

zatvaram kapke da sakrijem priche.

 I  bila sam  sloboda….

I bila sam talas....

I bila sunce....

Brodova nema vishe!