Neka lepljiva sparina ovija prstima ,

sputava misli ,usporava dah.....

Leto ovo  teshko valja se

 lenjo i topi zhivot u meni.

Ne ustaje mi se ovog jutra,

ne pomera mi se ,

ne dishe mi se,

tonem u vlagu svoga tela.

Usporene senke lelujaju,

protezhem ruku da dohvatim kutiju cigareta,

ne dizhem kapke,

kroz koren trepavica virim u svet.....

Uvlachim prvi dim,

on se propinje ,

igra sa chesticama prashine i sunca zalutalih u sobu.....

Hranim se tishinom,

ne dozvoljavam fleshevima prethodne noci da uznemire ovu prazninu.

Nasladjujem se nepokretnoshcu,

nestajem dobrovoljno i postajem bezglasni pad pepela sa vrha uzarene cigarete.

Spushtam pogled ,

linije odsjaja sunca na parketu-nijanse zhutog dizhu me.

Mokro isparava ,

overavam   dlan o pod ne dozvoljavajuci sebi da poletim,

prepisujem sebi josh jedan dan .