...s obzirom na to da sam posle puno vremena ponovo prošao kroz neka mesta koja su se u međuvremenu izmenila, bilo mi je potrebno vremena da "smirim" utiske i koliko-toliko umereno (bez uplitanja politike i nacionalizma) pišem o viđenom...
...dakle, deo prvi: KOSOVO!...
...put od Niša do Merdara je prošao normalno, uobičajeno: bez prevelike gužve na loše održavanom putu. Srpska carina uobičajeno ozbiljna, oštra i drčna, kao da švercujemo ne-znam-šta i ko-zna-gde...
„...gde idete?“
„U Crnu Goru.“
„...mmm...a što preko Kosova?“
„Aman, ljudi, ne možemo više preko Kopaonika, serpentine, uzbrdo, nizbrdo... ovako je ravnije, bliže, brže...“
„...pa šta?!“
„...“
„...šta imate unutra?“
„Alat?... potrošni materijal... šrafcigeri, motorcangle, presice, žice, šrafovi...“
„...dobro, ’ajde popunite obrazac za „privremeni IZVOZ“
„...za alat?“
„Za alat!“
„...“
...a onda: usek ispod nadvožnjaka, na kome dvojica dremaju (nadgledaju?) u vozilu KFOR-a, pred ulaz na Kosovo...
...prvo sa čim se susrećemo je razvučena žica sa desne i leve strane puta... ali, ne ona „naša“ bodljikava žica sa upredenim šiljcima, nego „zapadna“, presovana, sa oštricama oštrim k’o žilet...
...a onda table koje „dokazuju“ (kome?) da se ulazi u „drugu državu“... nije-nego... „tzfwtz“ – što bi rek’o zertz!...
...na prilazu, vrlo uočljiv oklopni transporter KFOR-a iz Poljske. Svi naoružani i namršteni...
...dočekuje nas carinik, Šiptar, u novoj uniformi par brojeva većoj, naceren, pun sebe kao da je dobio kontinent na poklon... scena kao iz Felinijevih filmova... bilo bi urnebesno smešno da nije onog silnog naoružanja oko njega... utisak??... kao i vreme tog dana: tmurno, mračno... kao da ulazimo u Mathauzen... „Ostavite nadu vi koji ulazite!“...
Ponovo „standardna“ pitanja: „...gde idemo?... zašto idemo?... a kog smo klinca pošli BAŠ ovamo?... a kol’ko ćemo da budemo tu?... a ŠTOO?... a šta je to ’gorionik’?... a kako radi gorionik?... a ŠTOOO idemo na Kosovo??... (opet!)... a kakav je to aLJat?... da nećete vi to da prodate negde?... maaa, misljim, sumljivi ste mi vi!...“ ... ... („more, nosite se, bre, svi u tri lepe i pustite nas da prođemo!“)... konačno nam „dozvoljavaju“ da „uđemo u njihovu državu“ (!?)... prolazimo... ispraća nas još jedno oklopno vozilo...
...prvi utisci sumorni... beda, siromaštvo...
...istina, zida se i gradi, ali... „zna se ko i zna se šta“...
...zastave na krovovima... albanska i američka su OBAVEZNE!... najbogatiji (tajkuni, „mafija“) stavljaju i zastave Nemačke, Italije, Francuske, Velike Britanije... a ko god je „otvorio“ bilo šta (stovarište, prodavnicu...) da ne bi bio maltretiran, reketiran, zatvaran... stavlja samo prve dve... kao da su „opsednuti“ zastavama... upada u oči odsustvo zanatskih radnji, proizvodnje, na sve strane samo stovarišta, skladišta i trgovine...
...arhitektonska i dizajnerska „virtuoznost“ i „lepota“:
...sumorno, mračno i bedno... da l’ zbog vremena ili...
...ispostava KPS-a... policija...
...u daljini, struja se proizvodi „punom parom“... za koga??... struje više nema nego što ima...
...na sve strane podsećanja na blisku prošlost... ostaci srušenih i spaljenih srpskih kuća...
...ne možete proći par stotina metara a da se ne mimoiđete sa nekim vojnim vozilom ili konvojem oklopnih vozila... (samo fale tenkovi)...
...na ulasku u Mitrovicu, levo, punkt KFOR-a...nekakva „pokazna vežba“... puno vojnih vozila, puno naoružanih ljudi (Nemačka, Italija, Austrija...), puno policije...
„...’ej, bre, Bato, nemoj si jebeš mater... sklanjaj aparat!... okrenuće „cevke“ na nas!...“
...svraćamo u pekaru Envera Rame (nekadašnji fudbaler Crvene Zvezde) koja je odmah iza kasarne KFOR-a... (brzo sklanjam kameru!)...
...pekara ko pekara, neću da je opisujem... ali mi je zanimljiv razgovor sa zaposlenima... u pekari radi nekoliko Srba sa Kosova... jedan od tehnologa je iz Beograda...
„...i, gde sve „vozite“ hleb?... „
„...paa, za celu Mitrovicu...“
„...albanski deo??“
„...ma nee, i kod Srba nosimo...“
„...preko „onog“ mosta??... na Ibru?...“
„...ama, jok!... ima tu mostić preko Sitnice... i par uljićice... tu ljudi normaljno preljaze... radimo, trgujemo... ono je, bre, samo za sljikanje!... kad se ovi naši i ovi vaši dogovore da treba nešto za snimanje...“
„...ih, nije valjda!“
„...ma jeste, bree... pa mi bi se odma mirno sve dogovorilji... mi, obićni ljudi... alji, ne može mirno!... kako bi onda ovi došlji?... Amerikanci... ne može da dođu kad je mirno, mora da bude nemirno da oni budu ovde...“
...gledam s nevericom...
„...šta me gljedaš? Sve je tako kako ti kažem!... i ovaj Taći... pojavio se odjednom, niko ne zna odaklje i odma’ nema šta nema... a ja?... preko dvajes’ godine radim ovaj pos’o i nemam pet evra u djep...“
Neću da širim priču dalje, ali... odlazim neubeđen i sa nekom teskobom...
...
...
...a onda, odjednom, neka „pitomina“... odjednom zelenilo... ljudi bez „grča“ na licu... nema onog „tupog izraza“... iskreni osmesi i mahanje... ulazimo u ZUBIN POTOK...
...toliko sam se opustio da sam totalno zaboravio na kameru... pitomo, lepo, toplo, radno...
...čak nam je prijalo i kad nas je zaustavila saobraćajna policija!... uredni, ispeglani, doterani... širok osmeh i pozdrav rukom:
„...dobar dan!... jeste li umorni?“
„...dobar dan, nismo...“
„...sve u redu?“
„...jeste...“
„...srećan put!“
„...hvala, zdravo!“
Nije nam ni gledao papire ni bilo šta drugo... samo da nas pozdravi... nastavljamo nakeženi i opušteni...
...
...vozimo pored Gazivodnog jezera... slikam most... odjednom iza krivine „granični prelaz“... nekoliko vojnih vozila... Nemci i Italijani... dvadesetak do zuba naoružanih vojnika KFOR-a... jedino smo vozilo i svi pogledi su odjednom upućeni ka nama... munjevito krijem kameru (da ne "okrenu cevke")... imam osećaj kao da nas „pikira“ čopor besnih pasa sa penom na čeljustima... svi opremljeni kao da očekuju vojni udar sa „one“ strane... kad je prišao carinik, Šiptar, nezainteresovano se okreću na drugu stranu i nastavljaju razgovor... par njih nas i dalje sumnjičavo posmatra... prolazimo... UUUFFFF!!!!!!!!!!!!...
...odmah nailazimo i na „granični prelaz“ Srbije... Zoki daje dokument cariniku...
„...hmmm... da?... šta je ovo?...“
„...paa, obrazac za „PRIVREMENI IZVOZ“...“
„...znači, po ovome, ti iz Srbije IZVOZIŠ u Srbiju... a?...“
„...a-ha!...“
„...e, jebem ti papire!!... more vozi!... SREĆAN PUT!!...“
...da l’ da se smejemo ili... nastavljamo i ubrzo dolazimo na naš carinski prelaz ka Crnoj Gori... pokazujemo papire...
„...pa OVO vam je VEĆ OVERENO za izvoz!...“ (još na ulazu na Kosovo)
„...vozi!... srećan put!“
...pomešanih osećanja nastavljamo lagano... stižemo do crnogorske carine... ali o tome u sledećem nastavku...
...
...za sada: SREĆAN ĐURĐEVDAN!!... obrni jagnje!!!...
...