Trudna žena očekuje blizance. Bliži se porođaj, a dva fetusa razgovaraju...
- Da li ti stvarno veruješ u život posle rođenja?
- Pa da... mora da postoji nešto posle rođenja. Možda smo ovde baš zato da bismo se pripremili na ono što nas čeka.
- Gluposti, ne postoji život posle rođenja. Kako bi uopšte izgledao takav život?
- Ne znam tačno, ali sigurno će tamo biti bolje nego ovde. Možda ćemo videti veliki, široki svet i moći da trčimo...
- Budalaština! Trčimo, nije nego. Sve i da postoji takav svet, a naravno da ne postoji pošto ga niko nije video, ne bismo mogli da se pomerimo daleko, vidiš kolike su nam pupčane vrpce, a kroz njih se hranimo...
- Ma u spoljnom svetu ćemo se hraniti na drugi način, uopšte nam neće biti potrebna pupčana vrpca. Ješćemo.
- Šta bi to bilo? A i odmah bismo se izgubili...
- Pa možda ćemo tamo moći da vidimo gde smo, da se lakše snalazimo.
- Šta znači videti? Kako sada ne vidimo?
- Pa zato što je mrak, napolju će biti svetlo...
- Ne postoji svetlo. A i ja ne bih ni želeo da živim u takvom svetu, nema sigurnosti, ništa ne bismo znali, ne bismo se snašli...
- Pa imaćemo mamu, ona će se brinuti o nama!
- Mama? Kakva glupost... i ti u to veruješ. Pa dobro, gde je ta mama?
- Mama je svuda oko nas! U njoj smo i zahvaljujući njoj živimo. Ona nas je stvorila, bez nje uopšte ne bismo postojali.
- U to ne verujem! Nikada nisam video nikakvu mamu, stoga je jasno da ništa slično ne postoji. Ne postoji život posle rođenja i to je to.
- Istina, niko se odatle još nije vratio da nam ispriča, ali opet, ja verujem da tek posle rođenja počinje pravi život...
- ...Samo se ti nadaj...
... :-)) ...
...