Isuse daj mi lavlje srce
da prezivim dane buduce
Sta je to u svakom zlu
stalno hoce da je tu u nama
da nam snagu, da nam moc
pa nas onda prevari i slama
Jer zivot je pas, uvek pokvari sve
uzme i da ono najlepse
Isuse daj mi lavlje srce
da prezivim dane buduce
lako ce hrabriji od mene
al' moja dusa ne znam kako ce....
http://www.youtube.com/watch?v=vnashSvmd0c
Upiši nešto
Komentari:"Postoji jedna ruža... mislim da me je pripitomila...
– To je moguće, reče lisica. Čega sve nema na Zemlji...
– Ah! to nije na Zemlji, reče mali princ.
Lisica je izgledala vrlo radoznala:
– Na nekoj drugoj planeti?
– Da.
– Ima li lovaca na toj planeti?
– Ne.
– Gle, pa to je zanimljivo! A kokoši?
– Ne.
– Ništa nije savršeno, uzdahnu lisica.
Ali lisica se ponovo vrati na svoju misao:
– Moj život je jednolik. Ja lovim kokoši, ljudi love mene. Sve kokoši su slične, i svi ljudi su slični. Meni je, dakle, pomalo dosadno. Ali, ako me ti pripitomiš, moj život će biti kao obasjan suncem. Upoznaću bat koraka koji će biti drukčiji od svih ostalih. Drugi koraci me teraju pod zemlju. Tvoj će me kao muzika pozivati da iziđem iz rupe. A zatim pogledaj! Vidiš li, tamo dole, polja puna žita? Ja ne jedem hleb. Žitna polja ne podsećaju me ni na šta. A to je žalosno! Ali ti imaš kosu boje zlata. Biće divno kada me pripitomiš! Žito, koje je pozlaćeno, podsećaće me na tebe. I ja ću voleti šum vetra u žitu...
Lisica ućuta i dugo gledaše malog princa:
– Molim te... pripitomi me, reče ona.
– Vrlo rado, reče mali princ, ali nemam mnogo vremena. Treba da pronađem prijatelje i da se upoznam s mnogim stvarima.
– Čovek poznaje samo one stvari koje pripitomi, reče lisica. Ljudi nemaju više vremena da bilo šta upoznaju. Oni kupuju gotove stvari kod trgovaca. A kako nema trgovaca koji prodaju prijatelje, ljudi više nemaju prijatelja. Ako hoćeš prijatelja, pripitomi me!
– Šta treba da radim? upita mali princ.
– Treba da si veoma strpljiv, odgovori lisica. Najpre ćeš sesti malo dalje od mene, eto tako, na travu. Gledaću te krajičkom oka, a ti nećeš ništa govoriti. Govor je izvor nesporazuma. Ali, svakog dana, sešćš malo bliže...
Sutradan mali princ ponovo dođe.
– Bilo bi bolje da si došao u isto vreme, reče lisica. Ako dolaziš, na primer, u četiri sata popodne, ja ću biti srećna već od tri sata. Ukoliko vreme bude odmicalo, biću sve srećnija. U četiri sata biću uzbuđena i uznemirena; upoznaću cenu sreće! Ali ako budeš dolazio kad ti padne na pamet, nikada neću znati za koji čas da spremim svoje srce... Potrebni su čitavi obredi za to.
– Šta je obred? upita mali princ.
– I to je nešto što se davno zaboravilo, reče lisica. To je ono što čini da se jedan dan razlikuje od drugog, jedan čas od drugih časova. Kod mojih lovaca, na primer, postoji jedan obred. Oni četvrtkom igraju sa seoskim devojkama. Četvrtak je, dakle, divan dan! Idem u šetnju čak do vinograda. Kad bi lovci igrali kad im padne na pamet, svi bi dani ličili jedan na drugi, i ja ne bih uopšte imala odmora.
Tako mali princ pripitomi lisicu. A kad se dan rastanka približi:
– Ah! reče lisica... Plakaću.
– Sama si kriva, reče mali prin, nisam ti želeo nikakva zla, ali ti si htela da te pripitomim.
– Naravno, reče lisica.
– Ali ti ćeš plakati! reče mali princ.
– Naravno, reče lisica.
– Znači, time ništa ne dobijaš!
– Dobijam, reče lisica, zbog boje žita.
Zatim dodade:
– Idi, pogledaj ponovo ruže. Shvatićeš da je tvoja jedinstvena na svetu. Vrati se onda da mi kažeš zbogom, a ja ću ti pokloniti jednu tajnu.
Mali princ ode da ponovo vidi ruže.
– Vi uopšte ne ličite na moju ružu, vi još ništa ne značite. Niko vas nije pripitomio, i vi niste nikoga pripitomile. Vi ste kao što je bila moja lisica. Bila je to obična lisica slična stotinama hiljada drugih. Ali ja sam od nje napravio svog prijatelja, i ona je sada jedinstvena na svetu.
Ruže su se osećale veoma nelagodno.
– Lepe ste, ali ste prazne, reče im on još. Čovek ne može da umre za vas. Naravno, običan prolaznik poverovao bi da moja ruža liči na vas. Ali ona sama značajnija je od svih vas zajedno zato što sam ja nju zavoleo. Zato što sam nju stavljao pod stakleno zvono. Zato što sam njoj napravio zaklon. Zato što sam zbog nje poubijao gusenice (sem one dve-tri radi leptirova). Zato što sam nju slušao kako se žali, hvališe ili kako ponekad ćuti. Zato što je to moja ruža"
Izmenio iva978 dana 1/10/2007 u 18:25
– To je moguće, reče lisica. Čega sve nema na Zemlji...
– Ah! to nije na Zemlji, reče mali princ.
Lisica je izgledala vrlo radoznala:
– Na nekoj drugoj planeti?
– Da.
– Ima li lovaca na toj planeti?
– Ne.
– Gle, pa to je zanimljivo! A kokoši?
– Ne.
– Ništa nije savršeno, uzdahnu lisica.
Ali lisica se ponovo vrati na svoju misao:
– Moj život je jednolik. Ja lovim kokoši, ljudi love mene. Sve kokoši su slične, i svi ljudi su slični. Meni je, dakle, pomalo dosadno. Ali, ako me ti pripitomiš, moj život će biti kao obasjan suncem. Upoznaću bat koraka koji će biti drukčiji od svih ostalih. Drugi koraci me teraju pod zemlju. Tvoj će me kao muzika pozivati da iziđem iz rupe. A zatim pogledaj! Vidiš li, tamo dole, polja puna žita? Ja ne jedem hleb. Žitna polja ne podsećaju me ni na šta. A to je žalosno! Ali ti imaš kosu boje zlata. Biće divno kada me pripitomiš! Žito, koje je pozlaćeno, podsećaće me na tebe. I ja ću voleti šum vetra u žitu...
Lisica ućuta i dugo gledaše malog princa:
– Molim te... pripitomi me, reče ona.
– Vrlo rado, reče mali princ, ali nemam mnogo vremena. Treba da pronađem prijatelje i da se upoznam s mnogim stvarima.
– Čovek poznaje samo one stvari koje pripitomi, reče lisica. Ljudi nemaju više vremena da bilo šta upoznaju. Oni kupuju gotove stvari kod trgovaca. A kako nema trgovaca koji prodaju prijatelje, ljudi više nemaju prijatelja. Ako hoćeš prijatelja, pripitomi me!
– Šta treba da radim? upita mali princ.
– Treba da si veoma strpljiv, odgovori lisica. Najpre ćeš sesti malo dalje od mene, eto tako, na travu. Gledaću te krajičkom oka, a ti nećeš ništa govoriti. Govor je izvor nesporazuma. Ali, svakog dana, sešćš malo bliže...
Sutradan mali princ ponovo dođe.
– Bilo bi bolje da si došao u isto vreme, reče lisica. Ako dolaziš, na primer, u četiri sata popodne, ja ću biti srećna već od tri sata. Ukoliko vreme bude odmicalo, biću sve srećnija. U četiri sata biću uzbuđena i uznemirena; upoznaću cenu sreće! Ali ako budeš dolazio kad ti padne na pamet, nikada neću znati za koji čas da spremim svoje srce... Potrebni su čitavi obredi za to.
– Šta je obred? upita mali princ.
– I to je nešto što se davno zaboravilo, reče lisica. To je ono što čini da se jedan dan razlikuje od drugog, jedan čas od drugih časova. Kod mojih lovaca, na primer, postoji jedan obred. Oni četvrtkom igraju sa seoskim devojkama. Četvrtak je, dakle, divan dan! Idem u šetnju čak do vinograda. Kad bi lovci igrali kad im padne na pamet, svi bi dani ličili jedan na drugi, i ja ne bih uopšte imala odmora.
Tako mali princ pripitomi lisicu. A kad se dan rastanka približi:
– Ah! reče lisica... Plakaću.
– Sama si kriva, reče mali prin, nisam ti želeo nikakva zla, ali ti si htela da te pripitomim.
– Naravno, reče lisica.
– Ali ti ćeš plakati! reče mali princ.
– Naravno, reče lisica.
– Znači, time ništa ne dobijaš!
– Dobijam, reče lisica, zbog boje žita.
Zatim dodade:
– Idi, pogledaj ponovo ruže. Shvatićeš da je tvoja jedinstvena na svetu. Vrati se onda da mi kažeš zbogom, a ja ću ti pokloniti jednu tajnu.
Mali princ ode da ponovo vidi ruže.
– Vi uopšte ne ličite na moju ružu, vi još ništa ne značite. Niko vas nije pripitomio, i vi niste nikoga pripitomile. Vi ste kao što je bila moja lisica. Bila je to obična lisica slična stotinama hiljada drugih. Ali ja sam od nje napravio svog prijatelja, i ona je sada jedinstvena na svetu.
Ruže su se osećale veoma nelagodno.
– Lepe ste, ali ste prazne, reče im on još. Čovek ne može da umre za vas. Naravno, običan prolaznik poverovao bi da moja ruža liči na vas. Ali ona sama značajnija je od svih vas zajedno zato što sam ja nju zavoleo. Zato što sam nju stavljao pod stakleno zvono. Zato što sam njoj napravio zaklon. Zato što sam zbog nje poubijao gusenice (sem one dve-tri radi leptirova). Zato što sam nju slušao kako se žali, hvališe ili kako ponekad ćuti. Zato što je to moja ruža"
Izmenio iva978 dana 1/10/2007 u 18:25
Kuckao
Cyberxxx
u 17:59, 1/10/2007 | Link | |
jedna od mojih omiljenih cecinih, dobar izbor za sevdah pravis ;)
Hvala Giardia
Kuckao
iva978
u 14:00, 5/10/2007 | Link | |