******** «

Postoje razmisljanja koja nisu konstruktivna; unapred odredjena da nas nigde nece odvesti, a u isto vreme neophodna da bi racionalni um prihvatio sve one iracionalne stvari koje nas uznemiravaju. Nakon pocetne konfuzije, pomirimo se sa cinjenicom da se stvari jednostavno -dogadjaju. Analiticki um zahteva razloge; u stvari je svaka reakcija odgovor na zacetu misao koja se razvija sve do momenta materijalizacije.Reakcija ce, logicno, dovesti do posledice, cija konotacija zavisi iskljucivo od strukture zacetih misli. Jednostavno, ono cemu podsvesno tezimo, ostvarice nam se.

Nemoguce je spreciti bujicu misli i emocija i ocekivati ispunjenje.Pokusamo li zaustaviti reku, dobicemo samo bezivotnu,ustajalu vodu ciji ce nam mulj, vremenom, potpuno promeniti percepciju sopstvenog odraza. Da bi disala,reka mora da putuje i ona to i cini; milijarde malih providnih kapljica noseci u sebi zivot, ruse pred sobom sve prepreke, beskompromisno tezeci sjedinjenju sa svojim  morem - beskonacnim prostranstvom mogucnosti. Dopustimo li reci da nas ponese svojim tokom, mozemo ocekivati da cemo stici do cilja;ukoliko je zarobimo strahujuci od stena koje ce nas mozda razbiti na hiljade segmenata, jedino sto nam sleduje jeste da provedemo ostatak zivota brckajuci se sa zabama i punoglavcima u bljutavoj bari.

Reka ne pita sa kog je izvora potekla i zasto; onog trenutka kada se ulije u  more, sav put koji je presla postaje nevazan.....