NASILJE «

Podstaknuta postom o nasilju nad zenama, intenzivno sam pocela da razmisljam o medjuljudskim odnosima. Kao mladja,nepokolebljivo sam verovala da u svakom coveku postoji nesto dobro i da je ljubav ta koja ponistava sve ono lose koje cini drugu stranu te osobe; sazrevajuci naivnost sam zamenila cinjenicama, a jedna od njih je da se neke stvari nikada nece promeniti jer su sutinski deo necije licnosti. Na nama je da odlucimo koliko smo spremni da trpimo radi visih ciljeva. Ne bih da generalizujem i da nasilje svrstavam samo u musko-zenske odnose jer se uocava na svim relacijama; javnost potencira nasilje nad zenama cak mnogo vise nego npr. nasilje nad decom jer su zene fizicki slabije, dok su deca samo naizgled zasticena raznoraznim zakonima i propisima. A sta se dogadja kada to nasilje vrsi roditelj? Dete koje nije sposobno da shvati da je to neprihvatljiv oblik vaspitanja i brige, prinudjeno je da godinama trpi maltretiranje jer dolazi od najviseg autoriteta koje ono poznaje. Nema kome da se obrati, jer je njegov svet skucen; u vecini slucajeva nije ni svesno da treba da potrazi pomoc i ostaje u toj tamnici sve dok ne dodje u godine kada shvati da postoji i drugaciji nacin zivota. Deklarisan kao zrtva nikada ne uspeva u potpunosti da se prilagodi normalnom nacinu razmisljanja jer ga progone duhovi proslosti i stalno se nalazi u vrtlogu psihicke nestabilnosti. Oziljci na telu vremenom izblede, one na dusi nemoguce je ukloniti i najboljem slucaju jedino sto mogu da postignu je upravo to, da izbegnu nametnuti model ponasanja i sami ne postanu nasilnici. Ne znam sta drzava konkretno cini da bi zastitila takvu decu jer je do njih fakticki nemoguce doci, ali znam da bih uvela obavezno testiranje buducih roditelja kao prevenciju i one potencijalno opasne drzala pod stalnim nadzorom.
Sto se tice psihickog i fizickog maltretiranja u odnosu muskarac-zena, tu je vec odavno sve receno. Bez obzira koja strana daje sebi za pravo da na neki nacin terorise osobu sa kojom deli zivot, ta osoba nije duzna da to i tolerise. Konkretno kada je fizicko nasilje u pitanju jasno je da se manifestuje u trenucima kada argumente zameni fizicka sila kao oblik ispoljavanja nadmoci nad slabijim od sebe. U vecini slucajeva povod je povredjena sujeta jer nasilnik obicno sebe vidi kao nekoga ko je bogom dan i cije se reci i postupci ne dovode pod sumnju. Agresijom uspostavlja kontrolu nad tudjim umom jer nije sposoban da na drugaciji nacin izazove postovanje koje mu je toliko potrebno da bi zadrzao postojecu sliku o sebi.  Kada se suoci sa posledicama svog ponasanja trazi razumevanje za svoje postupke, kao sredstvo koristi kajanje i suze sve dok druga strana paradoksalno ne krene da ga posmatra kao zrtvu i da ga sazaljeva. " Nije on jadan/na hteo/la...eto omaklo mu/joj se...to je jace od nje/njega...voli on/ona mene...i  najgora laz od svega: "OBECAO/LA JE DA NECE VISE NIKAD". Statistike pokazuju da to Nikad bude vrlo brzo nakon prvog puta; nikada se nije dogodilo da se sve zavrsi na samo jednom samaru i to jedan jedini put, iza prvog nakon odredjenog vremena dolazi drugi, pa treci...sve dok zrtva dozvoljava sebi da i dalje trpi takav vid ponizavanja i nepostovanja svoje licnosti.
Slicno je i sa psihickim maltretiranjem; nasilnik vas drzi u neizvesnosti i ocekuje da cutite i slusate uvrede koje izgovara jer na taj nacin iskazuje svoju nadmoc; ukoliko se okrenete i odete da biste prekinuli takav vid maltretiranja nalazi se duboko uvredjen i jos vam namece osecaj krivice jer ste se zaboga bezobrazno usudili da ga prekinete. Vasa je duznost da pespogovorno ostajete prisutni i ne suprotstavljate se njegovom besu jer ste Vi ipak neko koje manje vredan i vasa je duznost da ga postujete. Repertoar uvreda je veoma sirok i krece se od ponizavanja vase licnosti pa sve do  nipodastavanja svega onoga sto volite i sto vam je vazno. Logicno posle svega dolazi potreba za razumevanjem i prebacivanje odgovornosti na neke "vise sile".
Danas sam napisala u jednom komentaru da zreo covek kontrolise svoje postupke i ne trazi opravdanje i izgovore jer je on taj koji iskljucivo vlada sobom.Ne postoje raznorazni demoni koji negde iznutra upravljaju nasim ponasanjem; u najmanju ruku to je smesno...
Svaki medjuljudski odnos prozet je konfliktima jer, normalno, dolazi do sukoba misljenja. Dok god postoji ljubav i postovanje takvi konflikti mogu biti samo konstruktivni i dovesti do kompromisa i resenja problema. Bilo koji drugi vid nametanja misljenja je neprihvatljiv i smatra se za nasilje.
I za kraj dobro poznata izreka:" NIKO NIJE VREDAN VASIH SUZA, A ONAJ KO IH JE DOSTOJAN NIKADA IH NECE IZAZVATI" . Zar je potrebno bilo sta vise reci?

FENOMEN :ZAVIST «

 Manifestacija ocajanja u obliku zavisti, pretvara ljude u mazohiste, koji usmerivsi svu energiju ka destrukciji tudje srece, izazivaju efekat bumeranga koji ih sve vise ukopava u vrtlog negativnih emocija.Takvi ljudi vrlo cesto ne prihvataju realnost; zive u svom imaginarnom svetu, stvorenom bas po njihovoj meri, dok im svaki izlet u stvarnost nanosi neizdrzivu bol zbog nesposobnosti da se otrgnu i ispune sopstveni zivot. Bice koje poseduje ono cemu teze, postaje objekat prema kome usmeravaju energiju samo sa jednim ciljem, da izazovu iste one osecaje kojih sami ne mogu da se oslobode. Ukoliko dobiju povratnu reakciju na svoje postupke, koja u zavisnosti od karaktera licnosti koja je meta napada, varira od podsmeha do sazaljenja,osecaju se pobedonosno, nesvesni cinjenice da je jedino sto su postigli, srozavanje pred ocima onih koje zele da impresioniraju. Proporcionalno padanju, slike u glavi im postaju sve snaznije; masta radi brzinom svetlosnih godina, emocije variraju od ocajanja do besa; postupci postaju sve bezobzirniji. Snagu pronalaze u trenucima proslosti kada su makar na trenutak bili blizu onome cemu teze, ali su zbog straha ili nesposobnosti propustili priliku. Vrlo cesto zaista i nisu dostojni onoga sto tako fanaticno zele, jer dobre stvari mogu da zasluze samo ljudi koji neguju svoju dusu hraneci je plemenitoscu i dobrotom. Shodno teoriji da se u zivotu sve vraca istom merom, takve osobe uzivaju u svemu onome sto nesebicno zele i dele sa drugima.
 Vec sam jednom napisala da se velicina coveka ogleda u sposobnosti da se istinski raduje tudjoj sreci. Zao mi je sto svakodnevno nailazim na ljude koji u tome vide razlog za svoju nesrecu....

«

Postoje tako dani koje bih da izbrisem gumicom;jeste da uvek ostane trag urezanog grafita,ali sansa da se stranica ponovo napise je vise nego izvesna.  Na zalost,trag koji ostavljaju takvi dani je uglavnom mnogo dublji od traga koji olovka ostavlja na praznom papiru.Osim ako se ne pretvori u dan mrmota pa izazove i prigodnu amneziju.Vremenom,postajem sve manje fleksibilna;nekada sam znala i da precutim,pustim jednostavno da me jede iznutra dok god se nekim cudom ne primiri i padne u zaborav.I onda zivim u ubedjenju da sam oprostila,a nisam; samo mali okidac je dovoljan da se sve ono zatrpano pojavi istim,ako ne i jacim,intenzitetom.Ta tehnika potiskivanja bila je totalno neadekvatna;dovela me je do ruba na kojem sam cula magicne reci koje su moj zivot okrenule naopacke;otvorili su se horizonti samorazumevanja i napravili dobar temelj za prihvatanje razlicitosti.
   Moj omiljeni pisac u svom poznatom delu je napisao:"Da bismo razumeli jedni druge,moramo razumeti sami sebe". Tezak i bolan proces,prihvatiti sopstvene mane ravno je pravom poduhvatu;svi mi posedujemo nerealnu sliku sopstvene licnosti zasnovanu na vrlinama koje postavljaju koprenu samozavaravanja i zivimo nespremni na kompromise koji bi promenili konture subjektivnog.Ugledavsi sebe,ugledali bi sve nesavrsenosti koje nas cine autenticnim jedinkama ljudske vrste.
  Svestan covek radi na sebi-osluskujuci druge. I sve je, zapravo,jako jednostavno, potrebno je samo zaista cuti a samim tim i osetiti do koje mere to neprihvatljivo JA utice na ljude koji nas okruzuju.Svaka promena uslovljena je ljubavlju; sugestije ljudi u prolazu necemo ni registrovati jer ne postoje povratne emocije koje bi nas pokrenule i naterale da se zapitamo ko smo mi u stvari. Kada volimo,sreca druge strane se namece kao  lajt motiv koji nas vodi na tom putu preispitivanja i na koncu transormisanja u kvalitetnije osobe.
  Vratimo li se godinama u nazad,shvaticemo da smo sve u zivotu morali-nauciti. Zasto ne bismo naucili i da menjamo sebe?

«

Hocu sve i odmah!
Nerazumna ili nestrpljiva?
Hiljadu puteva ka istom cilju.
Ne postoji bezbolna precica.
Euforicnost ili potistenost.
Borba do samog kraja koja je tek na pocetku.
Jednom recju:
NASA  REALNOST

Tesko?
Ne.
NISTA NIJE TESKO KADA ZNAS KUDA IDES.

DRAFT «

Tajne zarobljene u draftu;trenutak uhvacen 05.02.2008. i iz nejasnih razloga neobjavljen.

Ne, nisam tu...
Mozes samo dodirnuti obrise
ocekivanja,
rukama zeljnim verovanja...
Ogledas se u nadi,
zalizujes poslednji pramen optimizma,
i samo  korak te deli,
dok pretrazujes mapu
i ne shvatas,
Moja dusa je vise od iscrtanih linija...

FLASH «

Standardno vece...Cale gleda vesti,ja nezainteresovano veceram i citam novine..U jednom momentu paznju mi privuce dobro poznat glas...izvestavaju o nesreci Danila Ikodinovica i reporterka intervjuise lekara koji ga je operisao..Pitam caleta:"Jel to dr. Zoran Djermanov?" "Jeste,kako znas?" Kako ne bih znala...taj glas je ostao urezan duboko u moju podsvest....I odjednom flash...
***************
-Profesorka, zaista moram danas da izadjem!
-Ne mozete,doci ce hirurg da se upoznate, znate da je ostalo manje od nedelju dana do operacije.
-Znate li kada ce doci?
-Ne,rekao je u toku popodneva.
-Uh,to je sirok pojam,mozete li da ga nazovete?
-Joj M.sta cu sa vama,videcu sta mogu da uradim.
Ne podnosim bolnicu;mislim da sam definitivno bila najgori pacijent internog odeljenja.Nekako bih pregurala prepodne,ali zarobiti moju hiperaktivnu prirodu izmedju cetiri zida bilo je ravno najgoroj kazni. Dve nedelje priprema za operaciju,operacija pa oporavak...uh...
Bila sam povlastena i uglavnom koristila sve  privilegije koje sam mogla da izvucem.
Hirurg je dosao u 17h kada sam vec uveliko gubila strpljenje.U sobu je usetao visok covek,u plavom ogrtacu,kose bele kao sneg i nebesko plavih ociju. Izgledao je totalno nestvarno...
-M.ja sam vas hirurg,da li ste dobro? Profesorka mi je rekla da vam se zuri,nasmejao se.
-Dobro sam doktore,samo me ne drzi mesto.
-To je sasvim normalno s obzirom na vase stanje..nego....popili ste citavu dozu Lugolovog rastvora?
-Jesam.
-Dobro,sutra vas prebacujemo na hirurgiju,a za prekosutra sam zakazao salu za operaciju.
-Ali doktore to je nedelju dana ranije nego sto su mi rekli!
-Plasite se?
-Da,nisam psihicki spremna za to.
-Bice sve u redu.
Pomislila sam,ma lako je njemu da prica,ja sam ta kojoj ce ... Nervoza je zavladala ...zgrabila sam telefon i panicno okretala brojeve najblizih..Nisam mogla da se smirim...tesili su me da ce sve biti ok,govorili kako je vreme da se zavrsi,a meni su se u glavi samo smenjivale slike mojih malih devojcica. Strah da ih mozda vise nikada necu videti bio je totalno apstraktan,a u isto vreme toliko stvaran da me je totalno obuzeo.
*********************
-M.probudite se,moramo u salu za operaciju.
-Zaboga sestro tek je sedam ujutro!
-Moramo da krenemo.
Nije mi ostavila vremena ni da se posteno rasanim;sedativi koje su mi dali prethodno vece imali su dobar ucinak;mene je zaista bilo tesko smiriti.
Sala me je podsetila na spejs satl;ljudi u zelenom sa maskama na licima,rutinski osmesi koji su trebali da me ohrabre i svetla uperena direktno u moje lice...
Jedna ruka-merenje pritiska,druga-braunila,neki cudni jastucici koje su lepili po meni da bi mi kontrolisali rad srca,gomila ljudi koji su se smenjivali i zagledali me i konacno prekid filma...

Prvo sto sam ugledala bile su nestvarno plave oci koje su se smesile ispod belih obrva;ostatak lica prekrila je maska,dok je kosa bila sakrivena ispod zelene kape. Gospode na kom sam sad svetu!?Pokusala sam da pomerim glavu;nisam uspela.
-Zasto me budite pa treba da me operisete!,uzviknula sam.
-Sve je gotovo,operisani ste,smejao se,samo vas molim da ostanete budni kako ne bi doslo do komplikacija.
Trenuci koji su usledili, ubili su svaku zelju za spavanjem.Neizdrziva bol prostirala se od vrata i obuhvatala citavu glavu. Presla sam rukom i napipala cvrst okovratnik. Zaista je gotovo....
Suze su se slivale..
-Dajte mi nesto za bolove,jaukala sam
-Cim vas prevezu u sobu,dobicete sedam boca infuzije zajedno sa analgeticima i to ce vam ublaziti bolove.
-Doktore,koliko je trajalo?
-Pa...sada je jedanaest sati. Ne brinite,ja sam zadovoljan.
  Naredni sati bili su ravni kosmaru...Htela sam sve,a nisam mogla nista.Plakala sam i kada su mi sestru izbacili iz sobe. Nadljudskim naporima podigla sam prvo telo pa onda glavu sa kreveta i pojurila s za njom.
- Kako mozete,operisana sam pre nekoliko sati i vi joj nedate da me vidi!
-Takva su pravila,vi znate da ste prebaceni ovde jer na hirurgiji nema mesta.
-Ali zaboga ja nisam uroloski bolesnik!
Pola sata kasnije telefon je zazvonio. "Ne brini nista,zvali smo hirurga,doci ce popodne da te vidi"
Stigao je oko 17 i 30h. Videvsi ga na vratima,videla sam svoj spas;znala sam da je dosao da mi pomogne i izvuce me iz agonije i sumornog bolnickog okruzenja.
-Zasto placete M.,koliko ste boca do sad primili?
-Doktore nije stvar u bolovima,gladna sam,ne daju mi da jedem,niko ne sme da dodje da me vidi,oko mene su svi teski bolesnici a vi znate kako je nekoga kao mene drzati zatvorenu u cetiri zida!
-Znam,nasmejao se.Ako bih vas sutra pustio odavde,da li biste otisli u S.?
-Ne bih doktore,ostacu koliko god bude potrebno,sada sam se i ja konacno osmehnula.
-Dobro.Doci cu ujutro da vas vidim. Ako kalcijum u serumu bude makar na donjoj granici pusticu vas.To ne znaci da vas otpustam iz bolnice,iz Novog Sada ne smete da odete. I da, sutra cu vam pregledati ranu.
-Necu doktore,obecavam. A rez...koliki je?
-Videcete sutra,zagonetno se nasmesio.
 Stigao je ranije nego sto sam ocekivala. Jednim potezom skinuo okovratnik u odveo me pred ogledalo. Da sam bila u stanju,skakala bih od srece. Rana je bila natecena i krvava ali je rez toliko precizno uradjen da sam samo mogla beskonacno da mu se zahvaljujem. Pustio me je da idem,kalcijum je bio nizak ali bez tendencije opadanja iako sam povremeno osecala trnjenje ruku i grceve u misicima.
Na sledecem ultrazvuku kod moje profesorke saznala sam da je operacija perfektno uradjena i to bez ikakvih posledica,da su glasne zice potpuno ocuvane,kao i sve paratiroidne zlezde.
Pola godine kasnije,podseca me na to tanka bela linija u dnu vrata duzine pet cm i sirine dva milimetra i dobro poznat glas nestvarnog carobnjaka Dr.Zorana Djermanova. Dugujem mu zahvalnost do kraja zivota.

«

Pametni ljudi su odavno rekli da nista ne treba planirati,jer kad nesto isplaniras do detalja obavezno se izjalovi. Tako smo Dragi i ja sada trebali biti na putu za Prestonicu,verovatno euforicni i olaksani bar za pola kilograma na temperaturi od +/- sezdeset stepeni.Mozda bi pili kaficu na nekoj usputnoj, mega opremljenoj pumpi,ja bih verovatno razmisljala gde da se docepam higijenski prihvatljivog  resenja  da  izvucem iz torbe sve one krpice spremljene za "jednom u zivotu" spektakl, sminka bi sigurno promenila agregatno stanje ,pa bih i nju morala na adekvatan nacin upristojiti ili zameniti novom,po mogucnosti vodootpornom,Dragi bi koristio sva moguca sredstva da povrati koliko toliko razumnu temperaturu tela dok bi strpljivo cekao da princeza zavrsi sa svim onim muskarcimatotalnonerazumljivim stvarima,uzbudjenje bi raslo iz casa u cas da bi kulminiralo nekoliko sati kasnije, naravno, na koncertu "POLICE".Tu bi doslo do prekida bilo kakve komunikacije,razgovarali bi samo jezikom muzike,da bi na kraju katarzicni i srecni sumirali utiske na putu do kuce.
Umesto toga,sedim u zamracenoj sobi kljukajuci se antibioticima sirokog spektra i gutajuci tablete za bolove, Dragi je na putu za pedijatriju sa malom mrvicom koju je jos juce napao bezobzirni virus manifestujuci se u obliku dosadnoiritirajuceg kaslja i sprecio je da uziva u blagodetima klimatskih promena i novom bazenu,i jedino sto je izvesno jeste da gubimo kilazu:Dragi zbog temperature,ja zbog smanjenog apetita.
Ono sto nam preostaje jeste da pojacamo muziku,pustimo masti na volju i zamisljamo kakav bi bio osecaj da uzivo mozemo da cujemo NASU pesmu,za koju Dragi kategoricno tvrdi da me opisuje od pocetka do kraja.Zamisljamo ili gledamo na You Tube...

«

-Zasto smo svi mi na istoj IP adresi?
-Sta te muci?
-Muci me to sto od ovih lokalnih hiljadu korisnika,poznajem njih devet stotina devedeset i devet,a neko mi vrslja po blogu u sred noci!
-Hahahahaha,e pa to je tako draga moja,svako mesto ima jednu IP adresu.
-Aha, tebi je smesno,meni nije.
-Pa sto pises blog,kad te nervira sto ga ljudi citaju?
-Alo bre Pecinko, (tako od miloste zovem naseg administratora,s obzirom da je u stalnom sukobu sa suncevim zracima),da hocu da ONI znaju o cemu razmisljam,onda bih lepo uzela megafon,stala na sred ulice i prosipala sve sto mi padne na pamet. Ili mislis da je prijatan osecaj kad sretnes nekoga,a taj bolje od tebe zna kako se osecas?E pa meni nije! Zato i ne pisem na nasem sajtu,ali izgleda da se korisnika  ********mreze ne mogu resiti.
-Hahahahahah,ti si skroz luda.A da napravim ja jedan blog samo za tebe koji ces jedino ti moci i otvoriti,i citati i pisati,ahahahahahah
-Samo ti zajebavaj,i ovako samo po vremenu posete znam da TO nisam ja. A nisi ni ti,jer nemas pojma koji je moj blog,a nije ni tvoja zena jer ona u to vreme uveliko spava...nije ni Dragana..i....tu se krug onih lokalnih koji znaju za blog zavrsava.Osim tebe,naravno:P
-JA NEMAM POJMA????hahahahahah,pa zaboga ja sam ADMINISTRATOR. Sutra ujutro cu ti reci i koji je  blog i na kom sistemu pises i kada si se logovala.
-Aha,samo probaj,u stvari ne brinem,ima mehanizama kojima cu da ti doskocim,he,he
-Imas ti srece sto ja nemam vremena sad da se zamajavam sa tim.
-Bolje da nemas vremena,jos mi samo fali da mi svaka kafa sa tvojoj zenom presedne zbog "posalica"
-Jel ti stvarno hoces da vidis ko ti vrslja po blogu,mislim mogu to lako da otkrijem?
-Znas,kad bolje razmislim,ne zelim da znam...ovako kad sretnem tu osobu makar mirno prolazim pored nje,mozda i zastanem,porazgovaramo...i pojma nemam sta joj se vrzma po glavi...ako saznam ko je,definitivno se necu ponasati opusteno...tako da....MA TO SI TI KRIV! KO JE VIDEO DA TI PRVI KOMSIJA BUDE ADMINISTRATOR!
-HAHAHAHAHAHA,KAFICAAAAAAAA:)

EXTRA «

Ne znam da li ste primetili ali "EXTRA" postaje EXTRA popularna rec:)))) Da ne kazete da nisam u trendu,predlazem vam da pogledate ovaj EXTRA spotic:)) kissss...

PUTOKAZI «

Svaki covek nosi u sebi "gorki talog iskustva"(D.KIS).Ranjeni ,kakvi jesmo,ostaje nam samo zlatna krletka materije iz koje je nastalo ono sto zovemo-zivot. Ono sto vlada svakim pojedincem,neprecizno smo nazvali razumom,smatrajuci ga za sistem opsteprihvacenih normi;ono sto se kosilo sa tim normama,talozili smo u dubinama nase savesti strogo pazeci da nasi izdanci ne ponove iste izlete u nerazumno. A iznad svega toga letela je pravda;pakosno uzivajuci u nasoj zabludi,pretila je da iz visine posalje bumerang svih nasih iskustava u nesto izmenjenoj i podmladjenoj formi. Zabranjeno postaje isprobano i zeljeno,a dozvoljeno se pretvara u dosadno. I tako ono sto smo nazvali razumom,stvara u nama osecaj krivice zbog izrazite nesposobnosti da tumacimo cudne puteve sudbine...
***********************
Bili smo proizvod vremena;istok nas je vukao korenima,a zapad mamio mogucnostima.Vreme,koje nas je stvorilo,na volseban nacin nam je vracalo udarac,zlatnu sredinu pretvarajuci u osrednjost. Nas gard je bio prilicno jak sve do trenutka kada bi drakonski zakoni nasih predaka,kao jedina zaostavstina,poceli da kolaju krvlju. Tada bismo beatifikovali sami sebe i ponosno kretali u borbu sa vetrenjacama. Generacijski jaz pojavljivao se iskljucivo u smislu pro forme;bez potrebe da zavirimo u proslost,postajali smo svesni da je nagon za prezivljavanjem duboko urezan u svaku poru koze zadebaljale od iskusenja. Jedino nam je preostajalo da kreiramo pravila...Od uspesnosti zamisljenog koncepta,zavisilo je celokupno vidjenje  realnosti.  Na neki nacin bili smo umetnici; autenticnost i originalnost svakog napravljenog koraka bila je gotovo opipljiva;ponoviti postupak pripadalo je domenu naucne fantastike...
(nastavice se)

Blagodeti zivota u centru ili kako zastititi slusni aparat «

Prohladno vece..
Vetar zanosno raznosi miris lipe...
Sedim u dvoristu...
Razgovaram...
Svezinu vazduha razbijam dimom cigarete...
Blazeni mir...
Tisina...
Uzivanje...

U neko doba,cestice harmonije rasprsuju se poput pene od sapunice...
I shvatim da je petak...
I da zivim u centru...
I da ce  narednih sest sati da me proganjaju taktovi nacionalne razbibrige..
I da necu moci da spavam...

I da je jedini nacin da sprecim atak na mozak,da sama odvrnem muziku...

Izbor za veceras je:

Dido - Here With Me

I didn't hear you leave
I wonder how am I still here
And I don't want to move a thing
It might change my memory

Oh I am what I am
I'll do what I want
But I can't hide
I won't go
I won't sleep
I can't breathe
Until you're resting here with me
I won't leave
I can't hide
I cannot be
Until you're resting here with me

I don't want to call my friends
They might wake me from this dream
And I can't leave this bed
Risk forgetting all that's been

«

Verovatno jos uvek nisam dostigla onu fazu zrelosti da razlucim sta je to sto je nedostojno trosenja moje dragocene paznje,tankih nervnih zavrsetaka i svih ostalih cinioca koji iscrpljuju i usmeravaju energiju u destruktivnom pravcu. Ako je to premisa,zakljucak je da nisam zrela,bar ne u smislu kontrolisanja sopstvenih emocija.Nije da ne radim na tome,ali je procenat uspesnosti na zavidno niskom nivou. Mada, jos uvek nisam pronasla relevantnu skalu  po kojoj bih se orijentisala.
Na negativne nadrazaje iz okruzenja reagujem erupcijom burnih emocija;privilegiju da me vide u takvom stanju imaju samo ljudi koje volim i koji,paradoksalno,ispastaju zbog toga.Medjutim,moram priznati da se i taj krug,shodno napretku mog sazrevanja,drasticno suzava.Sve vise pritiskam kocnice,ne zeleci da ih opterecujem svojim unutrasnjim previranjima.U stvari se citav krug svodi na samo jednog coveka;onog koji zna kako i zbog koga disem i koji je zaokruzio smisao zapocet najbolim dogadjajem u mom zivotu-radjanjem dece.
Dakle,realni razlozi za akumuliranje  tudjih frustracija,ne postoje;ako sagledam sopstveni zivot u najkracim crtama,vidim beskrajni okean ljubavi u kojem plivam iz dana u dan. U taj okean se ulivaju i sve ostale dobre stvari koje mi se dogadjaju;saldo je sledeci:imam trideset godina,dve predivne male devojcice i coveka kojeg volim i koji me voli iznad svega,gomilu planova koje tek treba zajednickim snagama da realizujemo,normalnu i zdravu porodicu koja se drzi i funkcionise skoro cetrdeset godina sa svim svojim razlicitostima,vrlinama i manama,nekoliko pravih prijatelja i jos gomilu onih koje jako malo deli od prethodno navedenog epiteta,genetika je bila prema meni veoma blagonaklona i svela  pojam "iskompleksiran"  u domen stranih reci i izraza,a samim svojim sklopom  postedela me i svih posledica sa kojima se zene neizbezno suocavaju nakon sto odluce da svoj zivot podare nekom malom bicu...sve u svemu,trebalo bi da me nista ne dotice....ali...i geni ponekad vole da se igraju,malo mutiraju,sale se,preplicu onako kako im najvise odgovara...Zasto im je odgovaralo da me pretvore u hipersenzibilnu osobu,kojoj je jedini nacin da se izbori sa preosetljivoscu unutrasnji monolog,ne znam.;verovatno zbog toga sto niko nije savrsen....

«

Sto ne pises o lepim stvarima? Aha,evo krecem da pisem spontano i bez razmisljanja,posto je to danas na ceni,ako slucajno nekoga povredim sa tim nema veze,jbg.nisam razmisljala mora mi se oprostiti,znate ja pisem sve sto mi padne na pamet pa samim tim imam pravo da radim sta god hocu a druge....ma ko jebe!

Where the Streets Have no Name «

I want to run
I want to hide
I want to tear down the walls
That hold me inside
I want to reach out
And touch the flame
Where the streets have no name

I want to feel sunlight on my face
I see the dust cloud disappear
Without a trace
I want to take shelter from the poison rain
Where the streets have no name

Where the streets have no name
Where the streets have no name
We're still building
Then burning down love
Burning down love
And when I go there
I go there with you
It's all I can do

The city's aflood
And our love turns to rust
We're beaten and blown by the wind
Trampled in dust
I'll show you a place
High on a desert plain
Where the streets have no name

Where the streets have no name
Where the streets have no name
We're still building
Then burning down love
Burning down love
And when I go there
I go there with you
It's all I can do
Our love turns to rust
We're beaten and blown by the wind
Blown by the wind
Oh, and I see love
See our love turn to rust
We're beaten and blown by the wind
Blown by the wind
Oh, when I go there
I go there with you
It's all I can do...

«

Mozda  mi je lokalni Koperfild postavio koprenu na oci pa mi se prividjaju neke stvari ili zaista treba da se zapitam do kojih granica ide moja preosetljivost.Mozda bih trebala da je posmatram kao upozoravajuce signale koji su tu da me zastite,ali nikako da razumem kako da se zastitim od sebe i shvatim da mi otvorenost zaista skodi.Jebeni iluzionista u stalnoj potrazi za odjekom duse...Dosta mi je jeftinih ljubavnih romana u kojima je vazno sve ono sto nisam,taloga povrsnosti koji okupiraju stvarnost i pretvaraju  sustinu u  paradokse,glasnih poklica javnosti i odobravanja onoga sto mislim i osecam. Ukoliko se vratim desetak godina u nazad,shvatam da su sve moje veze funkcionisale po principu bezgranicnog udovoljavanja, dok se moje JA sakrivalo i trudilo da bude sto neprimetnije kako se druga strana nikada ne bi osetila ugrozeno, ne daj boze zrtvovano zarad mojih zelja i prohteva. Sretala sam se sa sobom veoma cesto ali samo u trenucima usamljenosti,jer je naravno bilo nevazno kako se osecam,pa je samim tim i prezentacija nezadovoljstva bila neprihvatljivo resenje;zabasuriti sustinski deo sebe bilo je mnogo jednostavnije;posledice nisu bile vidljiive i manifestovale su se samo kao oziljci koje sam vremenom zabetonirala pa osim dojma neravnina nisu ostavljale drugi utisak. Najjednostavnije resenje bilo je da se izbegavam i u tom domenu smatrala sam se uspesnom,sve dok jednog dana nisam naprasno pobegla iz sebe i rekla "DOSTA!".Nisi dosla na ovaj svet da budes svrha tudjeg zivota vec da prozivis i ispunis svoj;mozes da dajes ali samo onoliko koliko primas,neophodna ravnoteza za ocuvanje stabilnosti duse.Nenaviknuti na ispoljavanje moje licnosti,polovine su ostajale zatecene;odjednom su svi izvori sa kojih su crpili hranu za svoj ego poceli da presusuju,a oni gladni,zedni,besni i zbunjeni borili su se da ne izgube tlo pod nogama. Sujeta prefarbana ogorcenoscu,nije im dozvoljavala da uvide prostu cinjenicu:da su davali mnogo manje nego sto su primali i da je i meni isto tako potrebna ljubav, paznja,briga,razumevanje i oslonac u svakom pogledu. Moji problemi bi se resavali recenicom:"Jaka si ti,ne brinem ja za tebe izvuci ces se".I izvlacila sam se jer o konkretnoj pomoci nije bilo govora,pa mogu ja sve i da brinem o njima,i da resavam svaki njihov problem kako bi im vratila osmeh na lice.i da tesim,i da mazim, i da pazim,i da razumem,i da ljubim,i da volim,i da oras[polozim,kako onda ne bih mogla da resim sopstvene probleme! A za sve to vreme niko te posteno ne pita ni kako si jer se podrazumeva da si dobro,a cak i da nisi resices ti to.Sada mi je jasno da su  me okruzivali egocentricni tipovi kojima je jedino bilo vazno ono sto dobijaju od mene i osecali su se jako dobro zbog toga,recenice tipa :uz tebe,da nije tebe...bla,bla,bla,...pa volim te zato sto mi je uz tebe ovako ili onako...postale su rutina,jer je moje bice sluzilo iskljucivo sluzilo za zadovoljavanje njihovih potreba.ALO BRE,DA LI ME IKO VOLI ZBOG MENE???   I STA U STVARI ZNATE O MENI???
Tako sam se posvadjala sa prosloscu i definitivno odlucila stavim tacku na  mazohisticki vid iscrpljivanja i rasipanja moje licnosti.

«

".....Da ne poludim,da ne mislim,da ne cujem i ne vidim...da ne izgorim u sjaju tom...idem tamo gdje je sve po mom..."


Cudno je koliko ljudi malo cene sebe...danas je najjeftinije kupiti neciju dusu gladnu iluzija...napisati nekoliko smislenih redova,upakovati u sareni celofan nadanja i zamka je postavljena...Kasno lovac shvati da je on zapravo lovina...kada se upetlja toliko da ga senke trofeja sablasno proganjaju...

DA NE ZABORAVIMO...ILI STA DECA BOLJE ZNAJU OD NAS? «

Jednačenje suglasnika po zvučnosti je glasovna promena u srpskom jeziku u kojoj se šumnici koji se razlikuju po zvučnosti jednače tako što se prvi suglasnik skupa zamenjuje njegovim parnjakom po zvučnosti jednakim drugom suglasniku skupa.

U srpskom jeziku se suglasnici prema zvučnosti dele na:

• bezvučne suglasnike (p, t, k, s, š, ć, č, f, h, c),
• zvučne suglasnike (b, d, g, z, ž, đ, dž).

Zvučni su i svi sonanti, ali oni ne učestvuju u ovoj glasovnoj promeni.

Obezvučavanje [uredi]

Promena zvučnog u bezvučni suglasnik naziva se obezvučavanje. Primeri:

• b prelazi u p (vrabac—vrapca);
• d prelazi u t (gladak—glatka);
• z prelazi u s (nizak—niska);
• ž prelazi u š (lažac—lašca);
• đ prelazi u ć (Bogovađa—Bogovaćki);
• dž prelazi u č;
• g prelazi u k (drugačije—drukčije).

Ovako izmenjena osnova se zove obezvučena osnova a prefiks se naziva obezvučeni prefiks.

Ozvučavanje [uredi]

Promena iz bezvučnog u zvučni suglasnik se naziva ozvučavanje. Primeri:

• p prelazi u b (top—tobdžija);
• t prelazi u d (svat—svadba);
• s prelazi u z (gurati—zgurati);
• š prelazi u ž (za dušu — zadužbina);
• ć prelazi u đ;
• č prelazi u dž (svedočiti—svedodžba);
• k prelazi u g (burek—buregdžija).

Ovako izmenjena osnova se naziva ozvučena osnova a prefiks — ozvučeni prefiks.

Bezvučni suglasnici f, h i c nemaju zvučne parnjake, pa glasovna promena izostaje kada se oni nađu ispred zvučnog suglasnika; naravno, ovo se ne odnosi na situaciju kada se zvučni suglasnik nađe ispred nekog od njih, kada redovno dolazi do promene (kao što se vidi iz nekih od primera u prethodnom delu).

Odstupanja [uredi]

• Jednačenje se nikad ne primenjuje na suglasničke grupe ds i dš: odstupiti, podšišati,odspavati...
• U nekoj meri ni suglasnik đ ne jednači se ispred s (kao u primeru vođstvo), ali ovaj suglasnik se vrlo retko nalazi u takvom položaju pa i ne možemo govoriti o sistemskom pravilu.
• Na sastavu složenica kod kojih se oseća pauza između delova jednačenje se ne primenjuje (kako u pisanju tako u izgovoru): politbiro.
• Jednačenje se ne vrši ukoliko bi se time dobila dva ista suglasnika čijim bi se daljim uprošćavanjem došlo do neprihvatljive okrnjenosti prvog formanta: podtačka (ne „pottačka“, niti „potačka“ jer bi izgledalo da je prefiks po-), subpolaran (ne „suppolaran“, niti „supolaran“ jer bi izgledalo da je prefiks su-).
• U prefiksima ad-, dis-, juris-, trans- i post- ne dolazi do jednačenja: adherencija, disgresija, jurisdikcija, transgresija, postdiplomac.
• U novijim tuđicama vrlo često ne dolazi do jednačenja: dragstor, nokdaun, brejkdens, gangster.
• U stranim vlastitim imenima suglasnici s, z, š i ž po pravilu se jednačnje, ali ipak ostaju neizjednačeni kada bi njihovo jednačenje povuklo i jednačenje susednog suglasnika: Potsdam, Pitsburg (jer bi jednačenje izazvalo i pretvaranje t u d, čime bi se dobili neprihvatljivi oblici „Podzdam“, „Pidzburg“).
• Ostale suglasnike u neslovenskim imenima vlastitim ne treba jednačiti: Vašington, Redford, Tbilisi.

Sastavljeno i rastavljeno pisanje reči [uredi]

Sastavljeno se pišu:

• a) složenice koje imaju samo jedan akcenat i u kojima se prvi deo ne menja, na primer: Beograd (Beograda, Beogradu), goloruk, parobrod, pismonoša, bezdušan, jugozapadni, prepoloviti, izvući;
• b) nazivi stanovnika naselja iako se imena tih naselja sastoje od dve akcentovane reči i pišu se odvojeno; na primer: Novosađanin (prema Novi Sad), Belocrkvanka (prema Bela Crkva), Bjelopoljac (prema Bjelo Polje);
• v) prisvojni prodevi izvedeni od naziva mesta ako se sastoje od dve akcentovane reči, npr. gornjomilanovački (prema Gornji Milanovac), južnoamerički (prema Južna Amerika), krivopalanački (prema Kriva Palanka);
• g) rečca ne uz imenice i prideve s kojima srasta u složenice, na primer:

- neznanje, nečovek, nezahvalnost, neznalica, nebriga, neprijatelj; - nepoznat, neprirodan, nezreo, nepismen, nevelik, nevidljiv;

• d) imenice prepodne i popodne kad označavaju u celini vreme dana pre 12 sati ili posle 12 sati, na primer: Celo popodne/prepodne smo te čekali. Ali, kad se ovim izrazom označava neki trenutak pre ili posle 12 časova, piše se rastavljeno, npr.: Doći ću sutra pre podne, odmah posle doručka.;
• đ) složeni prilozi kao: malopre, pokadšto, gdekad, gdegde, najednom, napamet, otprilike, sneruke i predlozi: povrh, namesto, ukraj, uoči, podno;
• e) rečca naj- u superlativu opisnih prideva, na primer: najlepši, najlakši, najbolji, najjači, najjednostavniji.

S crticom između prvog i drugog dela pišu se polusloženice, ako svaki od sastavnih delova čuva svoj akcenat i ako se prvi deo ne menja po padežima. Tako se pišu:

• a) višečlani nazivi mesta, na primer: Herceg-Novi (iz Herceg-Novog, u Herceg-Novom), Ivanić-Grad;
• b) dve imenice od kojih jedna određuje drugu, a zajedno označavaju jedan pojam, na primer: baš-čaršija, radio-amater, rak-rana, auto-put, general-major, general-potpukovnik;

Rastavljeno se pišu:

• a) rečca ne u odričnim oblicima glagola, na primer: ne znam, ne veruju, ne dolazimo, ne pitaj, ne može; izuzetak su odrični glagoli neću, nemam, nemoj, nisam;
• b) odrične zamenice niko, ništa, nikoji, ničiji, nikakav kad se upotrebljavaju s predlogom, na primer: ni za koga, ni sa kim, ni u čijem, ni pred kakvim, ni za kojim;
• v) rečca li uz glagole u upitnim rečenicama, npr. Hoćeš li doći? Veruješ li mi? Znaš li to? i u upitnim rečenicama sa da, na primer: Da li bi mi pomogla? Da li imaš novca?

WONDERWALL «

Today is gonna be the day That they're gonna throw it back to you By now you should've somehow Realized what you gotta do I don't believe that anybody Feels the way I do about you now Backbeat the word was on the street That the fire in your heart is out I'm sure you've heard it all before But you never really had a doubt I don't believe that anybody feels The way I do about you now And all the roads we have to walk along are winding And all the lights that lead us there are blinding There are many things that I would Like to say to you I don't know how Because maybe You're gonna be the one who saves me ? And after all You're my wonderwall Today was gonna be the day? But they'll never throw it back to you By now you should've somehow Realized what you're not to do I don't believe that anybody Feels the way I do About you now And all the roads that lead to you were winding And all the lights that light the way are blinding There are many things that I would like to say to you I don't know how I said maybe You're gonna be the one who saves me ? And after all You're my wonderwall I said maybe You're gonna be the one who saves me ? And after an You're my wonderwall Said maybe You're gonna be the one that saves me You're gonna be the one that saves me You're gonna be the one that saves me

KO STANUJE U MOJOJ KOZI? «

Glava mi se raspada na hiljadu delova. Mogu moje mozdane vijuge da podnesu mnogo toga,ali ocigledno ne mogu da podnesu toliku kolicinu sugestija i saveta...I koliko god da dajes sve od sebe,na kraju uvek ispadne da si mogao drugacije ili bolje...Alo bre ljudi,koliko vas stanuje u mojoj kozi? JA treba da slozim sve kockice tako da niko ne bude ostecen i da izbalansiram sve aspekte zivota,JA treba da donosim odluke,JA treba da izvrnem sopstveni zivot naopacke da bih svojoj deci obezbedila sigurnu buducnost...Kako onda svi bolje od mene znaju,ususkani u udobnost sopstvenog zivota,sta i kako treba da radim?

Ponekad mi zaista dodje da eksplodiram;mislim da se istog trenutka ospem kada cujem najstrucnije savete onih koji zivot gledaju samo na filmu.... Ti majstori teorije znaju cak i  sta je za MOJU DECU najbolje... Stekli su  materinski osecaj zatvarajuci oci kad slucajnu na ekranu nalete na scenu porodjaja. Sa daljinskim u rukama,mnogo toga se nauci...i kako izgledaju neprospavane noci,i kako boli osecaj bespomocnosti kada ti se dete previja od bolova,i kako izgleda zrtvovanje po svim pitanjima radi samo jednog osmeha tih malih stvorenja...

Nije bezveze ona stara,ako vec ne mozes(ili neces) da mi pomognes,onda nemoj ni da mi otezavas...samo se retko ko toga pridrzava...Meni je izgleda najbolje da stavim mozak na rezervu i pustim da me povlace kao lutku na koncu....

PREVER «

Biografija
TA LJUBAV...


Ta ljubav....Tako silovita... Tako krhka,Tako nezna....Tako ocajna....
Ta ljubav....Lepa kao dan....Losa kao vreme....Kad je vreme lose....Tako istinita....
Tako lepa...srecna i radosna.... I tako sirota....
Sto drhti od straha kao dete u mraku....Tako sigurna u sebe....
Kao spokojan covek usred gluve noci....
Ta ljubav koja je plasila druge...terala ih da govore...Terala ih da blede....
Ta ljubav uhodjena....Jer smo ih uhodili...
Gonjena ranjena, gazena, dotucena, poreknuta ,zaboravljena.... Jer smo je gonili ranili gazili dotukli porekli zaboravili....
Cela ta ljubav
toliko ziva
I suncem okupana...
To je moja ljubav...tvoja... Nekog kog nema vise.... To nesto uvek novo
A sto se ipak promenilo nije.... Istinito kao biljka... drhtavo kao ptica... Vrelo i zivo kao leto...
Mi oboje mozemo otici i doci....
Zaboraviti i nastaviti san....
Probuditi se patiti ostariti... zaspati opet... Sanjati smrt... Probuditi se radovati se i smejati...podmalditi se....
Ljubav nam ostaje tu....
Tvrdoglava kao mazga
Ziva kao secanje
Glupa kao kajanje..........
nezna kao uspomena........
hladna kao mermer.....
Lepa kao dan.... slabasna kao dete..............
Gleda nas i smesi nam se...i govori nam bez reci.........
Slusam je edrhteci
I molim je
zbog tebe....
zbog mene....
preklinjem je..
Zbog tebe, zbog mene i svih koji se vole
I koji su se voleli nekad.....
Zovem je
Zbog tebe zbog mene i svih drugih
Koje i ne znam....
Ostani tu
Gde jesi
Tu gde si bila
Ostani tu i ne mici se... ne idi....
Mi voljeni
Zaboravismo te....
Ali ti ne zaboravi nas
Jedino smo tebe na svetu imali
Ne dozvoli da postanemo hladni
Dalje stalno dalje............
bilo gde
Javi nam se
kada prodje na rubu cestara
U sumi secanja
Izroni odjenom.....
Pruzi nam ruku i spasi nas............