Авион је доживео свој први лет 17. јула 1978. године, а производња је почела током 1983. Супер Галеб је пројектован са намером да замени Г-2 Галеб и Lockheed T-33, који су до тада чинили стуб Југословенског Ратно Ваздухопловства. Раних деведесетих година Супер Галеб је учествовао у JPATS програму. У конкуренцији девет авиона изабран је Beech-Pilatus PC-9 Mk2 (касније редизајниран у (T-6 Texan II), иако је Супер Галеб наишао на похвале и одобравање америчких пилота.Једна од пресудних тачака која је дисквалификовала Супер Галеб била је нестабилна политичка ситуација у СФРЈ, која је касније довела до распада државе.Иако се у неким књигама тврди да је Г-4 Супер Галеб модификовани Г-2 Галеб, тај податак није тачан, јер Г-4 представња потпуно нови дизајн.

Мил Ми-24 (НАТО кодни назив "Хинд") је велики хеликоптер топовњача и транспортер трупа малог капацитета који је производи Московска фабрика хеликоптера Мил још од 1976 и корицтило га је примарно Совјетско Ратно Ваздухопловство, то јест њени наследници и још преко 30 држава.У НАТО круговима извозне верзије, Ми-25 и Ми-35 су једноставно названи "Хинд-Д" и "Хинд-Е". Совјетски пилоти су овај хеликоптер назвали "летећи тенк". Други надимак који је овај хеликоптер добио је "Крокодил" — због облика трупа, и камуфлажне шаре на хеликоптеру.

Настао је услед потребе да се дотадашњи јуришни авиони америчке производње Ф-84 Тандерчиф који су се налазили у наоружању ЈРВ замене савременом верзијом јуришног авиона који се може користити и за остваривање премоћи у ваздушном простору. После испитивања летних и борбених карактеристика јуришних авиона страних произвођача донета је одлука да се произведе сопствени авион. Идеја је била да се прекопира јуришни авион СЕПЕЦАТ Јагуар (SEPECAT Jaguar) који је настао као резултат кооперације британске и француске авиоиндустрије. Иако је концепцијска сличност између ова два авиона очигледна (оба авиона су двомоторни висококрилци са ојачаним стајним трапом и сличним распоредом наоружања и подвесних тачака) због немогућности да се на западу набави лиценца за производњу јачих мотора Орао је имао много лошије карактеристике од свог узора. Ситуација се нешто поправила са уградњом комора за додатно сагоревање, али су брзина, а нарочито носивост још увек били знатно слабији у односу на Јагуар.

Ј-22 Орао је наоружан да два двоцевна топа калибра 23 mm руске производње са по 200 граната. Поред топовског носи и велики избор класичног подвесног наоружања као што су фугасне бомбе од 100 kg, 250 kg и 500 kg као и лансере за невођена ракетна зрна калибра 57 mm и 128 mm. У периоду модернизације РВ и ПВО Југославије непосредно пред избијање грађанског рата набављена је одређена количина савременог подвесног авионског наоружања западног порекла. Јуришна верзија Орла могла се видети на аеро-митинзима широм Југославије наоружана са ТВ навођеним противтенковским ракетама АГМ-65 Маверик америчке производње, бомбама Дурандал француске производње намењеним онеспособљавању полетно-слетних стаза и касетним бомбама Бл-755 британске производње.

Микојан-Гуревич МиГ-21 (НАТО назив Fishbed) је ловачки авион који је пројектовао конструкторски биро Микојан-Гуревич у Совјетском Савезу. По броју произведених примерака налази се на другом месту одмах иза америчког транспортног авиона Ц-130 Херкулес (C-130 Hercules) што значи да је најбројнији ловачки авион који је икада ушао у оперативну употребу.

Први прототип са делта крилима (са ознаком Је-4 или Е-4) полетео је 14. јуна 1956. год. док је увођење у оперативну употреби започело 1959. год.

МиГ-21 је учестовао у више локалних сукоба од који је свакако најзначајнији Вијетнамски рат. И поред одличних карактеристика Северно Вијетнамски пилоти су се радије опредељивали за МиГ-19 због његове веће носивости. Захваљујући делта крилу МиГ-21 је био први совјетски авион који је могао да истовремено обавља и улогу ловца и улогу пресретача. МиГ-21 је лаки ловац који постиже брзину од 2 Маха користећи релативно слаб турбомлазни мотор и по карактеристикама се може упоредити са америчким Ф-104 Старфајтер (F-104 Starfighter) и француским Дасо Мираж III (Dassault Mirage III).

Такође је у великом броју коришћен и на Блиском Истоку у сукобима 1960-70-тих година од стране ратних ваздухопловстава Египта, Сирије и Ирака, а против Израела. Међутим, са увођењем у наоружање израелског ратног ваздухопловства америчког ловца-бомбардера Ф-15 Орао (F-15 Eagl), МиГ-21 је тотално декласиран.

Учествовао је и на почетку сукоба у Афганистану али је веома брзо замењен новијим авионима МиГ-23 и МиГ-27.

F- 14 Tomcat dizajniran je za dve svrhe, kao borbeni lovac za vazdusnu nadmoć, i mornarički lovac presretač. Kokpit sadrži 2 sedista i na takvom je poloožaju da omogućuje pilotu vidljivost svih 360 stepeni. Promenljiva geometrija krila automatski se podešavaju ili za presretanje pri visokim brzinama kada su krila pomaknuta prema pozadi ili za nagle promene smera pri manjim brzinama, kao kod vazdusnih borbi dva aviona (engl. dogfight), kada su pomaknuta napred. Aviona je napravljen kako bi poboljšao borbene performanse svog prethodnika F-4 Phantoma. F-14 ima bolju brzinu uspinjanja što mu omogućuje konstrukcija krila, a veću stabilnost omogućuju mu dva repa. Iskustva pilota iz vijetnamskog rata sa avionima F-4 koji nisu imali u naoružanju top nego su ga naknadno ugrađivali na spoljni deo aviona (što je bilo vrlo korisno, ali ne i optimalno), upozoravalo je konstruktore da na avionu F-14 ugrade unutrasnji 20 mm M61 Vulcan gatling top sa leve strane. Uz top za naoružanje ovog aviona predviđeni su rakete Phoenix, Sparrow, i Sidewinder.U dizajn aviona F-14 ugrađena su sva iskustva američkih pilota iz vijetnamskog sukoba, gde su otkrivene mnoge slabosti zrakoplova F-4 u odnosu na zrakoplove Mig-17 severnovijetnamske vojske.

M-2001 je najmoderniji borbeni tenk iz Srbije. Tenk je modifikovana verzija jugoslovenskog tenka M-84.

M-2001 je predstavljen u javnost godine 2004 od preduzeća SDPR Jugoimport, pod nazivom „M-84AB1“. Kasnije je preimenovan u M-2001. Razvijen je zajedno sa Rusijom, a tenk pokazuje paralele sa savremenim ruskim programom T-72M1M za modernizaciju tenkova iz serije T-72 koji se nudi od 2005. U novi tenk je ugrađen poboljšani sistem za upravljanje vatrom sa integrisanom dnevno-noćnom nišanskom spravom. Postojeći top zamenjen je novim, koji pored boljih karakteristika omogućava izuzetno laku i brzu zamenu topovske cevi u poljskim uslovima. Novi tenk ima mogućnost ispaljivanja protivoklopne rakete sa laserskim navođenjem kroz cev topa čime je omogućeno precizno dejstvo po neprijateljskim ciljevima na daljinama do 6 km. U borbeni komplet tenka uvedeno je novi potkalibarni projektil sa jezgrom od teškog metala, kao i projektil sa višestrukom kumulativnom bojevom glavom, čiji je osnovni zadatak borba protiv savremenih tenkova zaštićeni višeslojnim oklopima. Zbog sve veće probojne moći savremenih protivoklopnih sredstava novi tenk M-84AB1 opremljen je reaktivnim oklopom koji pruža zaštitu i protiv savremenih tandem-kumulativnih projektila. Osim povećane oklopne zaštite, novi tenk opremljen je i savremenim elektrooptičkim sistemom za zaštitu od dejstva žično i laserski navođenih protivoklopnih raketa.

M-2001 je skoro identičan sa trenutno najmodernijim ruskim borbenim tenkom T-90S. Prvobitni naziv za ovu seriju beše T-72BU, ali je nakon rata SAD protiv Iraka preimenovan iz marketinskih razloga u T-90. U odnosu na T-90S, M-2001 je brži i pokretniji, dokle T-90S ima jači oklop.

U Srbiji je planirano da se postojeći M-84 vojske Srbije posle 2010. modernizuju na M-2001-verziju. Tenk odnosno modernizacija je takođe ponuđena Kuvajtu, ali je Kuvajt dao prednost za modernizaciju svojih M-84 hrvatskoj verziji M-95 Degman, pošto se važni delovi M-2001 poput štora-sistema proizvode u Rusiji.

Organizovanje efikasne zaštite nenaseljenih prostranstava sovjetskog severa i Dalekog istoka bio je jedan od glavnih zadataka vojske PVO.Malobrojni aerodromi koji ne ispunjavaju ni osnovne uslove i teški klimatski uslovi stavili su pred vazduhoplovnu industriju težak zadatak da izradi lovačke avione velikog doleta opremljene kvalitetnom navigacijskom opremom i sposobne za što samostalnije obavljanje zadataka.Povoljna početna iskustva u upotrebi Su-27UB pokazala su da taj avion po mnogim svojstvima odgovara zahtevima dugotrajnog patroliranja.U drugoj polovini osamdesetih godina vojska PVO je naručila posebnu dvosedu varijantu koja bi mogla da služi kao leteće komandno mesto za navođenje grupe jednosedih Su-27.Ovo posebno dolazi do izražaja kod važnih zadataka presretanja krstarećih raketa i strateških bombardera naoružanih takvim oružjem.

Piloti su zapazili da trenažni dvosedi Su-27UB uz pune borbene mogućnosti izvorne varijante daju priliku za podelu poslova između dva člana posade tokom dugotrajnih letova.Početkom 1987. godine na jedan Su-27UB ugrađena je cev za prijem goriva u vazduhu što je trajanje leta produžilo na 10 časova.Prvi prototip aviona Su-27 PU koji je kasnije preimenovan u Su-30 završen je 1980. godine.Oprema aviona dopunjena je taktičkim pokazivačem koji je smešten u drugoj kabini-na instrumentalnoj tabli komandira lovačke grupe.Uređaj za vezu i navođenje obezbeđuje prijem podataka kao što su koordinate i karakteristike ciljeva i položaj grupe Su-27.Oni stižu iz operativnog centra sistema PVO i letećih radarskih osmatračkih stanica A-50.Poseban navigacijski sistem upotpunio je opremu za patroliranje.U grupnom vazdušnom boju jedan Su-30 može da predvodi 4 jednoseda Su-27.Takav tim osim suprostavljanja protivničkim avionima može da postavlja blokadu na pretpostavljenim pravcima leta krstarećih raketa.U podeli odgovornosti između članova posade Su-30 pilot na prvom sedištu je zadužen za upravljanje avionom i naoružanjem kao i za vođenje vazdušnog boja na malim udaljenostima,a komandir,na drugom sedištu,osim vođenja grupnog vazdušnog boja odlučuje o upotrebi raketa protiv ciljeva izvan vizuelnog kontakta.

Suhoj, Su-27 (NATO naziv Flanker, originalni naziv: Suhoй Su-27) je višenamenski visokomanevarbilni lovac za postizanje prevlasti u vazdušnom prostoru, pogodan za sve vremenske uslove. U naoružanje SSSR je uveden 1990. a danas je jedan od osnovnih činilaca vazdušnih snaga Rusije dok je u upotrebi i u bivšim zemljama SSSR, Indiji, Kini, Iranu i u drugim zemljama.Izrađivan je od strane firme Suhogo. Glavni konstruktor Su-27 je Mihail Petrovič Simonov.Osnovne namene: težak lovac-presretač velikoga radijusa desjtva, avion za postizanje prevlasti u vazdušnom prostoru. Na bazi Su-27 je izrađeno i nekoliko modifikacija: mornarička verzija Su-33 (Su-27K), školsko-borbeni Su-27UB, višenamenski lovci Su-30 i Su-35 (Su-27M) i drugi.

alzir, banglades, belorusija, bugarska, eritreja, etiopija, indija, irak, jemen, kazakstan, kuba,

madjerska, malezija, mijanmar, peru, poljska, rusija, severna koreja, sirija, slovacka, sudan,

srbija, turkamenistan, uzbekistan, ukrajna

Nakon izbacivalja iz upotrebe aviona MIG-21 i MIG-23 2003., Poljskom Ratnom Vazduhoplovstvu je na neko vreme ostalo samo 22 aviona MiG-29 u ulozi lovca. Dolackom 23 bivša Nemačka Miga 29, broj Poljskih lovaca ovog tipa se popeo na ukupno 45 (od koih je 8 u nastavnoj verziji) i time je Poljska postala najveći NATO korisnik Miga 29 (samo 36 ih je ostalo u upotrebi do danas). Poljski Migovi 29 su trenutno stacionirani u 1. taktičkoj eskadrili 23. Avio Baze i 41. taktičkoj eskadrili 22 Avio Baze.

lepota za oci

Dalije iko od vas ikada mastao da leti ja jesam,oduvek sam voleo mig 29.Zamislite kako je lepo dici se u vazdug,praviti akrobacije,osetiti g-silu,probiti jedan max,nije li to uzbudjenje? Nije,uzbudjenje je kada radite sve to i imate projektil za repom e to je uzbudjenje...

cekoslovacka,ceska,istocna nemacka,nemacka,irak,moldavija,rumunija,sssr,sfrj,srj