Važna napomena: ovaj post može poslužiti deci za lektiru.

Mnogi sa blogoja odavno znaju da se godinama bavim grafičkim dizajnom, pa shodno tome, normalno je i da sam se u životu sreo sa dobrim brojem književnika, više ili manje poznatih, više ili manje priznatih. Odmah da kažem, od “poznat” do “priznat” razvukla se dalape harmonika, al’ nebitno je za ovu temu. Za mnoge od obe navedene “fele” radio sam total grafički dizajn, a tek za retke – samo koricu.

I život se kotrljao svome ušću, saradjivah sa mnogima, redjaše se i korice (…broja im ni sam više ne znam) sve do pojave (i za današnje vreme) onog čudesnog, svetski poznatog romana “Na Drini ćuprija.” Maštario sam o tome kako bih ja grafički tom romanu prišao: sa kojih sve tačaka, sa kojim likovnim izrazima, kojim motivima, kojim tehnikama… Danima sam i mesecima skicirao; nabacivao sve novija rešenja, konsultujući se sa kolegama i koleginicama iz struke. Padale su brojne diskusije, novi predlozi, i kritike svih vrsta. Imao sam skoro sasvim uobličenu, za malo pa gotovu ideju, ali…

…onda, iznenada, vraćajući se iz sela Lipnički Šor, udarih prečicom ka Mačvanskom Pričinoviću, te Bitvenom Gredom preko Arsenovića šuma, s one strane bare Kalovice, i probijajući se kroz šibljem zaraslu šumu izbih na neku čistinu i tu mi se dah preseče. U susret mi je dolazila prelepa tamnooka i crnokosa devojka u kupaćem kostimu (…zaboravih reći da je bio avgust) njišući zanosno svojim…

– Kojim dobrom, Ivo? – ote mi se prvo što zaumislih u tom času.

– Ma kakvo te crno dobro snašlo, Sabahudine crni dizajneru, pobegla mi luda Šarulja i sad je ziher u Misojčića detelini, a ubiće me taja ako se preje’ i crkne! – reče to u dahu, vrlo šarmantno i ljupko njišući, zamače u…

Toliko za ovaj post o romanu “Na Drini ćuskija” ili kako se već vika, a sledeći put, što bi reko moj drug Portos, možda, o tome kako sam igrao glavnu ulogu u filmu “Журката на акрепите”, poznatog makedonskog režisera M.T.

khm...?