Udvarajte se malo svojoj ženi – kao da vam nije žena, kao da vas ne voli, kao da ima nekog drugog, kao da može da bira. A žena nije nezahvalna. Na tu pažnju ona će odgovoriti sa mnogo dobrote – kao da vas voli, kao da nema drugog, kao da ne može da bira. (Duško Radović)

Ni noćas oka sklopio nisam. Ova Zuhra mi već dve noći hrče ko Žapcov Vartburg koji smo onomad gurnuli niz bežanijsku kosu u neku masovnu grobnicu automobila, pa Žabac za njim, besan, zavrljačio dopola popijenu flašu piva, a ono pršte... a meni bilo žao; ja bio emotivno vezan za varburdžini. Jebiga, kad je mogao dizdrži po sedmoro nas mortus pijanih, sa sve debelom Marinom Šp., onda je valjao, ili, kad smo onako ošamućeni od vinjaka kidnapovali palmu ispred Srpske kafane pa njime utekli i kelnerima i muriji i onda je valjao, pa kad sam ga ja lično protero kroz tresač za tepihe, te kroz zatvorenu kapiju i umalo pregazio Savine zidare koji su čekali ispred kuće onaj cemenat... ma, nema veze, nećemo o tim detaljima...

...nego ćemo o lepim, kućnim detaljima za ugodjaj oku i duši, kao što je ova lampa što mi je poklonila Zuhra, jelda kako je i vama onako baš, a?