Rešila sam i javno da priznam, kad sam već priznala sebi samoj. Ja sam jedna romantična duša. Godinama se trudim da ubedim druge, a još više sebe, da nisam. Da je sve to prevaziđeno i sladunjavo i bljak. Vreme je krajnje da priznam da ne mislim tako.
Volim da sam voljena. Volim da mi on šalje sms svako veče da mi poželi slatke snove i onda opet ujutro da bi pitao jesam li ih imala. Volim da sam mažena i pažena. Volim šetnje držeći nekog za ruku. Volim ukradene poljupce. Nežne i lagane. Volim prste u kosi. Volim poglede pune želje. Volim. Volim da volim. I lepo mi je kad znam da negde neko misli na mene, kao i ja na njega.
I nije me briga što imam preko trideset godina i dete i propali brak iza sebe.
Hoću da volim.
Izašla sam pre par nedelja sa nekim. Čovek me već duže vreme gnjavio i eto jednom sam i pristala. Ne izgleda loše. Generacija smo. Ima odličan posao. Ima dobar auto. Sin jedinac je, ima i lepu veliku kuću na periferiji grada. Sve u svemu – odlična prilika, što bi se reklo.
Htela sam samo na kafu. Ali kafa je prerasla u piće, piće u čitav provod. Sedeli smo satima. Smejali se. Vreme je prosto proletelo. Dakle i zanimljiv je. Duhovit i inteligentan. Ma sve je savršeno. Odvezao me je kući. I sad opet zove da se vidimo.
I tako. Prosto za ne verovati.
Ali... ali... ali...
Sve to meni ne znači mnogo. Jednostavno nema one iskrice, nema leptirića u stomaku, nema ničega... Možda sam glupa. Ne znam. Ali nije mi to dovoljno. Neću da budem sa nekim samo zato što je to praktično. Zato što je odgovarajućih godina, zato što živi u blizini, zato što mu ne smeta moja prošlost.
Hoću da gorim, hoću da letim, hoću da šetam po oblacima!!!
Uticaj filmova i knjiga??? Možda i jeste. Ali jedno znam – moguće je jer sam doživela. I neću pristati na polovična rešenja. Odbijam da poverujem da prava ljubav postoji samo na filmu. Ima je i u životu i pronaći ću je opet!!!
Volim da sam voljena. Volim da mi on šalje sms svako veče da mi poželi slatke snove i onda opet ujutro da bi pitao jesam li ih imala. Volim da sam mažena i pažena. Volim šetnje držeći nekog za ruku. Volim ukradene poljupce. Nežne i lagane. Volim prste u kosi. Volim poglede pune želje. Volim. Volim da volim. I lepo mi je kad znam da negde neko misli na mene, kao i ja na njega.
I nije me briga što imam preko trideset godina i dete i propali brak iza sebe.
Hoću da volim.
Izašla sam pre par nedelja sa nekim. Čovek me već duže vreme gnjavio i eto jednom sam i pristala. Ne izgleda loše. Generacija smo. Ima odličan posao. Ima dobar auto. Sin jedinac je, ima i lepu veliku kuću na periferiji grada. Sve u svemu – odlična prilika, što bi se reklo.
Htela sam samo na kafu. Ali kafa je prerasla u piće, piće u čitav provod. Sedeli smo satima. Smejali se. Vreme je prosto proletelo. Dakle i zanimljiv je. Duhovit i inteligentan. Ma sve je savršeno. Odvezao me je kući. I sad opet zove da se vidimo.
I tako. Prosto za ne verovati.
Ali... ali... ali...
Sve to meni ne znači mnogo. Jednostavno nema one iskrice, nema leptirića u stomaku, nema ničega... Možda sam glupa. Ne znam. Ali nije mi to dovoljno. Neću da budem sa nekim samo zato što je to praktično. Zato što je odgovarajućih godina, zato što živi u blizini, zato što mu ne smeta moja prošlost.
Hoću da gorim, hoću da letim, hoću da šetam po oblacima!!!
Uticaj filmova i knjiga??? Možda i jeste. Ali jedno znam – moguće je jer sam doživela. I neću pristati na polovična rešenja. Odbijam da poverujem da prava ljubav postoji samo na filmu. Ima je i u životu i pronaći ću je opet!!!
