Moram ti lepe večeri neke
Zenice tople zgledati do dna,
Pa ti na kapke providne, meke,
Lagano kao milovanje sna
Spustiti usne.
Moram, kad jednom opazim da me
S radošću srećeš poslednji put,
Uz tihu pesmu na tvoje rame,
Taj tako čudno primamljiv kut,
Spustiti glavu.
Tako ćeš lepih jutara nekih
Pružajuć drugoj zenica dna
Reći: «O, gde su oni meki,
Slični milošti lakoga sna
Poljupci njeni?»
Tako ćeš posle lutanja razna
Osamljen kad se vidiš prvi put,
Reći: »O, gde je ona mazna
Ramena moga na osamljen kut
Da spusti glavu?»
