Malo Balaševića...
Spalio je juli seno
A Tisa nezapamćeno
opala
I otkrila sprud kraj šlepa
Ko stvoren za njena lepa
stopala...
Bodom sitnim kao prezla
Moje ime je izvezla
stidljivo,
Plavim koncem na gaćice
i pod karner spavaćice
Jedva vidljivo
Skrila čamac mlada trska
Koju možeš sa dva prsta
poviti
Molila se Bogu Suše
Da što duže ne da im
otploviti ...
A Tisa nezapamćeno
opala
I otkrila sprud kraj šlepa
Ko stvoren za njena lepa
stopala...
Bodom sitnim kao prezla
Moje ime je izvezla
stidljivo,
Plavim koncem na gaćice
i pod karner spavaćice
Jedva vidljivo
Skrila čamac mlada trska
Koju možeš sa dva prsta
poviti
Molila se Bogu Suše
Da što duže ne da im
otploviti ...
Tu noć je Tisa nadošla...
A na njoj nošnja raskošna
Samo sandalice,
prstenčić
I u kosi venčić
od ivanjskog cveća...
Pa ipak, nije nesreća što me se ona ne seća
Ma kakvi, nesreća je što se ja nje sećam...