Govor
13:39
,
10/8/2009
0
komentara Link
"Direktor Prve beogradske gimnazije Aleksandar Andrejić upozorava da deca nemaju potrebu da razgovaraju, a ni da čitaju. Po rečima Mirjane Terzić, profesora srpskog jezika u beogradskoj Osnovnoj školi „Banović Strahinja”, tehnička i tehnološka inteligencija i veština đaka je izuzetna, ali im nedostaju mašta, kreativnost, bogat rečnik i umeće izražavanja. Ona kaže da mnogi ne govore pravilno, što ne treba da čudi, jer sate provode za kompjuterom. Stanuju vrata do vrata, a komuniciraju preko Interneta, ili, pišući SMS u kojima nema velikih slova, kao ni znakova interpunkcije. Pišu skraćenicama, a kada se ne govori onda nema ni rečenica. Zato mnogi učenici nisu u stanju da formulišu misao, poneki čak kad govore gutaju samoglasnike..."
Tinejdžeri govore SMS jezikom
"Činjenica je, prema mišljenju naše sagovornice, da roditelji ličnim primerom ne podstiču decu da čitaju. Oko 60 odsto roditelja govori deci da cene knjige ali nikada ne čitaju, dok 20 odsto ne čita niti smatra da su knjige vredne, ukazuje istraživanje koje je prošle godine sproveo Institut za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu".
izvor: Politika
Centar za korektivnu gimnastiku i fizikalnu terapiju
Centar za korektivnu gimnastiku i fizikalnu terapiju pruža sledeće usluge:
- Korektivna gimnastika i fizikalna terapija za decu i odrasle.
- Prevencija i korekcija deformiteta stopala i kičmenog stuba.
- Vežbe za spuštene svodove i ravna stopala, X i O noge.
- Vežbe za loše držanje, skoliozu, kifozu, lordozu.
- Film sa vežbama za stopala i kičmu.
- Vežbe za bebe:
torticolis,
kriva stopala (varus i valgus),
stimulacija normalnog i usporenog motornog razvoja
(priprema za puzanje, sedenje, ustajanje, hodanje).
- Fizikalna terapija nakon povreda, preloma, iščašenja, uganuća.
- Rehabilitacija sportskih povreda.
- Terapija kod akutnih i hroničnih reumatskih oboljenja.
- Ručna masaža:
terapeutska,
relax,
anticelulit.
- Limfna drenaža.
- Refleksologija.
- Aromaterapija.
- Rekreacija za žene, rekreativno-korektivan program vežbi.
Terapija se sprovodi u namenski opremljenom prostoru i sa adekvatnim aparatima uz pomoć i nadzor viših fizioterapeuta.
Mogućnost dolaska i kod kuće.
Srednji vek i bubašvabe na dečjim odeljenjima
Veliki broj roditelja koji imaju nesreću da sa svojom obolelom decom provedu nekoliko dana na bolničkom lečenju nose gorka iskustva. Nažalost, ona se ne odnose samo na loše uslove u nekim našim našim ustanovama, loš smeštaj i ishranu, već i na higijenu, neljubaznost osoblja i nedostojan tretman pacijenata. Beogradskom udruženju "Roditelj" u više navrata su se javljali nezadovoljni roditelji, često i s nedoumicom da li da napuste bolnicu usred lečenja dece i promene zdravstvenu ustanove. Angelina Radulović iz udruženja "Roditelj" kaže da su oni pokrenuli akciju za bolje uslove i smeštaj dece i roditelja u bolnicama.
Moramo da pogledamo malo dalje od stranih donacija za automobile i gole zidove bolnica i zavirimo u život u tim bolnicama. Hoćemo da vidimo u kakvim se uslovima leče deca, kako to da bubašvabe i bubaruse hodaju po malim pacijentima, zašto mame spavaju na stolicama, zašto se na pregled specijaliste danima čeka. Ili, zašto medicinsko osoblje vezuje decu za krevete, ili zašto se ona sa zaraznim bolestima ne odvajaju od ostalih - nabraja Radulovićeva.
Za rešavanje tih problema nije potrebno mnogo novca, navode u "Roditelju".
Donatori bi mogli da kupe bar po dve stolice na kojima spavaju majke jer ne smeju da se naslanjaju na dečje krevet ili da daju novac za dezinsekciju. Udruženju "Roditelj" se javljaju roditelji koji su imali loša iskustva u bolnicama i po prvi put su se osmelili da javno, imenom i prezimenom stanu iza onoga što već zna čitava javnost. Bahatost, neljudskost, nehigijena u tim ustanovama vređa dostojanstvo mnogo više od neokrečenih zidova i stare fasade - naglašava Radulovićeva.
Milena Blagojević je pre tri dana sa svojom bebom izašla iz Instituta za majku i dete i zgrožena je higijenom i ponašanjem sestara u bolnici.
Žene spavaju na plastičnim stolicama i iz soba mogu da izađu samo kada idu u toalet, a bebe su u gvozdenim krevetićima, na prljavim duš°ecima i prljavoj posteljini. Nema tuša, a sve što vam treba u bolnici morate sami da donesete. Sestre su strašno neljubazne, stalno galame i bude decu, a mališane koji su sami u bolnici vezuju za krevet. Raspored poseta ne postoji i sve zavisi od volje sestara koje same određuju koliko traje poseta. Sobe su pune buba koje šetaju po deci - priča Blagojevićeva.
Roditelji predlažu da se, umesto redovnog "potkupljenja sestara" kafom ili čokoladom, uvedu nagrade i izbor za najbolju sestru meseca. Oni smatraju da će se na taj način poboljšati ponašanje bolničkog osoblja.
M. Jakovljević
(Glas javnosti)
Tata u pelenama
Kao što kaze naslov bloga, tata u pelenama, Moj blog namenjen svim budućim tatama, ili onima koji to već jesu da zajedno savladamo sve veštine potrebne da naša mala čedovišta izvedemo na pravi put. Nadam se da će nam se i mame i oni koji planiraju da postanu roditelji pridružiti.
Mi deca sa kolodvora ZOO
Ovo je bila jedna od prvih ozbiljnih knjiga koju sam pročitao. Setio sam se jutros ove knjige. Skroz nepovezano misli su mi išle zbrda, zdola. Dok sam vozio ka poslu, gledao klince na pešačkom prelazu, setio se sebe, u Zagrebu kako trčim preko puta od zgrade do škole, dobrog starog domara koji nas je sprovodio u školu, i tako došao do Christiane F.
Berlin, 1978.
Pokušavam da smislim kako bi nekome ko nije pročitao ovu knjigu opisao u par reči o čemu se radi.
A jedino mi na pamet pada: Droga, Berlin, Hladni rat, željeznička stanica, prostitucija, pedofilija, matori perverznjak, visoki soliteri, Porše, tužan pas, kuća na selu za skidanje sa droge………
Knjiga je priča o mladoj devojci, Christiani F. 13 godina. Ova knjiga otkriva jednu tužnu stranu našeg društva. Priča Christiane F. koja govori da u HEROIN i DROGU ne vode ludosti neke zločeste dece nego neljudsko stanovanje u visokim tužnim, izolovanim soliterima, potiskivanje dečije igre, međusobni loši odnosi roditelja, izolacija i maltretiranje u školi…Cristiane F. je prvo počela sa lakim drogama sa samo 12 godina a onda je došla i do heroina sa 13 godina i počela se baviti prostitucijom po klubovima da bi zaradila za drogu.
Posebno su upečatljive slike koje se nalaze u knjizi, od same Christiane F. do njenih prijatelja od kojih je većina završila sa iglom u ruci i na podu nekog WC, mrtvi.
Ova knjiga bi po mome mišljenju trebala biti obavezna lektira u osnovnim školama, da deca vide šta se sve može desiti kad se krene sa drogama, gde to sve vodi, da vide i pročitaju od nekoga ko je to prošao, a ne da gledaju ušminkane filmove koji ne prikazuju šta je život.
Kad se Anja rodila, ponovo sam uzeo tu knjigu u ruke i pročitao je, da se podsetim, da mi u glavi ponovo ožive neke slike, bezbroj IF reči, a kad poraste dobiće je u ruke da je sama pročita.
Evo još par slika:
Detlef, Christianin dečko
Takođe se prostituisao za drogu… “klijent” traži sex od narkomana.
Stella, prijateljica
Par citata:
"U zahodu je upravo bio još jedan fikser koji je sebi udario šut. Jedan totalno propali tip. Upitala sam ga dali bi mi htio posuditi svoj pribor. Dao mi ga je. Odjednom sam se užasno uplašila kako ću zabiti iglu u venu na ruci. Prislonila sam je, ali nisam mogla zabosti, iako sam to kod drugih vidjela bezbroj puta. Morala sam se dakle obratiti propalom tipu za pomoć. On je naravno odmah shvatio da mi je to prvi put. Rekao je da je to sranje ali je ipak uzeo špricu. Morao je tri puta zabosti iglu dok nije povukao malo krvi i tako znao da je pogodio u venu. I dalje je mrmljao da je to sranje, ali mi je ubrizgao čitavu četvrtinu. Bilo je doista kao grom, ali pravi sam orgazam drugačije zamišljala".
"Axelov stan je bio pravi čumez, pravi fikserski stan. Već s praga osjetila sam smrad. Posvuda su ležale prazne riblje limenke. Opušci su bili umočeni u ulje ili u umak od rajčice ili senfa. Posvuda su bile čaše i šalice, a u svima malo vode, pepela, duhana i cigaretnog papira. Sa saga je dolazip najgori smrad. Kada je Axel udario šut, vidjela sam zašto je toliko smrdjelo. Izvukao je špricu s ostatcima krvi iz ruke, napunio je vodom i zatim briznuo ružičastu tekućinu jednostavno na sag. Uvijek je tako čistio pribor. Sa svakim fiksom palo bi na ofucani perzijski sag po nekoliko kapi krvi, a to je s ribljim umacima smrdjelo slatkastim zadahom. Čak su i zavjese bile žute i smrdjele".
"Došao je prosinac. Bilo je sve hladnije. Smrzavala sam se. Ranije mi nikada nije bilo tako hladno. Sad sam se stalno smrzavala. Primjetila sam da sam totalno grogi. Znala sam to od jedne nedjelje početkom prosinca. Probudila sam se u Axelovom stanu pokraj Detlefa. Bilo mi je zvjerski hladno. Ugledala sam jednu kutiju. Onda mi je odjednom pao u oči natpis na toj kutiji. Zapravo njegove boje koje su bile strahovito kričave i od kojih su me boljele oči. Osobito me plašila crvena boja. Uvijek sam se na tripovima bojala crvene boje. Na heroinu je crveno uvijek imalo vrlo nježan ton. Ali je sada crveno na toj prokletoj kutiji bilo silovito. Usta su mi bila puna pljuvačke. Gutala sam je, ali mi je odmah zatim ponovo dolazila i dizala se. Zatim je ipak nestala, a usta su mi bila suha i ljepljiva. Pokušala sam nešto popiti, ali nije išlo. Tresla sam se od hladnoće, sve dok mi nije postalo tako vruće da mi se znoj cjedio".
"Očistila sam špricu u čaši vode, stavila sam drogu u žlicu za jogurt, poprskala je limunskom kiselinom, prokuhala je, podvezala sam ruku i tako dalje. Za mene je to bilo kao drugima kada ujutro iz navike zapale prvu cigaretu".
"Svukla sam majcu, a on mi je dao bič. Sve je bilo kao u kinu. Isprva ga nisam udarala kako treba, pa je zajecao da mu moram nanjeti bol. Onda sam žestoko ošinula. On je vikao «mama». Nisam ga slušala. Pokušala sam da ga ni ne gledam. Ali vidjela sam kako su na njegovom tijelu sve više oticali ožiljci, a zatim mu je na nekim mjestima koža doslovno popucala. Bilo je odvratno a trajalo je gotovo čitav sat. Kad je konačno svršio, ja sam obukla majcu i pobjegla".
Linkovi :
Post je na je na OVOJ adresi.
Roditelji, čitate li knjige svojoj deci?
Sećate li se kako su vama pričali priče?
Imate li vremena?
Znate li koliko je to važno za odrastanje?
I sami ćete uživati.
Vladana, s pravom, shvata da su deca izuzetna inteligentna bića koja, iako prirodno koriste nešto jednostavniji rečnik nego većina odraslih, ne mogu a da se ne čude kad neki odrasli pokušavaju da imitiraju njihov rečnik u govoru ili u pričama - ili - nešto što je, na žalost, vrlo uobičajno danas - u dečjim televizijskim emisijama. Vladana, u tradiciji Grima i Andersena, piše na ljudskom jeziku, na jeziku koji 'normalni' roditelji koriste kad razgovaraju sa svojom decom, tako da deca, kad sama čitaju ove priče, ne moraju da se osećaju kao niža bića, pa i roditelji kad ih čitaju svojoj deci, ne moraju da se krevelje i bave takozvanom 'glumom za decu'.
Moje dete sa posebnim potrebama
moje najveće blago
Ukratko:
Rodila se 7 nedelja pre vremena,
ostala bez kiseonika posle rođenja (HIE - hipoksično ishemična encefalopatija - oštećenje mozga usled nedostatka kiseonika),
dobila bakterijski meningitis i sepsu sa samo 7 dana.
To je ostavilo mnoge komplikacije:
krvarenje u mozgu II/III stepena,
proširenje moždanih komora (ventrikulomegalija),
manji obim glave (mikrocefalija),
povećan tonus mišića (hipertonija),
usporen proces mijelinizacije u mozgu,
strabizam,
epileptiformne promene EEG-a i najnovija dijagnoza
Spastična parapareza (podvrsta cerebralne paralize).
Nije sve baš tako strašno, moje blago hoda samostalno.
Ivana je majka koja prati razvoj svog deteta, svaki korak analizira, savetuje se i savetuje, uči, zapisuje, uporno i naporno radi. Od Ivane možemo svi učiti.
Ivanine zapise možete pročitati ovde:
http://ivaninoblago.blogspot.com
http://ivaninoblago.wordpress.com
Vrtić
Ivana je napravila blog koji će predstaviti privatni dečiji vrtić. Ispitivanjem je došla do zaključka da kod nas nema puno vrtića koji imaju svoj sajt.
Od kada postane roditelj, čovek razmišlja da svoje dete izvede na pravi put i omogući mu sve najbolje, počevši od vaspitanja i obrazovanja.
Prvi kontakt sa drugom decom je jako bitan,pa samim tim, obaveza je vaspitača da im taj kontakt i učini nezaboravnim.
Plan i program vaspitanja i obrazovanja dece u našem vrtiću autorsko je delo osnivača, tima osnivača i saradnika.
Naš prvenstveni cilj je da kod deteta razvijemo samostalnost, i to kako u svakodnevnom funkcionisanju ( oblačenje,obuvanje, korišćenje pribora za jelo...), tako i u biranju igara i aktivnosti,a naročito u učenju, sticanju znanja i formiranju stavova. To postižemo kroz niz radionica, gde su deca upućena na samostalno osmišljavanje i razvijanje teme, kao i na samostalno donošenje zakjlučaka.
Insistiramo na stvaralaštvu, kreativnosti, eksperimentisanju, kao načinima na koje se dolazi do saznanja.
"FANGO FAJT"
SAOPŠTENJE POVODOM PLAKATA AGENCIJE "FANGO FAJT"
Povodom zloupotrebe dece u reklamne svrhe opisane u tekstu "Devojčice kao Plejbojeve zečice" objavljenog u listu Glas javnosti dana 11.12.2006. godine, Udruženje građana oštro protestvuje. Tekst se odnosi na plakate agencije "Fango fajt" koji su u Kraljevu najavljivali "Novogodišnju šarenu zabavu" u mataruškom hotelu "Termal", a koji na izuzetno neukusan i neprimeren način prikazuju devojčicu u kostimu Plejbojeve zečice. Smatramo da ovakvi ispadi degradiraju prava deteta i roditelja, zloupotrebljavaju roditeljsku ljubav i neinformisanost i doprinose opštem srozavanju društvenih vrednosti.
Verujemo da će lokalna zajednica u Kraljevu, koja je već reagovala, pokrenuti inicijativu da se događaj ne završi samo na uklanjanju zalepljenih plakata i da će se nadležne instance pozabaviti pozadinom čitave akcije i ispitati moguće posledice, odnosno utvrditi ko i šta nalazi iza ovakvih agencija. Podsećamo da po važećem Zakonu o oglašavanju (Član 40.), maloletna lica mlađa od 16 godina ne mogu da se u oglasnoj poruci dovode u vezu sa seksualnošću, i da je za taj prekršaj predviđena kazna. Udruženje RODITELJ dodatno poziva roditelje na opreznost kada su u pitanju "agencije" tog i sličnog tipa pre nego što im pošalju svoje dete, a naročito na „modne" agencije i organizatore „modnih" takmičenja koji decu fotografišu i nagrađuju za "lepotu". Smatramo da za ovaj i slične slučajeve veliki deo odgovornosti snose i sami roditelji koji su ili nesvesni da svoju decu uključuju u neukusna i psihološko-pedagoški neprikladna takmičenja, ili su jednostavno nezainteresovani – dok ne dođe do neželjenih posledica.
Udruženje RODITELJ poziva na detaljno zakonsko uređivanje svih oblasti zabave i edukativnih kurseva za decu, kako bi se stavila tačka na zloupotrebe ove vrste.
Uvod
U stručnoj literaturi najveći značaj za formiranje ličnosti pripisuje se porodici. Konkretno – odnosima u njoj i posebno odnosu roditelja prema detetu. Shvatanje mnogih stručnjaka je da su uslovi porodičnog života u prvim godinama detinjstva odlučujući za to kakva će se ličnost formirati i kakva će ona biti u toku čitavog života. Roditeljstvo, dar i odgovornost.
U literaturi se ističu vrlo jednostavni postulati: da dete ima osećaj sigurnosti, da oseća da se roditelji o njemu brinu i da ga vole.
Da je odnos roditelja prema deci i način na koji se podižu i vaspitavaju decu jedan od najvažnijih potvrđuju i sistematska ispitivanja koja pokazuju da je osnovni uzrok različitih negativnih osobina neispravan način podizanja dece.
Uticaj porodice i roditelja značajan je i zbog toga što društvo preko roditelja prenosi u društvu prihvaćena shvatanja o poželjnim osobinama i željenom ponašanju. Veći broj ispitivanja pokazuje da je velika podudarnost između stavova roditelja i dece prema raznim društvenim pojavama.
Po Frojdu, ličnost se sastoji od tri instance: id, ego i superego. Samo prva postoji od rođenja, dok se druge dve razvijaju kasnije, kao rezultat životnih okolnosti (odnosa sa roditeljima). Id je sila koja nagoni na direktno zadovoljavanje telesnih potreba. Ego je praktična, racionalna komponenta ličnosti. On počinje da se pojavljuje tokom prve godine života, kao reakcija na činjenicu da se detetove potrebe ne mogu uvek neposredno zadovoljiti. Između treće i četvrte godine razvija se superego, „moralni agens“ ličnosti, koji se razvija kao rezultet identifikacije deteta sa roditeljem istog pola i inkorporacije (unošenja na unutrašnji plan) moralnih standarda odraslih – pre svega roditelja.
U literaturi opšte i razvojne psihologije, porodične pedagogije često ćete naići na reči: „pre svega roditelja“. Roditelj je na počasnom mestu.