Uplašeno, ponosno, užasno
Ulazim u sobu i svetlo je upaljeno
Ne mogu trenutno da razmišljam o tome
Ne mogu da opravdam svoje užasno držanje
Samo spuštam paklicu na sto
Spremam se za krevet bez reči
tiho, poslušno, ponizno
Samokontrola je izmakla kontroli
Ponašanje je postalo bestijalnost
Ostajem sama sa svojim gresima
Ego je besna životinja
Otrgla se sa lanca
i sada divlja po ulicama grada
Inteligencija? Kuda je nestala?
Ovo su dani loših izbora
Put je promenjen
Davi me pomisao
da je sve moglo biti drugačije
drugačije nego sada,
bolje u svakom slučaju
Ostao je samo osećaj krivice
i znanje o nepromenljivosti stvari.

Paklica je tu, stavila sam je u džep.
Telefon, prekopotrebno globalističko sranjce, tu.
Kinta koje nema puno, u posebnoj pregradi u torbi.
Ok, to je valjda to.
Nabacim lažni osmeh preko ramena i krenem.
Dobar dan, kako ste?
Hvala, doviđenja.
Molim, izvol'te.

Idem.
Svi idu negde.
Moram i ja.

Kilometraža definitivno ne ubija potrebu.
Ostavljam te ali sam i dalje tu.

Kestenje je počelo da pada.
Pokupim dva, tri sa trotoara i stavim ih u džep.
Jedan po jedan.
Slažem ih po regalu.
Ljudi me pitaju: Koji će ti kurac sve to kestenje?
Ne znam šta da im kažem.
Volim kestenje, valjda,  volim jesen.
Da bih izbegla neprijatnu tišinu, uzmem jedan
i stavim ga u šaku sagovornika.

Pozdravljam se sa sobom.
Sa stvarima.
Da, da, vratiću se.
Da, da, ništa ne brini.
Jel imaš još onih mentol bombonica?
Idem, ali...uzeću jednu za put.

Here's how I look at it. Everybody gets a part of the cake. Somebody gets a smaller piece, someone bigger. The thing is: You will never find two pieces that are the same. I got my piece of the cake. It might be small, but it isn't the smallest. It might look big but it isn't the biggest. You will never find such a piece as yours and mine. Sometimes, I even wish to steal away other people's pieces and make the cake whole again. But that is impossible. Why? Because it perfectionism.

The only thing I can do is, cherish what I got. Eat the damn piece of cake. Even if it's strawberry flavoured. Even if I fucking hate strawberry. It's my piece of cake. And I'll eat it with pleasure. You should do the same thing.


"Please, help me exept the things I can not change."

U duši smo svi prosjaci
Do jednog
svi stojimo,
armija bednika,
čekamo da nam udele
koricu hleba i ljubavi

Sećaš li se, prosjače
nevinih igara
koje smo igrali tada
Sada od njih
ostao je kostur
ciganče na ulici

Pogledaj u sebe prosjače
Šta ćeš naći?
Stojiš na ulici
sam
moliš
za malo pažnje

Nada poslednja umire u tebi, prosjače
dok sediš na kiši
snegu
u prašini
pružaš šaku
za malo dodira

Osećaš li život, prosjače
koji prolazi
u samoći

Hiljadu će godina proći, prosjače
dok ne naučiš
da ljubav sama ne niče

Posadi seme
u zemlju
koju su utabale generacije
takvih kao što si ti

Sećaš li se sada, prosjače?

Volim nered u svojoj sobi.
Mačka će se udaviti od prevelike količine ugljen monoksida.
Ovoj čokoladici je istekao rok trajanja.
I dalje je jestiva.
Odlazim. Uskoro.

Odgovaram potvrdno.
Na sve primedbe. Molbe.
Da.
Da.
Hoću.
Ništa ne brini.
Srediću to.

Sečem nokte dok se prsti tresu.
Povređeni živci krvare.
Gde sam ostavila taj toalet papir?
Anglo saksonci ga zovu cleanex.
Poprimio je boju prašine.

Fotografišem sebe.
Nikada nisam bila fotogenična.
Ali i dalje se trudim.
Stojim sa cigarom pred ogledalom.
"Da li ti se dopada moj fejs?"
Bože, prelepa sam.
Lepša nego ikad.

Krvarim.
Bacam uloške u korpu.
Poneki ostavim na podu sobe.
Ponovo se tuširam vrelom vodom.
Pizda mi bljuje crveno.

Hej, mačko, poigraj se sa usamljenom dušom.
I'm dancing with myself.
Otuđena.
Ne.
Ne.
Srećna.
Možda.

Olakšanje na pomolu.
Ha, ha, ponovo se gubim.
"She's lost control"?
E, pa vozim se na narandžastom avionu.
"Looking at you, kid."

Umrljaću se bojama.
Popušiću svoje cigare.
Leći ću da spavam.
Umorna.
In peace.

Ti nisi moje jebeno ogledalo.

Svet je zvanično otišao u kurac. Đavo je došao iz svoje rupe i odlučio da napravi žur. Oproštajni žur. Pošto se Svevišnji još uvek nije vratio sa putovanja na Bahamima, poslao mi je faks.

Faks: Divno mi je ovde, ima puno riba, alkohola i mladića sa smokvinim listićem. Jako je melanholično, podseća me na početak. U, svakom slučaju mnogo bolje od one nebeske vukojebine pune časnih sestara i mormona. Kaži Lucy-ju da  se lepo provede. Marija i Isus su dobro, mislim da su otišli na Himalaje. Pa, kakvu alimentaciju plaćam za tog malog, dalo se za očekivati da će otići negde da se iživljavaju. Pozdravi sve tamo. Poljubac.
                                                         Svevišnji

Divno, samo mi je još to trebalo. Promoter nas je ispalio u zadnjem trenutku, a resursi su na izmaku.
-Lusy, jebote, kako ti mislish da mi platimo sve ovo? Pet miliona je otišlo samo na dekoraciju.
-Ma, iskuliraj, finansira nas celo podzemlje i pola raja. E, odo ja da popijem jednu pinjakoladu, oš' samnom?
-Ne, u redu je, moram da vidim šta su uradili sa onim predjelima.
-Hej, hej, hej...mnogo se nerviraš. Stres može da te ubije.
Pauza.
-Ha, dobar vic. Ćao Lucy. Vidimo se kasnije.

Dan žurke. Svi se zabavljaju kao nikada do sad. Morison i Janis se vataju u uglu. Hitler je napravio malu s'n'm atrakciju. Gde je moj advokat? Gde je Juda kad ti treba? Obeznanio se u uglu, riga na Mariju Tereziju. Sranje.

Vatrometi. Kurci, palci. Svi se vesele. Srećna nam Poslednja Nova Godina. Bubašvabe su organizovale svoju mini-žurku. Nova  vrhovna rasa. Srećno im bilo.

Trebalo bi da svedem račune. Ovo će skupo da nas košta.
-Hamlete, ne diraj taj nož!  I silazi sa svoje majke, sram te bilo!

Dakle, gde sam stala...ah da, 2 miliona plus 9,5 miliona za klopu to je....
-Hik, 'devojčice....ajde samnom da ti nešto...hik....pokažem....imam...hik...lepu sofu...Osećam...da imaš problema sa svojom majkom...hik...hajde kod mene u ...hik ...na malu...hik...terapijicu.
-Odjebi, Frojde.

Jutro je. Baš su napravili nered. Jebem mu mater, Lucy, uvek me ovako zajebeš. Dobra je plata ali nije vredna ovoga.

Faks: Lucy, dajem otkaz. Idem da se bavim cvećarstvom. Ne traži me, već sam uzela otpremninu. Nisam te mnogo odrala, a  i našla sam  sebi zamenu. Vidiš, uvek na sve mislim. Pozdravi sve, posebno Dalaj Lamu. Nedostajaće mi njegova kuhinja. Veliki poljubac
                                                                                                               Meri

(Zvuk gitare)
-Aha, aha...dobro, dobro...aj sad,  erkondišn. I čašu vode. Ladne.
-Želite li i lizanje uz to?
-Čekaj da razmislim...može, što da ne...
(Lepi uzdiše)
-Ej, ej, ej!
-Šta je sad?
-Aj mi donesi i nešto za jelo. Gladna sam.
-Samo jedeš, krmačo.
-Krmača ti mama, debeli. Trči sad, donesi mi hranu. I UKLJUČI ERKONDIŠN!!!
(Patuljčica se prevrće po krevetu, Lepi nervozno odlazi u kujnu)
-E, imam samo neke perece.
-Daj šta daš.
-Svinjo.
-Gle, ko mi kaže.
-Uuuu, moram da ti pustim jednu pesmu.
-Jel mora sad?
-Da znaš kako je dobra...
(Patuljčica navlači gaće držeći perecu u zubima, odlazi u drugu sobu. Zvoni telefon. Lepi se javlja)
-Važi, brate, dođi odmah.
-Aj, oblači se, dolazi nam Srki.
-Neću.
-Šta,bre? Oblači se ludačo, sad će da dođe Srki!
-Čula sam te i prvi put, debeli. Aj sad oladi malo i pusti me da gledam TV.
-Dobro, tebe će da vidi golu.
(Ulazi Srki)
-Čao, ljudi. Šta radi....Da dođem ja kasnije?
-Ne, bre, Srki, pusti je, luda je.
-Doći ću ja kasnije.
(Zvuk vrata, Patuljčica nezainteresovano drpa pizdu na kauču.)
-El vidiš šta si uradila? Oterala si čoveka.
-Pa?
-Kučko.
-Aj, ćuti sad stvarno, pokušavam da gledam TV.
-Sad će da mi dodje ćale.
-Boli me pička.
-Videće te golu.
-Pa?
-Ahhh....ništa. Zaboravi.

Bilo je to jednog leta. Mislim da sam imala deset godina. Negde u to vreme su krenule da mi rastu sise. I dupe. I nos. Prolazna kijavica, rekoh sebi. Ali, jebem li ga, simptomi se nikada nisu povukli. 

---

Sa šesnaest sam poželela da budem heavy metal grupi. Doduše, nikada nisam uspela da pustim kosu duže od ramena ili da oblačim mrežaste čarape ispod pocepanih farmerki. Umesto toga obavezala sam se na celibat, lepila  slike Merlina Mensona po sobi i odlučila da postanem cinik. Propušila sam i počela da nosim martinke na 30 stepeni.

---

U međuvremenu sam shvatila da  postoje dve vrste ljudi:  devojke koje me sažaljevaju i muškarci koji žele da me kresnu. Izlasci me nisu zanimali. Svi moji prijatelji pretvorili su se u religiozne fanatike. Vladala su pravila na koja jednostavno nisam mogla da se naviknem. Ergo, zaključila sam da je mnogo lakše ostati kod kuće, masturbirati i čitati Fantea.

---

Sa osamnaest sam otkrila Ničea. Odbacila sam koncept boga i napušavala popa koji je predavao veronauku. Ni profesorka građanskog me nije mnogo gotivila. Mrzela sam je. Završila je kao klimakterična trudnjača. Začudilo me je to, najiskrenije sam verovala da je lezbejka.

---

Do dvadesete sam počela sa obilnom konzumacijom lekova za regulisanje raspoloženja, raznim anksioliticima i antidepresivima...Sada uglavnom sedim, pušim pljuge i pišem. Bavim se nekom kvazi umetnošću s vremena na vreme i divim se svojoj genijalnosti. Ja sam okoreli egzistencijalista. Volim pitu s višnjama i čekam da napunim trideset i petu.

Bar za motocikliste. Za šankom sedi crvenokosa prostitutka i cuga svoj džin tonik. U međupauzama povuče koji dim iz cigare i ispusti ga u širokim kolutovima. Prilazi joj sredovečni čovek sa izlizanom kožnom torbom.

-Zdravo lepotice. Ko’lko naplacuješ?

-Za tebe tri soma.

-Skupa si, lepotice. Šta kažeš na neki popust? Onako prijateljski.

-Ako ćeš prijatelje, potraži ih u udruženju anonimnih alkoholičara, matori.

-Uf, uf, živa si vatra, bejbi. Tak’e ih volim.....dobro, dobro. Tri soma.

 

Izašli su iz bara. Padala je kišetina. Ušli su u uličicu gde se nalazio oronuli ’pica’ motel. Na recepciji sedeo je  masni hipik, gledao tv i jeo svoje sline.

-Zdravo, Džen. Posao, a?

-Uobičajeno, Marti.

 

 Marti dohvati ključ sa zarđalog eksera na požutelom zidu. Na privesku je jedva vidno bio ispisan broj 12.

-Hajde, matori, ja radim na sat zato bolje da požurimo.

 

Soba je vonjala na buđ i raznorazne sekrete. Džen je sela na prljavi pokrivač i krenula da skida čarape.

-Dobro, matori, hajde da utanačimo. Prvo lova na suce, pa onada usluga.

Starac izvadi pohabani novčanik i ostavi pare pored njenog dupeta. Džen ih hitro pokupi i nagura u brushalter.

-Ok, hajde da pređemo na posao. Samo da znaš, pušenje naplaćujem ekstra dva soma.

-Ne, ne bih to.

-Pa šta bi ti onda? Odluči se brzo, matori, teče ti vreme.

On posegnu za svojom torbom i izvuče kožni bič i bele rukavice.

 

-Hoću da me išibaš.

 

Džen se nađe u čudu na trenutak. Pogleda ga sa nepoverenjem ali na kraju klimnu glavom i dohvati bič.

-Hoću da na kraju staviš rukavice i da mi gurneš prst u dupe. Platiću ti još dva soma.

-Bolestan si matori, al’ što se mene tiče za pet soma ću i čmar da ti poližem.

Džen  skide suknju i krete da otkopčava kaiševe na cipelama.

-Ostani u njima. To me neverovatno pali.

-Lujka si, matori, ha, ha! Sad se okreni i  skini gaće.

 

Džen ga udari jednom. Ču se trzaj biča i pucanje kože.

-Jače bejbi, budi nemilosrdna.

Ona ga udari još jednom. Trzaj biča, pucanje kože. Trzaj biča, pucanje kože. Odjednom oseti kako joj navire adrenalin u glavu. Steže bič i krete da ga šiba, nemilosrdno, ne stajući da napravi predah. Udarci su padali jedan za drugim kao letnja kiša po vrelom asvaltu.Starac je stenjao i ispuštao prigušene jauke. Kurac mu se digao. Bio je jako blizu. Džen se u tom trenutku razbesne i krete da ga udara još brže i jače u kraćim intervalima. Njena crvena kosa letela je na sve strane. Lice joj je poprimilo skoro istovetnu boju. Setila se tada svega. Bila je besna. Setila se svog očuha. Gad ju je silovao svako veče. Kroz glavu prolazila su joj lica smrdljivih motordžija i vozača kamiona. Svi su oni bili u njoj. Bila je besna na sebe. Matori je vrisnuo i pao na stomak, izmoren. Stala je i navukla bele rukavice. Gurnula mu je prst u čmar i promuljala levo, desno. Matori je ječao dok su po krevetu leteli mlazevi belog. Izvadila je govnjivi prst, skinula rukavice i sela na krevet. Matori je ustao, otresao kitu i izvadio novčanik.

 

-Bila si super, bejbi. Vidimo se sledeće nedelje.

 

Džen je gledala kroz prozor. Napolju je i dalje pljuštala kiša. Navukla je stvari i prišla stočiću na kome je stajala hrpa novčanica. Zaronila je lice u ruke i plakala. Plakala je neko vreme, a onda je izvadila iz torbe burmu. Stavila ju je na prst. Obukla je mantil i izlazeći zalupila vrata sobe broj 12.