Arkadia

-"Оhooho ,pa jesmo li se mi gospodine oče dogovorili da se svako drži svoje strane brda?"

-"Čuš jadna, kako ću se držat svoje strane kad ti vazda plašiš one ljude sa susednih imanja gubeći se po šumi i hodajući oko njihovih kuća.No, pušti to sad.Dodji da ti pokažem nešto."

-"E military man, budeš li me opet slasno zekio sa nekom akcijom tipa"najjači opstaju ",mislim stvarno  nije uredu !Još uvek ne mogu da ti oprostim grudve ledenice onih zlikovaca,kad si me ostavio na milost i nemilost izgovarajući kultnu rečenicu:"Šta te ne ubije ,ojačaće te!"

-"Kao prvo tada si imala sedam godina,a i ti takozvani zlikovci isto!Drugo,koliko se ja sećam,kad si uvidjela da ti nema druge no da se sama boriš junački,od zlikovaca je ostao samo sneško belić,jer su trčali kućama koliko ih noge nose.Posle sam se mora'  pravdat' roditeljima tih dečaka da si se i ti samo igrala!Vidjećeš kasnije u životu,koliko će ti valjat' to spartansko vaspitanje."Aha,jedino što imam od spartanskog vaspitanja su sećanja iz perioda kada sam imala pet godina.Vojno postrojenje,ukopano nekoliko desetina metara u zemlju,par vučjaka većih no ove krave ovuda i vojnici koji igraju šah sa mojim ćaletom,i kao fora čuvaju zemlju.Ne, jednostavno nisam imala šanse da budem normalna.Pa kako neko ko je proveo svoje detinjstvo u vojnim bazama,a ženskog je pola može biti normalno?

-"Evo...Ogradio sam ovaj deo imanja za tebe.Odje ćeš sagradit' kuću za svoju porodicu jednog dana i dovodit' svoj porod da jarakaju po ovim livadama ko' što si i ti radila čitavo svoje djetinjstvo.Kad staneš odje,vidjećeš Sinjavinu ispred sebe,a čuti Taru kako protiče.Ako ikada izgubiš put,ovo su tvoji počeci,a ako znaš početak svog puta naćićeš i njegov kraj."Plačem.Oduvek je znao koliko ga volim.Bezuslovno,baš onako kako ćerke vole svoje očeve i koliko je toga posejao u meni,i kolika je čast biti ćerka osobe koja sa činom zastavnika baca partijsku knjižicu u lice generala zarad toga što mu ne daju "puš" pauzu na sastancima partije koji traju čitavu večnost.

-"Vidji ti nje!Suze nećeš nikad zarad mene puštat,nisam te tak'u nikad volio vidjet.No, reči ti mene, šta ti misliš kakav je zagrobni život?"

-"Ama šta je sa vama?Da niste vi kuku meni zaglavili oboje u nekoj sekti?I mama me počela pripremati na nešto.Jel vi to nešto znate ,što niste nama rekli? Jel reč o kidnapovanju populacije posle pedesete godine starosti od strane vanzemaljske rase,pa se na vreme opraštate?E,ako je to u pitanju aj svega vam nek povedu i Jelenu.!Ona je izniman primerak ljudske vrste."

-"O ljudi moji,ovog djeteta!Samo sam pita'."Čudno vreme...Bivši komunista želi znati moju interpretaciju zagrobnog života?!

-"Pa vidi tajo...Za mene ti je to sve stanje duha,uma ili bilo čega o što si svestan u sebi.Ako je tebi u glavi,svesti ,duši tvojoj  raj ili pakao,ne vidim razlog da se to nešto drastično promeni i kad umreš...Po "Delpas experimentu",utvrdjeno je da ono što mi kapiramo kao dušu je ustvari odredjen kvant energije i to opstaje,kruži u prirodi..."

-"Milice moram te ovo pitat' teška srca.Jel se ti to drogiraš kukala nam majka?"

Smejemo se u  putu do  kuće,mada primećujem seme teskobe u sebi...Nešto će se promeniti u našim životima,a i žigaju me ruke koje uvek predosete menjanje vremena ,kako spolja tako i u meni.Bolje da požurimo kući.Izgleda da će kiša...

-part 6-