Put
-"E,idemo!"
-"Gde ćemo jadna ,mani me se."
-"Čuješ li ti šta ti ja govorim?"
-"Ne ,kad kenjaš ko luda!Šta je, da nije još jedna vidovita Jelka?Neću bre više da idem,ne znam uopšte odkud nama isti genetski kod,mene su zajebali vanzemaljci i ostavili vama!"
-"Lepo sam ja njima govorila da te abortiraju dok ima još vremena,ali neeeeeee oni žele drugo dete pored ovakvog jedinstvenog i savršenog!"
Naravno posle ove rečenice počinje armagedon,borba titana.Oduvek je znala da me najviše iritira čupanje kose,krajnje nemaštovito,te ja njoj zadah jedan kratak i efikasan udarac u predelu desnog jajnika jer je tu najviše boli kad treba da dobije svoje mesečno žensko sledovanje i naravno da bih je i ovaj put dobro izlemala da se nismo obe setile posle par minuta koliko imamo godina i koliko je naporno mlatiti stariju sestru iliti ona mladju tj.mene.
-"Kad polazimo?"Mama je stajala posve uključena u dešavanje i vidno zainteresovana za polazak u Novi Sad.
-"Pa mama nije valjda i ti?Mislim stvarno!Da li ste vi bre normalne ?Ja da idem kod nekog tamo gistrologa pored empirijskih nauka koje baj d vej izučavam?"
-"E Тesla miran,aj idi tamo i crkni od gladi od tih tvojih empirija!."Mislim se "Sad ću je dokrajčiti!",kad začuh umoran ton majke:
-"Milice dosta.Polazi!Ako treba da idemo u Tunguziju jer će nam tamo reći kad će se ona udati, onda idemo tamo!"
Posle ove izjave ugledah negodujući izraz lica Jelene,ali ipak je uspela da me uvuče još u jednu apsolutno glupu avanturu tipa"sestre Petrović- reporteri lista TREĆE OKO",te sa povredjenim dignitetom poče da planira naš odlazak kod njenog novog gurua i najboljeg prijatelja -ASTROLOGA.