Usporavanje vremena
Sanjam.Težina u glavi.Diši,polako...Duboko...Otvaram oči, i tražim dokaz o novom danu na prozoru.Ne ustaje mi se.Toliko obaveza, nuždi, obećanja treba obaviti danas.Već sam umorna.Kako beše ona mudrost iz tai chi-a?"Jutro se čuva od misli o dogadjajima koje nosi podne."
Ma ne, ovo sam ja definitivno izmislila pre dve sekunde.Mada ima smisla...Treba samo da pritisnem dugme u glavi i vozilo će usporiti.Pa ok,to nije teško, samo kako? Mobilni će već za par minuta dostići tačku ključanja,a psovke ljudi koje bih mimoišla u ovom "self arranged" dnevnom odmoru bi bile jednake izlaganju mog psihičkog zdravlja biohazardu.Da se ne lažemo bilo je tu i većih opasnosti u mom životu,te ćemo kao prigodnu uvertiru pustiti Genuine "clearing the past" i rewind može da počne.
Ups !Slučajno sam ispustila telefon i razložio se samo na dva dela.Vidi, ne radi ni net kada se ne konektuješ brzinom kojom otvoriš kapke po prvi put u novom danu.Treba navući još zavese kako komšiluk trećeg doba ne bi prerano napustio ovaj svet i vrlo sam blizu da započnem krstaški pohod na omiljene knjige,muziku i sve one misli koje propustim u jurnjavi za svim logičnim objašnjenjima koje umoran i udosadjen um čoveka današnjice nudi.
Dragi bože, pa ja se i nasmejah dok se odvijalo prepoznavanje osobe u ogledalu i mene koja sam to posmatrala.
Neverovatno je da sam zaboravila koliko je varjača moćan mikrofon dok se kuva,ali i kako prokleto ulje opeče kada pustiš komade slobodnih krompira u vazduh,a da pre toga nisi sklonio ruke iz blizine tiganja.
Fotografije na policama kao da prvi put gledam.Bože da li su ovi ljudi zaista postojali?Blizu sam i plača i smeha koje prisustvo oživljenih uspomena prizva da me podsete i ukažu koliko sam živa,gde sam bila i kuda idem.
Jeste Lou ,ovo je zaista just a perfect day...Drago mi je da sam ga provela sama sa sobom.