Arkadia

Toliko toga treba zapisati,ukrasti od propadljivosti engrama, a svest o manjku prostora za skladištenje sve češća.Možda je do mene,možda uporno sakupljam sve one sitnice koje nemaju upotrebnu svrhu, makar bio to i dijalog izmedju moje strine i strica moga verenika,ili osmehe ''tetkina sunca dva'', kada ugledaju ogromnu bubu kako hrabro potvrdjuje svoje postojanje u dvorištu prepunom ljudi omamljenim mirisom roštilja i momentom  bega od pritiska života.Valjda kad čovek jednom doživi na sebi žig konačnosti i svih onih propuštenih prilika da se sapere novim pokušajem i novom šansom za bezuslovnim dahom ljubavlji kojom poput kamena gradiš hram svega onog što je bilo ,što jeste i što će biti vredno opstajanja u nečijem novom krugu čiji si deo bez obzira na dimenziju vremena, postaneš probudjen bolnom činjenicom da je život toliko veći od tebe i da je uvek krajnje vreme da se odrekneš svakog vida narcizma i prepustiš mu se sa potpunim poverenjem makar bujice njegovih reka koje te nose nemilosno ulivaju u tebe i ono što ne želiš da popiješ.A možda je najveći trik shvatiti da i ne treba čuvati,treba sakupljati bez inventara,bez ''imanja''...samo živeti u mirisu cveta,znajući da je i to dovoljno da bi nastavio dalje...Da li nam zaista  treba cvet ubran od zemlje? I ''samo tvoj'' ? Nek i drugog poraduje,a ti pokloni miris i nekom cvetiću od veštačkog materijala, svejedno je na kraju ako predstava o tome šta on simboliše večno cveta u plodnoj zemlji duše. Da, krajnje je vreme da prestanem sa odmeravanjem prostora, oblika svega onog što naslućujem u sebi, a nazirem u drugima.Svega ima dovoljno, ako ima dovoljno i ljubavi da potvrdjuje i odriče sva pravila matematike kao jezika pojavnog.Želim svu beskonačnost koju zanos vere neobličenu mišlju može da osvoji.A onda ću valjda dovoljno shvatiti svu blagodatost momenta kada u najljućem trenutku moj voljeni stvor skida blato sa mojih cipela jer želi da su čiste i lepe za mene i pored prljavih, otrovanih glupošću reči upućenih njemu.Ljut je i povredjen ,ali te sitne ali moćne emocije ni za trenutak ne krnje njegovu sposobnost voljenja.Ništa od toga ne narušava njegovu skoro savršenu geometriju duše...Čik Milice izmeri to...