Arkadia

 -Uh nešto mi nije dobro deco!
-Ma 'ajde Ružo,drma te samo hormonski val topline,biće ok!
-Jel ti to onako ko propali student fizičke hemije ili kao večiti medicine?-Moja voljena seja ne propušta nijednu priliku da me počasti komplimentima!
-Ma jook,ja to onako iz očiglednog posrednog iskustva.Imamo u porodici slučaj "jedne" sa preuranjenima pubertetom,zakasnelom adolescencijom i hroničnim stanjem neudavače!-Ne ostajem ni ja dužna!.Ali,nije mi svejedno.Posle svega,dovoljno je da se mama nakašlje i skačemo obe ko na gotovs!Uspele smo dosta postići za ovih tri godine od kada je tata preminuo.Osećaj i moto "jedna za sve,sve za jednu" dao nam je snage i odlučnosti da se sa skromnim prihodima izborimo za neke naše zajedničke ciljeve,kako u sferi intimnih života,tako i onih koji se tiču opštih ideja o našim putanjama.Ruža je počela nerado sebi da priznaje grešku pritiska na izbor fakulteta i znam da je jako dobro shvatala koliko se mučim da bilo koji ispit spremim ili položim.Sve je to divno i ja zaista volim ljude,ali ne tako kako bi svaki lekar trebao i morao.Medicina je stil života,dobar lekar može biti samo onaj koji je to shvatio i odabrao sa svim odricanjima i povlasticama koje ta odluka donosi.Ali ja nisam ta koju je tu odluku donela,te je bilo veoma teško odagnati pitanja  za vreme vežbi i predavanja ,poput "šta ja ovde radim dragi bože???".A onda pomislim" samo nastavi da se krećeš,ionako o malo toga mi odlučujemo!" i to je dovoljno da nastavim dan,ma koliko on bio apsurdan po svom sadržaju.Ma odoh dok sam još u Beogradu da se ispričam sa nekim dragim ljudima,vreme u njemu je veoma dragoceno da bih ga trošila na prepucavanja sa Jelenom koja će to verovatno raditi posvećeno do kraja naših života.

-"I dobro Milice dokle ti misliš tako da se mučiš"- pita mene Nena,the best woman iz srednje škole.
-"Pa dobro bre neno,jel treba da upišem treći fakultet da me razapnu,da li si normalna,dokle ja da bežim?"
-"Dok ne naučiš sebe da slušaš!Od kada te znam ti pomažeš ljudima,usmeri taj neisplatljivi altruizam onima kojima je to najneophodnije!Voliš decu ,voliš da se predaješ do kraja,znači samo jedan pravac i nikad nisi pošla njime?Jel to previše lako za tebe?Razumem ja tvoju ljubav ka fizici i hemiji i potrebu da samu sebe stalno nadmudruješ,ali dobro DOBRO razmisli da li se ti i kome dokazuješ i sa medicinom i sa hemijom!"-
-"Vidim gde ovo ide... Da idem stazama porodične profesije?defektologija...Ne znam Neno nisam nikad o tome razmišljala..."
-"Hajde samo jedan dan samnom na vežbe i proceni sama!Uvek ti ostaje da se dobro udaš onog mafosa koji se muva oko tebe!Rodi mu decu ,zatvori se u zlatni kavez i budi najsrećnija sponzoruša koja to nikad nije htela da bude!"
-"More marš,nemo' na mene da prenosiš svoje profesionalne ciljeve!Ok!Moram u svakom slučaju pokušati,ova medicina me ubija Neno,ubija me slabost pred njenim očekivanjima...Dolazim na tvoje sledeće vežbe,pa da vidimo da li će ova barka da zaplovi u nove okeane!"

Dakle,ovo će biti horor u najboljem slučaju triler,kad budem izgovarala : "Mama ja upisujem treći fakultet!".Osećam već bujicu živopisnih komentara Jelene koja me upućuje da konkurišem i na poljoprivredni fakultet,jer ako se ne nadjem u gajenju teladi i ovaca,nigde neću!Moram pokušati!Ja se više ne budim sa rezignacijom u ustima jer moram da izgovaram "Dobar dan", a svako jutro da mi bude loše!

-"Ružo imam nešto da ti kažem!"
-"Imamo i mi tebi,sedi Milice!"-Ovaj ton Jelene nisam nikad uhvatila za svih godina naših života.
."Stigli su nalazi rengena pluća!Ruža ima senku!Nokaut.Gledam je nemo i tražim bilo kakav povod da urlam iz mozga,ali ona me gleda tako pitomo i hrabro, da svaki moj glas mora biti glas razuma i nade i ja izgovaram nešto u šta smo sve tri jako malo verovale:
-"To ne mora da znači ništa,možda je ožiljak od neke upale pluća." Gledam snimak i sva pitanja i strahovi krenuše ka tmini senke...Da li ćemo i sada naći put iz nje...