Arkadia

-Keka?Ovaj auto je baš lep!

Stojimo ispred izlupanog keca koji pored svih zakrpa,loše farbe na sebi, postoji ispred mene i tetkinog sunca.Pogledam ga sa ozbiljnom zadrškom pred pucanjem šavova celog mi tela od unutarnjeg grča potrebe za smehom i odgovorim:

-Pa bitno je da je tebi lep!

Nastavljamo da koračamo,oboje znamo da je D dan došao!Lekcija plašenja golubova je tu!Sve je tu park ,pticovi koji nesrećni ne slute šta im se dešava ,pomahnitala tetka u minut do tridesete godine i njen voljeni sestrić!

-Dakle,zatrčiš se medju njih,kreneš da aplaudiraš,znaš onako kako to radiš kad Nodi otpeva pesmicu i onda oni polete jako jakoo visoko!Jel sve jasno?

Klima glavom.Zaklela bih se da sad vidim zmajeve u njegovim očima umesto golubova,ali megdan je tu!Ok , počinje da trči ka njima ,i...odjednom zaokret, golub počinje njega da ganja!Uh!

-Vidi coco!Kad se zaletiš trčiš kao pred novi crtać,i zapljusneš dlanovima dok lišće ne počne da leti oko tebe!

-Aha keka!

Zatrčavanje...Rukice počinju da tapšu i ...To je to!Smeje se na sav glas dok se oko nas uzdiže lišće i krila zmajeva veličine30 santimetara,ali uspeli smo.Priključujem se jelte igri i trčimo oboje i tapšemo koliko to god mogu dlanovi jednog malog i velikog deteta!

-E svašta!Majke ovih dana...

Detektujem opasnost u vidu penzionera koji nas posmatra u stilu’’gde je policija kad ti je najviše potrebna?’’,ali ga pogledam onako razbudjeno živa i kažem:

-A da znate kakve su tek tetke!?

Put do kuće je bio mestimično prekinut spontanim pleskanjem svakoj mački ili pasovu,što su prolaznici čudno propraćali pogledima,ali coci niti meni ,nije bilo ništa važnije od steknutog samopuzdanja i radosti igre...

-Milice što moje dete tapše ovim rodama na televiziji?

-Bože svašta Jelena odkud ja znam!

-Nemoj ti svašta meni,znam ja tvoje akcije,ako i on bude tražio da ide na planinarenje sa 12 godina kao neki u njegovom rodu,znaću koga da oplevim!

-Vidi sejo,mislim da smo utvrdili poslednji put pred ono kultno putovanje u Novi Sad ko je jači ovde!

-Haha joj da!Ti meni ne reče kravuljice šta je tebi rekla?Evo gle,meni se sve dogodilo kao što reče žena!

-Hmm reći ću ti samo da je omanula kad je rekla da neću dobiti nobela!Još uvek ima šanse!

-Ama reci ti meni koju ti to zvezdu ganjaš?Vrh svega je i taj japanac!Znala sam ja kad je počelo ono sve sa thai chijem da sam konachno dobila potvrdu da su nam te uvalili vanzemaljci,ali niko ne veruje Jeleni!

-Sejo japanac je bio deo puta i ja njegovog!Neke stvari su stvar sudbine ,a nas su odvojile naše lične volje i odluke.

-Samo ne želim da sebe uskratiš onog što smo obe bile prerano uskraćene-porodice!

-Zar sumnjaš u mene?Znam da me voliš i da se brineš, ali vejika sam ja cura i ono što mogu da ti obećam to je da sigurno neću propustiti priliku da ti tražim jagode u 3 ujutru ,kao što si ti meni u tvojoj trudnoći, draga sejo!

Coca kapira da nešto ozbiljno razgovaramo i onako čisto dečije zagrli nas i veli :

-To nije lepo!

Jelena i ja se smejemo, dok on već trči ka ekranu tapšući pred novim pticama koje treba da polete...