Arkadia

-Dobro sejo dokle misliš da stojimo ispred narodnog fronta?

-Ti da ćutiš!Kad ja budem odlučila da udjem onda ću ući!

-Sve ja to kapiram, ali ono kao, sejo treba neko da te obavesti da si ušla u 9 mesec i da je pitanje minuta, da ne kažem sekunde kad ćeš se poroditi...?

-Nije istina!Došli smo samo na kontrolu!

Momenat za oskar.Moram odglumiti najuverljiviju facu na svetu.

-Tako je!Treba samo jedna rutinska kontrola i to je to.

Počinjem da je vabim čokoladicama i vrištimo od smeha dok ulazimo u bolnicu.

Opet čekaonice...Ovaj put pune zabrinutih lica očeva i porodica koje očukuju novi početak umotan u te bele pelene čiste poput nade u život.Imam sestrinski osećaj da će Jelena izaći iz Narodnog Fronta sa bebajom u naručju,ali podeliti sa njom to, bilo bi jednako hajci na trudnicu u spavaćici po gradu sve sa vikom ’’Ne daaaajte me ljudi!!!!!’’ Taj blam već ne mogu priuštit svom budućem sestriću koji mi je tako slatko mahao na ultrazvuku...Hmmm...Trudnoća...Brak...Uh boli me glava od tih pojmova...Jelena uskoči u sve to kao iz prve.Ma uvek je bila hrabrija nego ja. Nek ide po redu,starija je, imam još fore ihaj...Volela bih da su naši roditelji tu,sa svim onim nepotrebno dragim brigama oko nje...Sašina majka je divna i trudi se da Jela nije uskraćena nikad njene topline.Ponekad mi ga je žao kad navale obe ko’ ose na njega kad im ukaže da nije baš zdravo jesti 7 puta dnevno kao njih dve...Ali,mudar je, zaćuti odmah kad mu obe pokažu ’’the look-ne kači se sa nama!-debele smo i jače!’’.Da...Baš su se lepo uklopili,zaista deluju kao porodica...Seja je svila divno gnezdo...Gde ću ja dragi bože...Yep imam ok vezu,mladji od mene,znači, savršeno sigurna da neće bit ganjanja, tipa udaja i te fore,sve u svemu ,kupovina još par godina produžene adolescencije...Trgnu me neka vika iz dubioze mojih misli te se osvrnuh i imadoh šta vidjet što bi moj otac nekad rekao.Jelena stoji izmedju dve sestre koje je suptilno opkoljavaju i blago ubedjuju da ona ipak mora da se porodi kao i sve žene ovog sveta!

-Jelena, pa zar ćeš stvarno da blamiraš to dete?Samo da znaš da on sad sve čuje i garant ga je blam!Ama biće sve ok, ajd poradjaj se brzinski da završimo onu partiju ’’čoveče ne ljuti se’’!

-Lako je tebi kravuljo jedna tako nasmejanoj i u mojim farmerkama koje ne mogu više da obučem!Idem samo da što ispričam ovom detetu kako su mu na prevaru majku porodili!

-Tako je!Ajd puštaj sad ta vrata od lifta i smiri se!Volim te ludajo jedna ali moraš da se porodiš!!!

-Volim i ja tebe,ali ću se i ja tebi smejati kad i tebe budu gurali u ovaj lift!

Vrata se zatvaraju i Jela ode ka momentu koga je itekako isčekivala pored sve ove drame.

Izlazim napolje gde me dočekuje predivan oktobarski dan i ja baš tada shvatih...Da, vredi roditi se, iako taj udah života kvasiš prvim suzama...