Put X
„Koleginice,ja mislim da ovako neće moći!“Reče on,profesor katedre biohemije(čitaj „sve je klonirano,čak i kukuruz mog komšije Milisava) i tumač reklama gde su utkani nelegalni klonirani proizvodi.Bio je lik koga sam mogla da slušam danima,dok su ostali stuenti druge godine oduzimali sebi živote posle trećeg sata predavanja.Meni su od svega najviše privlačile pažnju dlake koje su mu izlazile iz nosa i ušiju i ona ravna dlakava crta iznad očiju.Čula sam da ima ćerku naših godina,te sam za tih tri sata marljivo zamišljala kako li izgleda, ako liči na tatu.
„Kako to mislite neće,pa šta imam par minusčića i ništa strašno!“
„Koleginice od dozvoljenih 3 ,vi imate 11!,ja znam da je proleće ali potpis nećete dobiti,osim ,ako nemate pri sebi neko zdravstveno opravdanje...“Epa živi šit!Ima da roknem godinu zbog vukodlaka!Jeste da sam išla za Bg svakog četvrtka i vraćala se u utorak,ali kako preživeti bilo koji grad posle Beograda!Uostalom otkud ja u Kragujevcu?Lepo ti otud Milice jer je Ruža došla po tebe nasred vežbi u labu pod zemljom i zamolila ni manje ni više profesorku iz Termodinamike da podje po tebe jer ima nešto važno da ti saopšti?!I da,saopštila mi je da imam još vremena da predam dokumenta na medicini,i ja jednostavno više nisam mogla...protiv nje,protiv ovih očiju koje traže i dalje poznati i dragi lik u fotelji u dnevnoj sobi svaki bogovetni dan kad se vratim sa predavanja,protiv svega koje se bori da nastavim.I onda sam rekla „Ok,prelazim na medicinu,ali idem iz Beograda!“Sve ostalo je bilo peci -pec ,i izbor je pao na Kragujgrad,mesto u kome nikog nisam znala i u kome nisam želela nikoga da upoznam.I eto...Evo mene ispred vukija koji neda potpis.Ma moreeee,ne mož' on mene tako lako da ...
„Profesore,ako ja dobijem to opravdanje u toku današnjeg dana(Jebote Milice na koju foru????)hoćete li mi dati potpis?“Pristao je,uh odlično!KAKO SAD DA NADJEM OPRAVDANJE KUKALA MI MAJKA?!Pada mi napamet samo jedna osoba,moja Tanja medicinska sestra na odeljenju neurologije i psihijatrije!Nek mi nafiluje tamo neke neobjašnjive padove u nesvest i eto meni potpisa!Zvrn,zvrn i to je sredjeno!Tanja šalje telefaxom opravdanje i ja dobijam na ruke to uverenje o mom zdravstvenom stanju koje nepogledano,posve ponosno predajem drmr dlakavuku u ruke.Podiže pogled posle nekoliko pročitanih redova,i vidim nešto mu se trese brada,ali ostaje pribran.
„I koleginice,koliko vam se često javljaju ove epizode?“EPIZODE???Šta su mi napisali nenormalnici jedni?! O bože dragi,biće dobro ako ovog momenta ne bude poslao kola iz „Laze Lazarević“ po mene!
„Pa ne baš često...“Iskusno.
„Vidim i moć rasudjivanja vam je sužena u tim momentima i ničega se ne sećate posle tih gubitaka svesti!“Mrtva je!Poslala mi je opravdanje,ali sa kliničkom slikom manijakalne šizofrenije!!!On plače?Od smeha...?
„Buahahaaaaa!Epa ovo nisam doživeo kao profesor za dvadeset godina staža!Evo vama koleginice ova dijagnoza i spalite ovo prvom prilikom i zahvalite se ekipi sa psihijatrije,ali potpis nećete dobiti na osnovu ovoga!“O god...
„Dobićete ga jer se nisam smejao ovako bar deset godina!“I tako nastavlja on da se odvaljuje dok ja blago prebojena crvenom bojom, sve sa potpisom u indexu, okrećem broj telefona da se „zahvalim“ mojoj najboljoj drugarici i napuštam institut u nadi da će moj profesor iznenada i zauvek dobiti amneziju.
Part 10