Arkadia

-„Jel važi dogovor za večeras?“

-„Naravski ,ti ponesi kukuruz za kokanje,mi ćemo da pravimo prženice!“Dogovor je pao!Svako veče posle sirene za avione koji oduzimaju nevinost nebu našeg grada,ekipa ulaza 95 se okuplja na poslednjem spratu i jede prženice i kokice.

Da, naši su propisno kukali i protestovali zbog toga,ali ta druženja ,nesrećnim povodom, nismo dovodili u pitanje.Posle tog obreda kreće se u obilazak svih atomskih skloništa po kraju da bi odslušao sve moguće teorije zavere i kako komšija sa 5 sprata hrče i prdi u isto vreme u snu.Nikad to ne bih pomislila za ovog finog i tihog čoveka.Ipak, mi šetamo ulicama krajnje opušteno mada vlada neprijatna tišina u blokovima.Zgrade su i dalje pune stanara ali se stiče utisak kao da su napuštene.

-„E ljudi?“Da je iko sanjao da će sled posle ovog pitanja ući u anale naših života,Sanja i ja bi njenu mladju petnaestogodišnju sestru tog momenta snimali sve kamerom i propratnom muzikom Mašinke Lukić.

-„Reci Dragana?“Volela sam to stvorenje,bila je naš verni pratilac u odrastanju,i Sanja i ona su bile moje prve drugarice iz kraja.Doduše Sanja još iz krezubog stadijuma , a Dragana puzećeg.Nju je ovo nesrećno bombardovanje najviše od svih nas uplašilo,te se bacala se ko' marinac na pod,ruku savijenih pod vratom, pri svakom zvuku motora,a o avionima da ne pričam.

-„NEĆU DA UMREM NEVINA!!!“Od jednom tajac,i samo nekoliko sekundi posle tog paničnog dranja nasred ulice Novog Beograda u par minuta posle 19 i 30 h,sledi gromoglasan smeh ,pa ja verujem jedno 30-„tak zgrada u našim blokovima.Ljudi su urlali od smeha,a o ponudama rešenja njenog problema koji su „nesebično“ dolazili kako sa 17-tog ,tako i 3-ćeg sprata,ne bih ,te Dragana od tada postade zaštitni znak našeg kraja,kao „Deva od Gandijeve ulice“,a zli zmaj je bio poznat u narodu kao „NATODRAGON“.

-„I kako si sada,jel prošlo dovoljno vremena?“Pita mene zabrinuto Sanjke,dok pokušavam da oteram svu tugu i bol dok se sa njima ovako zezačim.

-„Nikad neće proći dovoljno vremena Sanja...Ovaj grad je nepodnošljiv posle njegovog nestanka.Žao mi je samo što sam ga sahranila u Crnoj Gori,iz jednog razloga,a to je da ne mogu uvek otići na njegovo grob i uveriti se da je zaista postojao.Ovako mi nestvarno deluje,da je taj čovek ikad bio i kao otac i kao muž i kao prijatelj.“

-„Ehej nemoj tako!Znam da si bila vezana za njega posebno,ali ostavio te spremnom za dalje.Nemoj mu uskraćivati tu zaslugu!“Bila je moja Sanja mudra i topla osoba i ove reči su bile istina,ali baš u tim trenucima sazrela je moja odluka.

-„Odlučila sam.Ja idem iz Beograda!“

Part 9