... kako se ponekad citava mudrost ovog sveta slije u moj um, sasvim tiho i nenadano i onda Shvatam; shvatam Dogadjaje, shvatam Ljude, shvatam Znake, shvatam sve one osmehe koji su do tog trenutka bili tako nejasni, sve one poglede koji su mi po mislima lebdeli u svom beznacaju. Shvatim sve definicije i sva opravdanja neispunjenih snova, shvatim sve razloge i sve glasove za i protiv, shvatim reci, shvatim pojmove, shvatim sve one uvrede koje su sekle i bolele, shvatim sve setnje koje sam provodila sama pitajuci tiho reku da li veruje u cuda...smejala se reka tada, znam i jednostavno nastavila da prolazi kraj mene. Kao zivot. Kao ljubav. Kao strast. Nisam se potrudila da kleknem kraj nje i osetim njenu hladnocu ili pak vrelost izazvanu suncevim sjajem. Nisam uzela kamen da obogatim njeno dno, nisam uzela cvet da uziva u njemu i ponese ga daleko, daleko nekoj podjednako tuznoj zeni koja kleci pored reke i ceka neki Znak koji bi shvatila, neki Dodir zbog koga ne bi patila ili cak samo jedan blagi osmeh u uglu usana koji joj se ne bi ucinio ironicnim .
... kako ponekad sagledam stvari iz pravog ugla i  shvatim da mladi muskarci ne traze Kvalitet, vec Kvantitet  koji ih u njihovim glavam cini Kvalitetnim dovoljno da mogu igrati na kartu Kvantiteta i trositi svoju mladost na more pogresnih devojaka, birati lose od goreg i prerano nauciti razliku izmedju skupih i jeftinih parfema, izmedju originala i kopija, izmedju prirodnih i vestackih, izmedju pametnih i mentalno ogranicenih devojcica, devojaka, zena! Cak ponekad uspem da sagledam razloge zbog kojih se zene daju pogresnim muskarcima u pogresnim trenucima na pogresnim mestima, ali sa Pravom i Strastvenom odlucnoscu da osete Emociju, davno pokopanu i umrtvljenu stavku bez koje zivot ne moze da nastavi da tece. Ponekad shvatim i razloge svega sto se desi meni ili onima koje volim, shvatim zasto mi zivot oduzme nesto sto je od vitalnog znacaja u  sferi mojih emocija, shvatim svaku nijansu  plave, zelene i kestenjaste boje koja razlivala se po mom vratu dok izvijala sam glavo grleno se smejuci nemoci muskarca pred sobom da kontrolise emociju koju iznudjujem...

 Cudno je, kako ponekad shvatim cak i svrhu bloga i svih ovih reci koje nesebicno delim sa nepoznatim ljudima...

p.s

Mrzi me da citam sve sta sam napisala i ispravljam greske...nekom drugom prilikom ;)