8.5.2008 - Čujem Ahhh, Uhhh ....kada prolazim
Razmisljala sam pre desetak godina, da pocnem da pisem sund romane.
Moja baka je bila pasionirani citalac na daleko poznatih sund romana. Kako sam ja obitavala vise kod nje nego kod roditelja, i ja sam imala period oko 14 godine, kada sam bila ovisna o toj vrsti literature. neumorno sam gutala desetine ljubavnih prica smrtonosne doze patetike. I prezivela. I zazivela u sebi mrvu romantike koja mi nije rodjenjem data ( kao vecini zenskih osoba).
Prvi francuski poljubac sam iskusila u 14oj. Ne, ne - bolje reci: U neverovatnoj 14oj!
Secam se jedne J. u skoli, kako nam je objasnjavala kako se ljubi francuski. Donosila je vanglicu za mucenje slaga, i pampur od sampanjca, a onda bi nam u zenskom wc-u objasnjavala da jezik tako mora da radi, kao da juri pampur po vodi, a ne sme da ga potopi.
Secam se osecaja zgrozenosti kada sam shvatila da ustvari, neko treba da ti gurne jezik u usta da bi krunisao zaljubljenost. U sund romanima nije tako pisalo.
..." i onda je on nezno privukao sebi i dugo je ljubio dok se njoj gubilo tlo pod nogama"...
Mislim, jezik bas i nije asocijacija na gore pomenutu scenu.
Ali dobro.
Imala sam srece pa je moj prvi " decko" bio stariji 3 godine, sto je tada bilo nedopustivo i zbog cega sam popila kaznu deset dana kad je mama saznala, i pravi ekspert u ljubljenju. Ostao mi nekako taj prvi poljubac u secanju i slatkoca njegovih punih usana. I kozna jakna pod prstim. I versaCi u nozdrvama. I zvuk tiltovanog flipera. ( KeZz:D)
Posle toga jednostavno klasifikujes svaki poljubac na - dobar ili los. Oni losi su definisani kao " previse balavi i vrti glavom" ili " grozan ukus". Mada, moje ubedjenje da hemija i samo hemija odlucuje o mogucoj klasifikaciji, i dalje stoji.
I tako sam ja u jednoj fazi svog bracnog zivota, zelela da pisem sund romane. I verujem da bi, s obzirom na potrebu za romantikom, pa cak i patetikom, koju sam imala tada, uspela bih na trzistu. Ali...nisam imala komp tada, a ruke su mi stalno bile zauzete da bih mogla da pisem. Ostale su samo pesme za koje treba malo manje vremena. Zlatna riznica moje mladosti - zbirka bi mogla da se zove Pustolovine izgubljene duse. Ili Krah jednog sna ;)
A onda naglo odrastes, sazris kao paradajz u stakleniku i shvatis, da ljubav postoji, ali se ne prodaje ni novcima, ni recima, ni laznim obecanjim. Mirna je i tiha i jednostavno se pojavi. Kao jutarnje sunce okruzeno cvrkutom ptica. Opije te, a ne primetis. I onda ti lepo, smeskas se, a svi te zajedljivo gledaju i u sebi pravdaju tvoje ocigledno dobro raspolozenje, nekom vrstom ludila. Jer izgleda, u ovoj zemlji, samo ludaci mogu biti nasmejani bez ikakvog razloga... ( keZzzzzzzzzzItj:D)
Dobro jutro :)
|
