Skakacu s teme na temu da docaram tok mojih misli oviJu dana.
Moram da smrsam. Definitivno. Sinoc sam se videla na televizOr i sokirala sam se. Izgledam....ogromno. Mada ne neukusno ogromno, ali ni ukusno ogromno nije bas po Aninom pravilniku prihvatljivih zivotnih sitnica. Jedem kao sumanuta. Pusi mi se na oci ne vidim, a lagali su me da ako izdrzim tri meseca, nikad mi se vise nece pripusiti. To je sranje. Osetim aromu kenta na deset kilometara. I rado bih zapalila. Ali ne mogu da se nateram da unesem u sebe 423 otrova.
Nervira me ovo vreme. Ili se kuvam ili smrzavam. Sjebe me to menjanje na sat vremena.
Juce sam kupila o`nil papuce koje su mi jebale nanu naninu nogama . Jedva hocam od njih. A kostaju kao dva oblaka da kupujes.
Jutros sam priznala sebi da sam snob. Ne, lazem. Da sam razmazeni snob. Do juce sam to definisala kao potrebu za kvalitetom, ali od danas sam i zvanicno razmazeni snob.
Moram da radim od osam ujutru, za vikend putujem u Pozarevac, a ne volim Pozarevac. Nekako mi je sav haotican. Ali ono, nesredjeno haotican. Imate vi i haoticne, ali sredjene gradove. Pozarevac je haoticno ne sredjen. Razmisljam da li da spavam na Srebrnom Jezeru, a onda opet pomislim , ma ne. Ne ide mi se u vukojebinu u kojoj su sanse da vidis dobar komad budale, minimalne. Hocu u Evropu! Ma kurac hocu u evropu. Bila sam i u Evropi i u Aziji i u Africi i u Juznoj Americi, takodje u Severnoj i centralnoj. Neku sam preskocila znam, ali ne mari.
Dakle, nemam pojma gde cu na more. Vec je vreme napraviti plan, a ja sam jedva i za sutra napravila plan. Ne deluje obecavajuce. Ali je isplativ.
I dalje zelim da se zaljubim u necije reci. Odustala sam od zaljubljivanja u " real osobe".  Hocu virtuelnog ljubavnika koji ce mi dizati ego i spustati sujetu na minimum minimuma. Hocu bre muskarca koji ce me razboleti slatkim, lazljivim jezikom.
Kako sta ce mi?
Pa kad dodjem s posla mrtva umorna, i upalim komp onako, jos uvek  od znoja slana,  koze natopljene svezim vazduhom i suncevim zracima, da mi prica najlepse stvari. Najbezobraznije. Da me dize ... i spusta?
Jednom je moj tata kazao da nema kera, ne bi imao ko da mu se obraduje kad udje u kucu. Pa jebiga, ker ima 3 meseca, a keva 40 godina bracnog staza sa tobom. Ako oduzememo pola od toga da je bila zaljubljena - sto je naucno dokazano kao nemoguce - opet joj ostaje 20 godina da te ne voli.
Kisa kao da pocinje da pada.
Dala bih sendvic sa tunjenivon i sojinim klicama, samo da pljusne ujutru.
Jebiga, u  kancelariji mi prokisnjava, pa bih spavala duze.
Ali ne, kazu Bice vedro -  no dobro, dok se jednom ne smrkne, drugom ne moze da svane.
Pozdravaljam vas i cestitam retkima koji su propratili desavanja u mojoj glavi.