|
Laž ... sve je takva neviđena laž. A istina je da ne mogu još da stanem na svoje noge. Još uvek zagledam u mobilni očekujući poruku bar. Zaželim da čujem glas ... Svaki dan započinje onim čudnim bolom u stomaku, ono užasno nedostajanje, a potom se tokom dana razvlači u svim nijansama, ponekad popuštajući na tren, da bi se potom još žešćom silinom vratilo. I ne mogu sebi da objasnim to ... Pa bi učinio sve, samo da prođe, da me se bol mani, pokušavam, ali mi ne uspeva. I ta majica na meni SMB boje, budi sećanja živa. Mogao bih sve da sklonim, da me ništa ne podseća, ali pomoglo ne bi. Osmeh, dodir, pogled ... sve mi još u sećanju i igra pred očima. Čini mi se da nikad prestati neće. Džaba meni sve. Mogu i sto puta da me pregledaju, leka naći neće. Ne postoji doktor za to. U njenim rukama je lek. |
Komentari
|
|
|
|
|
Poslao
|
|
|
|
|
Poslao
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Poslao
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|