|
Iznenađenjima nikad kraja ... Uopšte ne iznenađuje što mi pao imunitet, pa se virus setio da se raspomami po meni. Temperatura me oborila rano u krevet, a onda čim je malo popustila - đipam iz kreveta ... u nevreme, gluvo doba noći. Sad nikako da me nešto vrati u krevet i međ snove, pa makar i bunilo od temperature. Samo da izdržim i ne moram do Danijela, mislim da će me u najmanju ruku slomiti, prebiti, nalupati, čim upadnem u ordinaciju ... Dakle, ne čudi mene ovaj „Come Back“ virusa i temperature niti iznenađuje, bilo je i za očekivati, sada baš nekako ... hmm. Da. Čudi me da imam osećaj kao da me pičnuo brzi voz, nije me razneo, čak ni ogrebao, samo je protutnjao kroz mene i ode on ... ode ... Sada još vidim poslednje vagone samo, u daljini ... i imam neki impuls, potrebu da potrčim za njim (zaludnog li posla – kao da bih ga stigao), a stojim samo i gledam kako odlazi. Sad samo se plašim da mi virus, osim što mi razara grlo i bronhije, nije i malo u „sivu masu“ zašao ... a i da jeste ... mislim baš me briga. Pa čitam tako ... pa trljam oči ... pa ne verujem ... Mislim jbm ti život! Kako sve poprimi drugačiji ton ... Vraćam film iz prošlosti, gledam scene i zapitam se: jesam li siguran da sam baš igrao u tom filmu ... Pa onda uzmem ponovo da isčitam ... Ne vredi ... Ma to je zbog sinusa i užasne glavobolje u čeonom delu, opet ne ventiliraju, slab dotok kiseonika. Setih se jednog filma i nasmejah: Odbegla mlada ... U jbmti :) E Božeeee ... A isto tako i jedne pesme danas i nisam se mogao načuditi samom sebi: Nije mene dušo ubilo, vino crveno, već je mene ubila ... Svašta! Ma sve je to od virusa i temperature :) Aha ... kako da ne. Cvrtzzzz. Nego da mi zasviramo malko ...
|
Komentari
|
|
|
|
|
Poslao
|
|
|
|
|
Poslao Anoniman
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Poslao
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Poslao
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Poslao
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|