Poseti brate Limundo, ima mnogo dobrih aukcija kupices i ono sto nisi ni mislio da ces da kupis:

www.limundo.com/ref/radeumetnik

PRLJAVI BLOG

Po ko zna koji put puče mi sajla, na autu, jebem joj sunce, jebem joj sve.

Jebe me ovaj krš ko tudjeg. Koja govna ja vozim. Jebem ti život i poso da ti jebem i sve na svetu ti jebem. Jebo te Rus sto te napravio. Jebo te ko te nije otero i gurnuo u jarugu.

E sutra ću. Sutra ćeš vala otići na otpad. Nećeš da me ti jebavaš svednako.

Sad još našla i sajla da pukne. Sad kad treba da idem kući. Baš kad sam završio i postavio za taj dan i poslednji oluk, sišao sa krova, ubacio onu plinsku bocu i alat u  Ladu pa da se sklonim već sa tog vetra.

Taj dan je bio ko go kurac, ma sve sranje do sranja, a ja da sam izrazan to jest bezobrazan kad me potera neka beda, jesam. Jesaam bogumi posebno kad sam mnogo ljut. A dan je bio onaj od onih, ponajgori. Ma šašavo, nenormalan. Čisto ludilo. Da pozeliš da skočiš s Brankovog mosta, da ne ustaaješ ujutru uopšte.

Kazem počeo da duva onaj ludak vetar, ma ko blesav, piči li piči, ič ne prestaje a spremala se i kiša da pada a krov je danima tomu govnaru Radenku poluotrkriven jebem mu sve. Jebo ga njegov krivi krov i sve one trule grede. Jebali ga svi ovi oluci, da mu svaki u dupe zabijem pedersko.

Pa gde sad našo da I, stavlja. Gde je bio letos. A.

Ladio muda na moru. Pretprošle godine Grčka. Prošle Turska. A ove Bugarskaaa.

Gde taj nije otišo majke mu ga steram, a ja nisam vido more dvaes godina.

I sad ja našo da mu se pentram u pola novembra, ko majmun po njegovom klizavom i usranom krovu.

Golubovi se zapatili u tavanu, u olucima i ispod greda govana kolko voliš. Jebo i on. Što i nije potrovo.

Sav sam se u mutnu vodu pretvorio dok sam mu sve vertikale i horizontale postavio, zaletovao to ljudcki.

Ja uvek radim pošteno. Kod mene nema ono, pošteno pa na sud.

Ma ne fušerim. Jok. Bog gleda. Bog sudi. A gore sam mu i bliže pa me bolje vidi.

A ovaj limarski poso traži ludaka ko što sam ja. Vakog bre majmuna da se vere po krovovima od februara, pa do jula nema, kad zapeče zvezda, dok se golišav narod pruža po Adi ili se švrćka po Kalemegdanu i žaloskom vrtu ja ko mačka na usijanom krovu letujem oluke. Oči mi izgoreše od vatru i kiselinu.

Ma ja ovako zatravljen, oboleo od rad, od moj poso i muku da uzmem neki dinar. Krvav dinar.

Nisam nikad fala bogu se omako. Nikad. Daleko bilo da strmeknem pada se obogaljim.

Kad sam gladam mrzim ceo svet i šire. Neznaju ljudi šta je to kad si gladan i ozebo ko kurac.

Počnem da se tresem i ruke da mi se tresu kolko mi bilo ladno.

I naocari pocele za kurac da mi se magle, a onaj kalaj sa buvljaka ne vata, pa onda zakačim nogom i prospem konzervu s kiselinom, pa opet slazi i ronjaj po autu i flašama dal ima još malo.

Al srećom nadjo, inace bi  bilo, pali Ladu, idi ići kući a kad me nešto prekine u poslu pišam se na posao. Bolje da ga taj dan nisam ni počinjo.

Još došo i njegov komšija Steva, majke mu ga zateram, pa sere li sere, da nešto nije dobro. Kriv mi oluk.

Kriv se on rodio. Pa i treba oluk da je kriv. Horizontala mora od kuću da se postavi da ima pad. Šta on zna. Pizda mu materina.

Šta sutra da padne kiša i sva voda da se sjuri na fasadu i deci u sobu. U usta ga bednička jebem po sto puta. On zna.

E luda coveka. Ma jebo ga onaj sin drogirani, ludi, ne vidi da mu je puna kuća oni kurvetina, što se čepaju pred kamerama. Kaže to je novi biznis. Hot lajm, vruća linija.

A on se pravi blesav. Zinulo mu dupe za pare. Pa se samo kezi a sto mu sin dovodi i maloletnice i tera i da se skidaju. Ma reko mu ja. Ja bi tebe i njega uredio. Da moju ćerku nadjem tamo na kamaru ko neku komsijsku decu jebo bi ja tebi nanu naninu.

Slušaj ti kas tako pametan idi ti gore na krov pa pravo namesti. Ja cu ti platim, kolko oš,  e. znam nećeš. e nemo da ješ sto se ne jede.

Ma da nije Radenko ga oterao zamalo se ne pobismo. Ma umal da ga opicim sa ona limarska klešta al se stuko.

Ma rekoh beži bre ludače. idi. Idi, nemoj da mi staješ na kurje oko, na živac jebo te Bog. Jebo te bog ludi. Jebo te bog tako zaludnog. Mene došo da cimaš i zajebavaš.

Jebo te ko ti dao prevremenu penziju, a mozes konju rep povući. E, prevremenu Penziju. E jebo te taj doktor i cela komisija. Da te jebu.

Tu se ja posle malo oladim i ko malo smirim.
 
Ma kažem vam ja usran dan skroz, nisam seo. Ni da se popišam ko čovek nisam bre stigo.

Jebem ti posao, nekada sam manje radeo i sve bilo bolje, više para, išao sam i sa decom na more a sad kurac.

Barabe sve podrpale, majke im ga steram. Odneli na Kipar, u Rusiju, ma ko zna sve gde pune kofere deviza odneli jebo i koji nije povešo na vreme na Terazijama.

Jebo i, Staljin i Marks i Englez, jebo i, Tita sto ih je naučio da kalamunjare i varaju sve redom.

Ma uvek tako naopako bude, radim ceo dan i posle treba da krenem, pukne mi sajla na autu, il presisa, zamaste svećice, isprazni se akumulator, izduva se neka guma. A dopunanjavam ga stalno sve mu jebem. Jebem mu fabriku gde ga napraviše, kiselinu i destilovanu vodu sto sam sipao a ona ko da je neko popije, stalno ispari.

U sto ti majki, pa gde sad da pukne sajla, jebo je ko je stavio. Šutnem ja ladu, okinem je i ulubim na drugo mesto nego prošli put, ma sa svih strana je olupana od mojeg besa. Ma nervira me ko tudjeg, il pukne guma, prokuva, propadne kvaličilo, pikne sajla, a ulje mu sipam čini mi se svaki dan. 

Izvadim ja onaj uvek spreman panj iz gepek jer mi dizalica slabo drži i stavim ga ispod auta da namestim nekako tu popišanu sajlu, da nadjem nekog da me povuče il sa kablovima da upalim. Ma ako je ne upalim jebem ti sve ima da kresnem šibicu i da te zapalim. Pa nek ide život.

E nema, šanse da to namestim ovde pa ti okrećem sa mobilnog brata Abedina bar pola sata, da dodje da me odšlepa do njegovu garažu i da mi namesti tu jebenu sajlu.

Nije dostupan. I već sam izgubio volju. Javi se. Čuješ brzo dolazi Lada neće da upali, crkla mi opet sajla od gasa. Čuješ bre, nemam više kredita na ovaj mobilni. Čuješ dolazi oma. Ne zezaj koji je to put da je pukla. Pa pukla. Jebi je.

Kaže, nemože odmah, može posle.

E do kurca, kad posle. Kaže kad se vrati iz kafanu gde svira, kad se završi ta ciganjska svadba. Pa će da ga upalimo i da mi namesti sajlu.
 
Sta ću. kud ću, uzmem žuti taksi pa kažem, vozi. Vozi me prijatelju oma na roditeljski, ma ćerki. Kaže ona nemoj da ne odeš tata molim te ima da se naljuti na mene, mnogo je važno jer moja razredna pravi neku anketu i moraš da budeš tamo na vreme.

Reko ja njoj. De, pile moje, ćero, ma tata za tebe ima da stigne makar leteo.

I upadnemo ti mi u takvu guzvu na Brankovu mostu a taksimetar kljuca li kljuca. U jebem ti, koji krkljanac, sudar li je neki bio, pa se skupio neki narod, svi zinuli ko nenormalni, ko da je vašar, skupili se da gledaju, šta da gledaju koji moj. Da gledaju, kako je neko polomio noge, il istero oči. A ja ti ga zaustavim, stan, bre prijatelju, ja ću bre pre peške da stignem preko Brankovog mosta nego sa taksijem. I uvatim trk preko mosta pa kroz park. Ma trčo sam ko onaj Roki uoči meča. Pretrčim to i sav sam bio poplaveo, pa bez daha unidjo u učionicu. Umal me infrakt ne klepi. Ma stigoh u zadnji čas na taj roditeljski sastanak.

Prozvaše nas i pročitaše oni po običaju prvo ocene, ko je kažnjen a ko je najuren iz škole, pa ti ona razredna raspali malo i na moju vodenicu, kako su danas roditelji puno zauzeti i ne brinu uopšte o deci.

Da im samo daju novac i ne druze se, ne pričaju i ne rešavaju probleme sa njima zajedno.
Ma što bi ona rekla boli ih kurac, gde su im deca, jel piju, el se drogiraju, dal kradu, sam da njima bude lepo.

Komšija bre istero sina i ćerku iz stana da žive ko postanari a on izdaje trosoban stan i živi u garsonjeri na spratu. Ma zadnje vreme došlo.

Priča ona razredna, palamudi, uf, ja poplaveo, već, pena samo što mi nije udarila na usta, al stisko zube i ćutim ne progovaram ni crne ni bele.

Rekla mi lepo ćerka Daca, ti tata nemoj slučajnooo da si nešto komentarisao, da se tamo javljas po običaju za rec, znas da ti uvek kazes nešto bezveze pa posle ja moram da crvenim pred razrednom.

Ma Daco pile moje, ima da ćutim ko zaliven, ko da sam nem, ma ima da omutavim sto posto.

A ona razredna bog te ne ne video odvezala se skroz, brblja li brblja, kako su deca postala nevaspitana, donose noževe i pištolje u školu, tuku se palicama i lancima, kako se samo cmaču po hodnicima i učionicama čak to čine i pred profesorima.

Kako po wc-u rade svašta, piju, puše, pa se posle osećaju se na duvan.

Kaže da se po neko uvati i lošega društva, kradu auta, prave provale po stanovima, pa ih juri policija.

Uh ova žena ko da se uključila na kasetu ne misli skoro da se ugasi. Ima da drobi do pola noci, a moj pokvareni auto stoji pa stoji tamo a sutra me čeka, trista metara oluka postavim kod onog Radenka govnara.

E sad da predjemo na anketu. Uh. Gde me nadje. Al ajd uzmem i ja onih papira. Sto pitanja. Uh jebem ti sisu. Kad sam zadnji put piso.

Sve do tankih creva me pituje, školska sprema, bračno stanje, kolko dece, imas kuću, nemaš stan, jel ste tukli možda decu kad su bila mala. imaju li neke fobije. Uf, Uf, sve gore od goreg. A na kraju šljag na tu ispečenu tortu koja vam je školska sprema i govorite li neke svetske jezike. Sto kuraca nekih piše nemogu da povatam šta je sve to koji moj. Pituju koje programe znate na kompjuteru da koristite. Ma samo što ne pitaju znate li da pilotirate na onaj Spej šatl. Jes kako da ne. Znamo.

Sta cu kud cu. Pišem ja, zaokružujem, žvrljakam ja, ma ovo ko da ću sad doktoriram, brišem čelo sa maramicom al svako pitanje čini mi se sve gore i jebenije.

Odgovaram ja pa se ko okrećem a nemam ni od koga da prepišem pa počo da zevam okolo, uvati me neki stra, ma zort, pa mi se ide i u vc al me bi sramota, pa stisko, neki znoj me probi ko da ce sad da me uhvati kako prepisujem pa da mi da jedinicu i izbaci me napolje.

Uh zunce ti kalajisano, sve po redu nekako ja i odgovorim al na kraju dodjem ono do jezika. Koje jezike vi govorite.

E pa sad. Govorim. Srpski, ciganjski, jel sam odrasto u ulici sa moji cigani i jeo is iste serpe sa njima przena jaja.
Govorim, pa sad maternji mi je vranjanski a po malo koristim i onaj novogovor crnogorski.

A programi. Pa radimo mi razni programi, okrugli oluci, oni četvrtasti, široke vetar lajsne il one uske, pa onda po narudžbi pravimo vrata za dimnjaci a mogu da vi napravim i pevca što se na vetru okreće.

Reče da se ne potpisujemo, i tu mi pade preveliki kamen sa srca, jer bi me ćerka nagrdila šta sam se tu sve lupetao da na oci ne mogu da joj izadjem večeras.

Kaze nam ona razredna najzad, hvala vam što ste došli, jel ima neko nešto da pita. Nema. Jelte dodjite nam opet i na otvorena vrta. Ja se zgledam, pa kud ću ako ne na otvorena vrata. Ko je vidio da neko ulazi na zatvorena vrata, prozor ili preko krova. Samo lopovi i limari ko ja. Ma idem ja još ko mačka.  Sam da nije klizav crep, da ga ne popiša neka kišica onda se ne pentram gore.

Izadjem ja u hodnik i zovem Abedina. Al njegov krš od mobilnog nije u dometu. Uh sunce mu jebem ciganjsko, kalajisano. Uzmem opet onaj kurčevi taksi pa aj brzo kući.

Tamo mi sede žena, sedi Daca, a preko puta i druga ćerka Taša, upiljile one okice u men, pa ne trepću.

Pričaj sta je bilo. Pa šta je bilo. Ko na svakom roditeljskom, prvo davaju na papire svakom ocene, nekog kude nekog hvale, roditelje zakače nije da ne zakače, da ne vode racuna o deci, da misle samo na pare.

I sta jos. Pa da se kurvaju po školi, da devojke i momci se jelte vataju gde god stignu u školu. Pišu po zidovi, oni grafiti, lome nameštaj, čak i pločice po wc-u.

Ma tata pa zar mislis da sam ja takva. Da i ja to radim.
Daco. Ćero ja znam da si ti uvek bila dobro dete, da imaš dobre ocene al šta ti ga ja znam možda si i ti ko i oni, jer vidim da si i ti stavila neku mindjušu u nos.

Daca utanjila glasićem i kaže to je tata piiirsing.

Vidim ja vas sve kraće majčice i suknjice oblačite ko da nemate sta više da obučete. Jebo vas bog sve gole idu na ulicu i noću na te splavove. Kad pošten svet, umoran jedva čeka da legne da odmori dušu, vi tek idete na te splavove.

Uh tata pa znaš da se ti ne razumeš i modu. Voziš oldtajmera, još da kupimo koju kokošku pa da ispod zgrade imamo sveža jaja svako jutro u njemu.

Taj oldtajmer vas odavno lebom rani i oblači, plaća vaše eskurzuje po španijama, učenje jezika u Londonu, skijanje na Kopaoniku, vaše tretmane i sve vaše frizere, pedere.

Splavovi su sada in, a i ova produžena kosa, zalepljene trepavice i oslikani nokti.

O zemljo otvori se, tužan ti, sam, kosa, zalepljena sa lepkom, ofarbana po sto puta, izvučeni zeleni i neki žuti pramenovi. Ma jebo i roditelj što ji pušta na ulicu takve.
Ma da vas samo vidim takve ima da vam zapalim kosu ne bio ja...
 
Ma dobro tata nemoj da se nerviraš, nemoj da si konzerva, reci ti nama šta je bilo posle na roditeljskom.

Pa sta je bilo, anketa li je, test li je. Ima pitanja da obeliš. I šta sam ja radio. Pa pisao sam sve kako i jeste. Oženjen. Jesam. Deca. Ženska. Žena. Domacica, dobra domaćica. Decu nisam tukao, jok, malo sam ih za uši vukao, a za žensku decu je bila viže zadužena žena dok sam ja visio po svi ti krovovi.

Uh tataaa. Sta si ti sve pisao. Odma će da zna da si ti pisao.

A posle neka pitanja koja nisam baš skroz razumeo. Kolko možete da donirate školi, dal misle na neke organe, da dam bubreg, ja sam napisao da.

Dao bih bubreg ako nekom treba, pitao je ja al tvoja razredna kaze da ne treba.

Jao tataaa. Šta jao. Što jesam nešto loše reko, negde pogrešio.

A na kraju pitali su me za jezike. Koje znam jezike. I šta sam odgovorio pa govorim odlično ciganjski i malo novo crnogorski a natucam i po vranjanski.

U bre tata nisi valjda napisao baš ciganjski. Mama ja nesmem od stida da odem razrednoj na oči. Jaoj tata šta si ti sve tu napisao, Jao tataaa.

Ode Daca u njeni sobu sva uplakana a žena me gleda popreko što sam opet nervirao decu.

Pa šta jao pa ja sam odrastao sa moji cigani. Sa njima jeo leba i mast. Dok sam radeo u fabrici su se menjali stalno šefovi ko neka vlast.

Prvo su bili svuda crnogorci samo još na taksene marke ih nije bilo, jer su mnogo voleli fotelju i da budu vlast, a posle ko poplava dodjoše i moji vranjanci. Ma ista govna kažem vam ja, djubre je djubre makar da je i reciklirano.

I tako sam ti ja uz nji naučio svetske jezike. Tako ti ja izreferišem sve i onda stanem opet na mobilni da okrećem Abedina.
 
Dobi ga. Fala kurcu da te is prve dobijem. Dal je gotova ta ciganjska svadba jebem ti belu rodu.
Dal su odveli tu vašu mladu il je možda pobegla, il da dodjem ja da je otmem.

Abedin se smeje, kaže. Evo sad. Gotova je, ne treba da je otimaš, palim brate motor i dolazim odma.

Pa idemo sa moj motor da namestimo to tvoje trulo govno od auto. Takav brate više auto niko nema, ni mi cigani kad skupljamo papir i staro gvoždje takav ne vozimo.

Ne zajebaj me brate, već dolazi oma. Već sam ko pas nervozan. Čekam te.

Na brzinu uvatim da jem pa se nakljukam ko luda guska, jer ništa u usta nisam stavio ceo dan.

Dođe da vidiš Abedin brzo, čuje se njegov motor na kilometar, auspuha kao i da nema, puši ko da je sipo crno govno od preradjenog motornog ulja a ne benzin.

Počeo neki vetar pomalo a promiče i kiša. Ja sa mojim bratom ciganinom na motoru, gledaju nas, kako se vozimo ko dva ludaka po onom vetru, idemo skroz bez zadnjeg svetla, al srećom nekako ti čitavi dodjemo do auta i skrpimo ga, namesti je kolko da upalimo i da ga oteramo u garažu kod Abedina.

Ubacimo njegov motor u zadnji već prazan gepek, gde su mi uvek oborena oba sedišta zbog oni oluka a Lada ima dosta veliki gepek i moze da povuče tereta i švercovane robe ko mazga.

Dodjemo mi i treba da dignemo auto na dizalicu da namestimo tu novu sajlu jer Abedin nema kanal. A moja dizalica niš nevalja a on nema dizalicu a majstor je dobar, to stoji, al ciganjska posla još treba da ima i alat, da ga ima davno bi ga prodao na buvljaku.

Zato kad ideš kod Abedina ima nosiš i svoj alat sa sobom ako oćes da ti on popravi auto.

Štaćemo da uzmemo onda neke panjeve ako ih nije već pocepao, i pogoreo. Nije. I ja proberem jedan jak skoro odsecen bagrem u obližnjoj državnoj šumi, pa da državnoj, čija je država, pa naša, pa i šuma je naša. A zar samo šumar da se bogati i vozi mečku, pravi veliku, kuću, jebem mu šumu i metar skojim je umetrio drva. Uzmem pa poturim onaj bagrem negde oko dva i po metra dužine pa na prekret podignemo nekako moju crnu ladu na one panjeve i on se nekako zavuce i pocne da lupa pa da mrndža po ciganjski, ma razumem ja njega al se pravim lud jer nije ni njemu lako kad je dole sve zarđalo i zapeklo od blata koje sam po sokacima gazio.

Znam da nešto mnogo ne valja, il ne moze da skine mora da je puno zapeklo, pa ja zardjalo je skroz pa ce da bude daj koka kolu da sipam na šrafovi jer on za neki sprej odvijač i nezna. Samo nafta i koka kola kod Abedina su u upotrebi.

A ja u gepek imam i to zlu ne trebalo.
A bre brate, e jeblo te ovo auto, sad sam ti ga uzeo i više me nemoj zvati. Uvek potreviš kad imam neki poso il sam na svadbu.

To on uvek tako. Moj brat Abedin je sila. Ma to je duša od čoveka. Zajedno smo odrasli, i devojcice štipali, ja ljubio njegove cigančice on moje bele cica mace. I krali  smo zajedno bostan, i banane na pijaci. Zajedno smo otišli u vojsku. Kad dodje propast i losa vremena zajedno svercovali i prodavali benzin na magistrali, posle smo na autopijaci preprodavali verovatne i ukradene auto delove i švercovanu robu,
iz Tursku il Bugarsku.
Petljao je on mučenik ispod auta, lupao te malim pa velikim čekićem, psovao jednako i srpski i ciganjski, sve redjao, mesec i zvezde skidao al neće da se odvije pa to ti je.

A vec uveliko vata noć, počinje da bude baš ladno.

Biće da je već ispod nule. Mraz je opleo. Kroz one rupe, na garaži duva vetar il promaja, a to i nije neka garaza već jedna obična šupetina od starog lima, pokrivena ter papirom i nekim starim biber crepom kroz koji uvek curi voda kad pada kisa jer krov nema dobar pad il nije bilo dovoljno starog crepa da se to bolje slozi u dva reda pa da ne curi.

U neko doba izadjoše iz njegove kuće cigančići, neko i u sakou njegovom, neko obuklo njegov stari džemper, neko boso, neko obulo one njegove radničke cipele sa gumenim djonom.

Dodjose i viču ga. Tato, tato.
On ćuti i broji sve zvede pod autom. Opet cigančići se nagli pod auto i viču. Tato Tato.
On se ostavi čekića i izvuče se ispod auta. Razumem ja njih deca izašla onako gola i viču ga jer im je ladno a nemaju više drva ni uglja pa da se požale i viču. Tato bre nama u kuću ladno. I cvokocu decica onako gola i bosa.

A on ih pogleda onako ljutito mislio bi čovek sad će ih sve pobiti. A on skoči pa uhvati jedno dete pa drugo za ruku pa na ciganjskom.
Nema da vam bude zima. Ajde svi zamnom. Gimnastika. Jedan, ruke gore, dva ruke dole, tri čucanj.
I tako ti ja gledam tu scenu kako moj brat ciganin radi gimanastiku sa svojom decom jer nema para da im kupi ogreva pa šta će kud će da im nekako pomogne može jedino sa gimnastikom.

Poljubi nežno svako dete i reče im ajd sad idite u kuću da ne ozebete sad će doći tato i doneće vam drva, evo kad icepamo ovaj bagrem.

E brate viš kakav ti je naš život ciganjski. Smrzavamo ovako svake zime, deca šmrču i kijaju. Neće niko da mi da poso a znaš da sam dobar meaničar, kažu ću da kradem delovi, jebali i delovi, jede se lebac a ne delovi. Probo sam i u gradsku cistocu, kazu nemam osnovnu skolu, jebala i skola. Sta ce mi skola.

E moj brate. Nepravde kolko voliš. Vidim te brate Abedine kako se mučiš, malo sviraš po neku svadbu, malo radiš na ulicu, ma sve znam i ja se isto se ko Ristos mučim više dam na porez nego što imam neku vajdu.

Sve im jebem na kamaru, sve  te lendove i ladiguze na svetu. Vidim ja da na ovom svetu samo lopovi dobro prolaze i ljucki žive. Kažem ja to sve njemu na Romskom, jer i ja govorim svetske jezike.

Pa nekako se namoli i popusti, odvi se onaj kurčevi šraf dal od koka kole dal od naše muke jebem li ga pa zamenismo onu smrdljivu sajlu, pa icepasmo i onaj bagrem sa kojim smo podigli auto. Plati ja Abedinu, nece pa neće da uzme, kaze ti si moj brat. necu tvoje pare. Al kad reko uzimaj il ću ga zapalim ako me tako jebeš. Uzimaj i ne seri, jer ko mi je pomogao ako ne ti kad niko nije hteo.
 
Abedin ode da deci naloži vatru a ja ode opet da tovarim one oluke jer ću sutra ako ne pada kiša i ako popusti ovaj mraz na krov da postavljam do svetog Arandjela te oluke a tako bih voleo da padne sneg pa nek pada mesec dana jebo ga mesec, ni kiša ni sneg ne pada više kad treba, ma voleo bi do marta da pada, da ne prestaje uopšte...