SVET BEZ NAS

PATETIKA,RADOST,PATETIKA,RADOST...LOŠE RASPOLOŽENJE,DOBRO RASPOLOŽENJE...SUZE...ALO KADA ĆE SE OVA "KLACKALICA" ZAUSTAVITI??? SADA! UPRAVO SADA! DOSTA JE BILO PATETISANJA ITD.! ALO,PA I JA SAM LJUDSKO BIĆE I TREBALA BIH DA UREDIM SVOJ ŽIVOT TAKO DA MI BUDE LEPO!!!! NEMA VIŠE SAMOPOVREĐIVANJA,BEZPOTREBNOG PLAKANJA...DOSTA JE BILO! DOSTA! DOSTA! DOSTA! I MENI SE SMUČILO DA PIŠEM ŽALOPOJSKE (ILI IH DRUGAČIJE NAZOVITE) POSTOVE! MA SMUČI MI SE I KAD IH ČITAM,A ONDA UKAPIRAM DA SAM SE SEKIRALA ZBOG GLUPOSTI!!!! KAD DRUGI NISU TOLIKO TUŽNI,ODKUD MENI PRAVO NA TO??? PA BRAVO MI GA KAD SAM DOŠLA PAMETI!!!!!!!

Bobardovanje kontrolnim zadacima...Aggggrrrr!!!

Iduće sedmice imam: pismeni izsrpskog,kontrolne iz ruskog,engleskog i istorije,ispitivanja iz fizike,geografije... Ovo je pravi atentat na nas

!!! To znači da se moram pomučiti i to dobro. Današnji plan mi je: da učim! A odmor će mi biti kada budem otišla kod Andree,njenom mlađem bratu je prekjuče bio rođus,a ja nisam mogla doći zbog nekih obaveza,ali zato je tata išao,a danas idem i ja

. Do podneva ima da se oderem od učenja,ali eh...to je tek početak! Učiću do kasno navečer...grrrrrrrrrr

!!! Samo da ja dobijem extra ocene i s mirom prođem ovo prvo tromesečje

. Ovi dani prolaze brzinskom brzinom,tako da 'ladno mogu reći da se sutra završava prvo polugođe. Xaxaxaxaxaxa...

Evo kao i uvek se opuštam uz pesme Ayumi Hamasaki. Slušam i neke pesme koje je moja slatka SugarOverdose postavila na blogu. Nije loša ova Emilly Autumn,muzika mi se najviše sviđa. Odoh ja da ratujem sa knjigom...10...9...8...7...6...5...4...3...2...1...0!!! Učenje je počelo,nema više odmora!!!!

Vuk-samotnjak

Nekolike noći i nekoliko dana samo...pa kako bih rekla da ne zvuči odvratno...ma ok-povraćem!!! Uhhhh!!! Grozno! I još sam se razbolela... Sa prvog časa sam otišla,ma nisam ni trebala da idem u školu,sva sam mlitava! Ne,nije zbog ispitivanja,ja sam sve naučila. Ma nervira me to što sam u zadnje vreme bolešljiva,bjhfbfxhgdjhdjkshjfbnbhnmfhfdbfn...MA NEK SVE IDE U... polako,neću da ispaljujem rafale ružnih reči! Inače,propustila sam bežanje mog odelenja. Jbg,da sam bila u školi pobegla bih i ja sa njima i to sa zadnja dva časa tehničkog. Ostali su četvoro njih,sa kojima (kako sam saznala) niko iz odelenja ne želi da priča (jer nisu pobegli). Znala sam da su svi pomislili da sam otišla kući,jer kao nisam htela da bežim...ALO! Mene u ovom odelenju očigledno niko ne poznaje kao osobu!!!! Mene niko ni ne ceni u tom odelenju (pa,skoro niko),imaju najgore mišljenje o meni... I još sam čula da možda ostatak odelenja neće pričati čak ni sa mnom,baš zbog toga! Pazite,zbog toga što sam kući otišla! "Tako Izzy,samo ti njima pomaži,budi predobra prema njima...a na kraju će te oni zgnječiti,zgaziti..."-govorim sebi. Ma da sam znala da ću imati ovako loš "društveni status" u odelenju davno bih otišla u Beograd kod majke. Sad moram da istrpim i ovaj osmi razred! Zašto ja?! Čak poslednja godina u osnovnoj školi će mi ostati u ružnom sećanju i iz nje ću izaći sama,samcijata dok će ostatak odelenja biti zajedno. Bez mene. Kada sam nazvala Anju i pitala je kako im je bilo kad su pobegli ona mi je odgovorila." Extra,obožavam ih,biće mi žao kad se rastanemo...",a ja sam tada pomislila:"Normalno da vam je bilo extra kada ja nisam bila tu...". Onda sam se čula s Natašom. I ona mi je takođe rekla da im je bilo extra i da joj je ovo jedno od najboljih bežanja. -"Normalno,čim mene nema..."-pomislila sam. A još sam se više razočarala kad sam čula da moje odelenje neće ni da priča sa mnom...-"Normalno da tako misle,oni me mrze...preziru...radije bi me isterali iz odelenja..." prolazilo mi je kroz glavu. Znam da je moja bolešljivost svima preko glave,ali to nije povod da se ljute na mene. Evo,juče na muzičko mi se išlo u toalet. Pitala sam nastavnicu mogu li do toaleta,a jedan drug što je sedeo ispred mene je rekao: "Ajde,da ako ne crkneš više!". Ja sam se skamenila,nisam znala šta da kažem,a on se još i nasmejao. Otišla sam u toalet,povratila i neko vreme plakala. Tada sam počela da pomišljam kako mi u tom momentu mnogi iza leđa pričaju: "Konačno joj je neko rekao ono što zaslužuje...". Samo sam želela da nestanem,da vratim vreme na prvi razred,da sve krene ispočetka,ali na bolje. -"Zašto si se rađala...ne vrediš ništa na ovom svetu...ti si luzer...ne pripadaš ovde,niko te ne voli..."-prolazilo mi je kroz glavu dok sam bila u školskom kupatilu. Tada sam osetila potrebu za samopovređivanjem. Počela sam da se noktima grebem po predhodnim posekotinama,ne bih li stvorila barem malo krvi. Tako bih se olakšala,kaznila sebe. Onda bih se vratila u učionicu i niko ne bi predpostavljao da me tuga izjeda. Ali sam se zaustavila. Nisam htela da stvaram "pozorište" oko sebe. Vratila sam se u učionicu i nešto crtkala po notnoj svesci. Marija,drugarica iz odelenja me je pitala šta mi je. Nisam joj htela reći,jer ne želim da drugi znaju kako se osećam,a još manje za porodične probleme (koje sam počela da rešavam i verujte mi pao mi je kamen sa srca)

-"Marija,hvala što želiš da mi pomogbeš,ali ne želim da pričam o problemima."

Da,bilo bi mi lakše...ma daj! Ako iko bude saznao kako se osećam,gotova sam. U svakom momentu se to može iskoristiti protiv mene! Najbolje je da se pravim da je sve uredu sa mnom. To sam počela da radim još od početka škole. Prošle godine sam gadno prolazila,jer sam se uvek poveravala nekom kada mi je bilo teško. I sad osećam potrebu da se samopovredim. Ovaj post mi služi da se iskalim,pa ću možda kasnije biti ok. Ni muzika mi ne pomaže,samo razmišljam o tim glupostima u odelenju i o tome kako bi bilo bolje da se nikad nisam ni rodila. Ponekad se zapitam zašto mi je toliko važno društvo? Zašto su mi oni važni,ma kakvi go da su? Možda mi nedostaje osoba od poverenja,osoba koja bi bila moj najbolji prijatelj,osoba sa kojom bih mnogo toga delila... Ova "samoća" me ubija... Sad sam još čvršće ubeđena da sam višak u odelenju,da me skoro niko ne voli,da se glume dobrotu prema meni... Anja i Nataša su dobre drugarice i ja ih volim. Ali njima ne treba osoba poput mene. Šta ću im ja? Samo im smetam. Znam da bi mnogi rekli da treba da se borim za svoje mesto u društvu,ali verujte mi,ja sam ga nikad nisam imala. Nije to iskreno prijateljstvo. Niko nije iskren prema meni,a pto se pravde tiče,nje nikad neće ni biti. Samo čekam te dane kada će početi da mi pristižu preteći sms-ovi ili poruke ljutnje (i to bezrazložne). Imam utisak kao da neko pokušava da mi kaže:"Ukapiraj već jednom,osuđena si da budeš SAMA! Niko te ne voli! Nauči da živiš s tim!!!". Ali ne mogu se pomiriti s tim! I ja sam društveno biće! Ni ja ne volim da stalno budem sama! Vidim da mi nije uzalud omiljena životinja vuk. Vuk-samotnjak. Takva sam i ja: Sva sam jadna. Spremna sam da se suočim sa svim nepravdama,ali i ja imam momente tuge i patetike. Zato mi ovaj blog i služi da se iskalim,barem malo. Evo još i drhtim od straha i tuge. Na ivici sam suza,ali ne dozvoljavam sebi da plačem. Osećam potrebu da otvorim sebi ranu i pustim krv da mi malo spere tugu. Možda se tada predomislim i stvorim okean krvi koji će sa mene oprati život i dati mi večni spokoj. Ali baš zbog toga neću to da uradim. Ne mogu da ostavim tatu,majku i mog papagaja. Kako će moja slatka ptičica Kiko da se navikne bez mene? Neće imati koga da budi svako jutro u 6:30h,neće imati koga da ga mazi (on mene najviše voli),da se igra s njim... A da samo mogu ostalima videti face... Da li bi im bilo žao što sam napustila ovaj svet ili bi se veselili što me više nema... Ne interesuje me više. Najbolje je da se povučem i izdržim osmi razred. Onda ću konačno moći da se odselim,upišem srednju i učestvujem na plivačkim takmičenjima...ako izdržim dotle. Samo pomišljam na samoubistvo. Ima li moj život smisla? Da li mene iko voli onako iskreno? Zašto sam ja uvek predmet đavoljih "eksperimenata"? Da li stvarno zaslužujem da budem vuk-samotnjak? Pokušavam da ne mislim na sve to,ali nešto me vuče ka tome. Da i znam šta me vuče: ta pomisao da NE VREDIM NIŠTA i da sam ja najveća greška.

Crnogorsko priznanje Kosova nož u leđa Srbiji

Bratski zagrljaj: Filip Vujanović i Boris Tadić

Ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić izjavio je da bi crnogorsko priznanje jednostrane nezavisnosti Kosova i Metohije u ovom trenutku predstavljalo „zabijanje noža u leđa” Srbiji.

Ukoliko bi Podgorica u ovom trenutku priznala nezavisnost, „Srbija za to ne bi mogla imati nikakvo razumevanje i to bi bilo zabadanje noža u leđa ne samo Srbiji, nego i našim diplomatskim naporima da se na miran način reši pitanje statusa Kosova”, rekao je Jeremić nakon razgovora sa svojim estonskim kolegom Urmasom Paetom, a preneo Tanjug.

Jeremić je izrazio očekivanje da će Podgorica sačekati još dva dana da se na Generalnoj skupštini UN glasa o inicijativi Srbije da se od Međunarodnog suda pravde zatraži savetodavno mišljenje o legalnosti jednostranog proglašenja nezavisnosti i još godinu do dve, ukoliko inicijativa bude prihvaćena, da Sud donese odluku o tome. „Odluka Podgorice da prizna jednostranu nezavisnost Kosova i Metohije ne može da prođe bez posledica, posebno ne u ovako delikatnom trenutku. Mi se nadamo da Podgorica neće povući potez kojim bi ugrozila ovaj proces”, rekao je Jeremić ističući da je to crnogorskim vlastima „jasno stavljeno do znanja”.

On je odbio da precizira kakve bi mere Srbija mogla da preduzme u takvom slučaju rekavši da ne želi da preti, ali je napomenuo da zemlje u regionu imaju „veću odgovornost” od ostalih.

Nakon što je crnogorski parlament usvojio Rezoluciju, koja će, po svoj prilici, biti osnov za skoro priznanje nezavisnosti Kosova od strane Crne Gore, ambasador Srbije u Podgorici Zoran Lutovac najavio je da će se povući sa dužnosti ako se to dogodi i upozorio da „to neće biti jedina mera koju će Srbija preduzeti”. A, u javnosti su se, tim povodom, pojavile čak i spekulacije da će, u slučaju da Crna Gora u naredna dva dana prizna nezavisno Kosovo, državni vrh Srbije preduzeti „drakonske mere” i sastaviti „crnu listu” na kojoj će se naći predstavnici režima u Podgorici, kojima će, kako se navodi u jednom beogradskom mediju, biti zabranjen ulaz u Srbiju. Te mere, dakle, ne bi bile protiv države i njenih građana, već protiv režima u Podgorici.

Kad je reč o mogućnosti donošenja baš takve liste, Nada Kolundžija, šef poslaničke grupe Demokratske stranke u Skupštini Srbije, kaže nam da će se Srbija, u tom slučaju, ponašati odgovorno, a da je „licitacija eventualnih mera loša usluga Srbiji”, jer će ona imati u vidu svoje interese i poziciju nekoga ko je faktor stabilnosti u regionu.

Naglašavajući da je vlada ta koja će predložiti mere u slučaju da Crna Gora prizna nezavisnost Kosova, Kolundžija kaže i da će se sigurno voditi računa o interesima građana Srbije i interesima građana Crne Gore, kao i o činjenici da će Srbija i dalje graditi svoj ugled na faktoru stabilnosti u celom regionu, istovremeno boreći se za očuvanje sopstvenog integriteta.

Nadasve, to ne bi bila specifična tema, kad je reč o Crnoj Gori sa kojom je Srbija posle petooktobarskih promena šest godina provela raspravljajući upravo o toj temi. Na početku, kroz mukotrpne razgovore dvaju rukovodstava, u koje su se uključili i predstavnici EU, dogovarano je zajedništvo. Onda se stiglo do tzv. beogradskog sporazuma o preuređenju odnosa Srbije i Crne Gore. I nakon toga, usledili su dugotrajni pregovori i uz mnogo muke i natezanja, posle devet meseci sastavljena je Ustavna povelja državne zajednice SCG, koju danas mnogi opisuju samo kao agoniju, za koju je bolje da je završena. Bili smo svedoci, uostalom, da je Povelja bezbroj puta kršena, a zbog izričitog stava crnogorske vlasti morala je da bude menjena, tako što je na kraju predviđeno da neposredni izbori za Skupštinu SCG budu održani odvojeno u obe države članice, a ne, kako je prvobitno bilo zapisano, da poslanici budu direktno birani za zajednički parlament.

Sve vreme, od formiranja SCG, Crna Gora (koja je za „zajednički budžet” trebalo da daje nepunih pet procenata), insistirala je na ravnopravnosti sa Srbijom. S druge strane, Srbija je nastojala da zajednicu održi, ne samo zbog istorijskih i tradicionalnih veza sa Crnom Gorom, već i zbog Kosova, mada je u Ustavnoj povelji bilo navedeno da Rezolucija 1244 i sve što je vezano za Kosovo pripada Srbiji.

Međutim, za crnogorsko rukovodstvo SCG je bila samo prelazna tvorevina. S obzirom na to da je Ustavna povelja ostavila mogućnost svakoj republici članici da organizuje referendum o nezavisnosti nakon tri godine, Crna Gora je 21. maja 2006. godine raspisala referendum i proglasila samostalnost.

S druge strane, odlazak Crne Gore iz zajednice mnogi su ovde videli kao neuspeh Koštuničine vlade. On je tvrdio da se referendum o nezavisnosti Crne Gore može smatrati uspešnim samo pod uslovom da se više od polovine upisanih u biračke spiskove u Crnoj Gori opredeli za takvu odluku.

Obe države su dobile međunarodno priznanje i odvojeno primljene u UN u julu te godine.

Međusobni odnosi ubrzo su postali lošiji: početkom novembra te godine, crnogorski premijer Milo Đukanović primio je premijera Kosova Agima Čekua, što su predstavnici srpske vlasti listom osudili. Predsednik Srbije Boris Tadić smatrao je to neprihvatljivim i nepotrebnim potezom, navodeći da je Crna Gora, kao i svaka članica UN, dužna da poštuje suverenitet i teritorijalni integritet Srbije.

Tek nakon godinu i po dana od proglašenja samostalnosti Crne Gore, u decembru 2007. godine ratifikovan je prvi bilateralni sporazum. Dokumentom su obuhvaćene razne oblasti socijalnog osiguranja: penzijsko i invalidsko, zdravstveno i osiguranje za slučaj nezaposlenosti, kao i dečiji dodatak.

I u tom trenutku, bilateralni odnosi dveju zemalja bili su na mnogo nižem nivou od očekivanog, ako se uzmu u obzir tradicija i međusobne političke, ekonomske i rodbinske veze. Uprkos činjenici da je Crna Gora imenovala Anku Vojvodić za svog ambasadora u Beogradu (krajem 2006), a Srbija Zorana Lutovca u Podgorici (godinu dana kasnije).

Nadi u unapređenje međusobne saradnje išle su, svakako, naruku i izjave iz Podgorice. Koliko u januaru ove godine, iz zvanične Podgorice poručivano je da „Crna Gora neće žuriti u priznavanju nezavisnosti Kosova” i da „Crnoj Gori ne pripada mesto barjaktara u priznavanju nezavisnosti Kosova”.

Samo deset meseci kasnije iz zvanične Podgorice stigli su, evo, drugačiji tonovi.

Miodrag Radojević, iz Instituta za političke studije, ocenjuje:

– Očigledno je da se Crna Gora pokazuje kao jedna od najpopustljivijih zemalja u našem okruženju prema stranim pritiscima, pre svega pritiscima koji su došli iz SAD i onih koji su usledili nakon posete Jelka Kacina, kada smo dobili prve signale da će Crna Gora priznati Kosovo – kaže. On dodaje da je to očigledno rezultat kontraofanzive onih koji se zalažu za priznavanje Kosova uoči rasprava koje će uslediti u Ujedinjenim nacijama o srpskoj inicijativi.

Navodeći da ćemo tek videti koje će mere naša vlada preduzeti, Radojević misli da bi reakcija srpske vlade mogla biti „veoma oštra, s obzirom na to da bi crnogorsko priznanje moglo biti „probni balon i za priznanje Kosova od strane drugih država”.

Ako se emotivno posmatra, ovo bi bio „nož u leđa koji najviše boli”, ali, treba naglasiti, kaže Radojević, da iza ovoga stoje neki racionalni, pragmatični razlozi crnogorskog rukovodstva, jer je u pitanju ili vraćanje nekog kredita, koji su crnogorski funkcioneri uzeli od EU ili SAD, ili povlastice koje tek očekuju.

Naš sagovornik se slaže sa našom ocenom da je sopstveni interes crnogorske vlasti ipak neka konstanta u građenju odnosa sa Srbijom, s tim što, kako objašnjava, crnogorsko rukovodstvo to, opet, tumači na svoj način.

– Smatram da bi jedan takav potez mogao da bude jako loš, ne samo za srpsko-crnogorske odnose, već da bi to moglo uneti i određenu dozu napetosti u samoj Crnoj Gori – zaključuje Radojević.

Politika 07.09.2008

I evo jedan klip koji sam nasao na youtube, koji sve govori o Crnoj Gori i njihovoj ljubavi prema nama iz Srbije.

Mogu da kazem samo sledece:

Vrlo je prosto. Crna Gore ocigledno ne vidi odnose sa Srbijom kao prioritet. Ukoliko prizna Kosovo, ocigledno su joj prioriteti odnosi sa SAD i EU, a ne sa svojim prvim komsijom i "istorijskim" i "bratskim" partnerom. Crna Gore na to ima pravo i to pravo niti joj neko moze niti treba da oduzima. Svako donosi odluke koje zeli, za koje smatra da su mu u interesu. Tako treba da se ponasa i Srbija. Ocigledno je da Srbija nema nista od dobrih odnosa sa Crnom Gorom. Pokusali smo i to nije uzvraceno. Prema tome, nema nikakve potrebe da Srbija Crnoj Gori daje bilo kakve povlastice koje u Srbiji nema recimo Venecuela. Ne vidim razloga zasto ne bi smo Crnoj Gori uveli vize. Ne vidim razlog zasto ne bi smo ukinuli dvojno drzavljanstvo gradjanima Crne Gore. Zasto da ne? Da li time Srbija radi u korist svoje stete? Naravno da ne. Na kraju krajeva, Crna Gore nije Francuska ili Amerika pa da, iako rade protiv nas, ipak moramo da im se umiljavamo. Crna Gora je jedan Novi Sad pored mora. Na primer, Hrvatska je priznala Kosovo, pa im ipak nismo uveli vize i nismo ukinuli dvojno drzavljanstvo. Ali Crna Gore nije Hrvatska.

Noćna ptica

Sve je ok

Pre nego što se bacim na posao koji se zove "učenje" hoću da napišem post. Što se škole tiče sve je extra. Dobila sam par petica,a najvažnija mi je petica iz mog omiljenog predmeta-hemije. Spremaću se za takmičenje iz hemije...YEAH!

Što se tiče one male "krize" iz predhodnoh posta... Pa vidite,ipak sam odlučila da ne osuđujem roditelje bezpotrebno,šta je bilo bilo je.

Sad smo tata i ja ponovo u extra odnosima,to je bitno. Situaciju sa samopovređivanjem ću zaboraviti. Redovno mažem ogrebotine "Elezom" i skoro su mi zarasle,tako da neće ni ožiljak ostati. Mada,imam krizu kod kuće,naime porodični problem

. Pre nego što sam počela da se sekiram,rekla sam sebi: "Nek bude šta bude to nije tvoj problem..." Ali deo mene želi da sazna šta se događa... jvghknfhszh,ne znam šta ću!!!! Ali ok,saznaću ja već šta moja familija krije od mene, ne bih sad da se iživljavam na sirotoj tastaturi. Jedva čekam da se sutra završe časovi,pa da odem u šetnju. Muka mi je više da po ceo dan sedim u sobi

! Pre možda sat i po vremena sam se vratila od Nevene. Pomagala sam joj oko engleskog,a ona mi je dala svesku iz tehničkog sa lekcijama koje moram da prepipšem i naučim,jer sutra imamo odgovaranje (zadnja dva časa nam obuhvata tečničko ). Znači sve je u vezi informatike,a lekcije su KILOMETARSKE

! Dobro je što volim sve što je vezano za kompjutere i uopšte tehnologiju,pa mi učenje tehničkog neće teško pasti

. Onda moram da nacrtam kartu iz istorije i naučim novu lekciju,jer nastavnica sutra ispituje,a ja bih da se javim i dobijem 5. Blago meni kad imam nasledne gene pamćenja. Brzo pamtim i usvajam pa ću sve uraditi kako treba. Idem sad da prepisujem tehničko,naučim te lekcije,nacrtam kartu iz istorije i obnovim ostale lekcije

. Do 22h ću sve definitivno završiti,a onda mi ostaje vremena da uživam gledajući moje omiljene SERANOVE

Volite li svoju komšinicu

Hteo sam nešto o ribolovu i pravljenju riblje čorbe u kotliću naravno i belom vinu ali eto!...

Ponekad mi dođe da odselim odavde, a žao mi kuća je na diiivnom mestu i navikao sam na ovaj pogled ujutru, u osvit u ono rumenilo i buđenje dana i na zalaske na drugoj strani, i sutone, na miir.

Evo, kad god idem u prodavnicu ili bilo gde, ona je tu. Žena na mrtvoj straži.
Ne mogu da verujem! Imam utisak da i ne spava i kad uopšte stigne da skuva ručak?

I kako je uopšte trpi muž i ukućani? Mada, on skoro nikada i nije kod kuće i sve mi je više jasno zašto.

-Dobro jutro! Dobro, dobro, hvala komšinice - odgovaram i onda mi se otme i ono kurtoazno:

-Joooj mooj komšo samo da znaš, sve me nešto muči pa ne mogu na da se naspavam, a onaj moooj uf! da ti ne pričam!

-A jesi ti čuo ovo za banke komšo?...a ovo za Z...u kako je na**bala glupača?....ma kako lažu za taj kurs i cene, a sve je skuuupoo!(inače ona u svakom momentu zna tačan kurs, nemam pojma kako!)...Znala sam ja za Tomu! Odma’ mi je sve bilo jasno. I treba. I neka ga!..Kad može Ivica, a šta njemu fali, a pametaaaan je pametan...Eto prođe i taj peti oktobar i ništa! Opet ništa. Džabe smo 'odali i pištali ko pilići Zorkini okolo. Evo još gore.

Jes' vidio ima boga,a? Evo i ovi amerikanci su sad na**bali i nek su! Dosta i njihovog bilo!...joooj, a ona mala D...a je naaaopako bezobraznaaa, a tek majka joj, ubi’ Bože. Više se ne zna moooj komšo ko s skim, d'izvineš...to je straaašno!

-Nisam ni znala da je ona takva, i kako ne bi bila iz kak’e je kuće..ih ta današnja mlaadež, samo im je to na pameti...kad li će nam dati ove akcije? Ma laže i onaj Dinkić stoposto! Neće ni on dugo vladati, je l' de?..izvini komšo moj, ja se nisam stigla ni obući još pa nagrnula ovu krpicu (intervencije rukom po bujnoj kosi i bogatom dekolteu, uzgred i smešak)...

Kad vidi da se ja pokušavam izvući i ni u šta neću da se zakačim, onda sledi:

-Jaaao izvini molim te komšo. Vidi mene lude! ’Ajde na kafu, ima i rakijice, domaća! Pa nećeš valjda proći da ne kreneš makar pet minuta (mislim se nešto - ma (s)kren'o sam ja i više od toga, al' ćutim dalje i slušam "hvalospev")...

-Kako si tiii vredan, blago tvojoj ženici, Bože draagi (pa onda ide njen čuveni keeeezzz i značajan pogled ispod oka).

-Samo nekud žuriš pa i ne vidiš kako te ova mala A...a streeelja očima kad se sretnete i kaže...

-Ma ’ajde, ’ajde da ti i to ispričam, a znaš li ti moj komšo da ona R..ova i J....o se ne razdvajaju? Sumnjivi su oni meni odaaavno...(opet keezzz i još značajniji pogled).

I sve tako dok ne izređa sve okolo pa onda ispadne da sam jedino ja diiivan-predivan Bože mili pa jedva odolim da ne poverujem. Ego mi k'o kuća ali se srećom brzo dozovem pameti.

Da mi je znati nekako, šta li priča o meni kad naiđe neki drugi komšija?

-Da komšince,...da, ..da! ali ja žuurim , neka drugi put ćemo, baš ti hvala. Ljubazna si stvarno. (pa sad sledi moj keeezzz, mada ne volim da se kezim)...

Ko zna koji put prekorevam i psujem sebe zbog glupe navike da budem ljubazan i uzvratim sa tim ..“a ti komšinice, kako si?“, zaboravljajući s kim imam posla...

To znam po komšinici Ž...i i komšiji G....u, koji zbog toga nigde više nemaju mira od nje.

(Danas sam se nekako izvukao, jer su srećom naišle dve komšinice i ovaj sunčan dan će mi ipak biti u lepom sećanju ali sledeći put koo zna..)

(Toliko od mene za sad, a sledeći put ću o ljutim paprikama (ali okruglim) ili možda o drugoj komšinici i njenom životu sa dva poslušna muža, koji tresu orahe i grtaju lisje žuto.)

dan kada su pobedile seljačine

toga dana su
svoje “targete” zamenili stisnutom pesnicom
svoje komplekse
potisnuli adrenalinom
frustracije zaslepili
novom zorom

nasmejani i sretni
u toploj gomili
dok je padao mrak
a ubice paradirale gradom
ljubeći ruke savesnicima

nisam bio tamo
jer od duhovne revolucije
ne nazreh čak ni iskru
jedan zatvoreni krug istosti
u kojem živimo sad
rodio se tog dana

a trebao je da se rodi život
na koji bismo bili ponosni
hodajući uzdignute glave
i bistrog pogleda
ispunjeni ljubavlju i oslobođeni
patnje

Poceti nesto raditi

СТУДЕНТСКИ ПРОТЕСТ 2008

СТУДЕНТСКИ ПРОТЕСТ 2008

ЗАШТО ПРОТЕСТ???

* Због нереалних школарина!
Од 45 000 до 110 000 за период од 2003/2004 до 2008/2009 и због тога
смо шести најскупљи факултет на универзитету!
* Због пропалих реформи високог образовања како на нашем факултету
тако и на целом универзитету!
* Због нереформисаних и преобимних студијских програма!
* Због незаинтересованости управе за решавање студентских проблема!
* Због тога што као студенти сносимо одговорност да укажемо на
проблеме, а не да будемо апатична гомила којој може да ради ко шта
хоће!

ЗАШТО БЕЗУСЛОВАН УПИС IV ГОДИНЕ???

* Зато што не могу да ми наметну да слушам наставу и још да ми то
наплате, кад су у обавези да ми исту организују и наредне године!
* Зато што није поштено да два пута плаћамо како обнову тако и целу
школарину!
* Због студената који обновом године губе право на дом, а у исто време
се од њих тражи да похађају наставу и плаћају огромне новчане своте за
ништа!
* Зато што оваквим условима уписа не добијамо могућност полагања
испита и изласка на колоквијуме иако слушамо наставу.

* Зато што се не може захтевати од студената да поштују закон док
факултет тај исти закон кроји себи како жели, а све на штету
студената!

Naš veliki mrsni pravoslavni hani muuun :D

Nfgdjksgnvidsjknkgvjndsvnmfdnvbiohrgklregdc

nvmnierhgioreufgoiewufklejfiewufoiewufiejhfjkedhfgerhgfi

herigfyuerifgerjgioergjerhfgierkfjewkfioewjfkewjfiewjfe

wjfkewuifjewk Efhejkjfkelkf;ewlfer]

Dferdjgvoreodgfert]fgre Glrekgpreog[er- Tgfre Tr Egrel;kg[re[g Reerkgjreoipgporitgoriotirotiretirepteweowirpeor[ewr]ewre

w[r[eworpeworpoerroeworieorieworioewirpweoirpewiroeiroewi

roewiroewiroewiprewthewuytueiwyruiweyrewuyrewuyrewuyruewyr

uewyrueyruiewyruieyrueyruewyruewyruewyruiewyruiewyri.......

Izmedju neba i mora

Ponekad imam negativno mišljenje o sebi

Prošli četvrtak mi se sastojao od suza,kritika i rana. Prvo-tata me je bez razloga kritikovao,drugo-žiletom sam skoro okasapila levu ruku,a treće-plakala sam ceo dan. A još kad je tata saznao da sam se rezala,poludeo je i počeo da se dere na mene,znate ono: "Radije bih da si mene zaklala nego sebe!"... Ma daj bre! Koga je uopšte briga za mene? Što se više udaljavam od oca, on je sve nervozniji. Hej,pa nisam ja ceo njegov život,ne može večno da mi poklanja pažnju! Ne znam zašto imam utisak da su se i otac i majka razočarali u mene... Tata je ok,ali majka je potpuno drugi slučaj. Ona očekuje od mene potpuno savršenstvo!!! Kad sam prvi put,odnosno prošle godine,dobila dvojku pobesnela je i svašta mi napričala. A jbt,sad da mi roditelji skresaju u lice da sam naprimer ološ,ja bih poverovala u to i nanela sebi povrede. Tada kad se majka izdrala na mene,ispskala sam usta dezodoransom i pala u nesvest. Da,htela sam da umrem,više mi je svega bilo dosta! Svakodnevni pritisak u školi i preko telefona. Tek mi sad majka kaže da ne očekuje od mene da budem savršena. Ma jel? A šta je bilo ranije? Da su roditelji obratili više pažnje na mene i da su mi objasnili neke stvari bilo bi sve ok. Ali ne,oni su se raspravljali da li da odem u Beograd (kod majke) ili da ostanem ovde! Dosta toga sam na najteži način naučila. I to sama! Sve materijalne stvari koje imam (kompjuter,mp3,tv plazmu,dobru odeću,odlične ocene itd.) mi ništa ne znače! Više bi mi značilo da imam normalniji život,bez bezbotrebnih sekiranja! Ponekad mi više znači vreme provedeno u školi,tamo imam moje društvo sa kojima mogu da pričam o svemu i svačemu. Svi me gledaju kao samouverenu osobu koja ne odustaje... Osoba koja je samouverena se samopovređuje? Možda se tada ne bih samopovredila,ali imala sam pomisao da ništa ne vredim,da je greška što sam uopšte došla na ovaj svet,da sam nula... Stalno govorim kako bih volela da budem bolja osoba,a moje društvo i porodica mi na to odgovaraju: "Ne pričaj gluposti,dobra si,osećajna,znaš da saslušaš,korektna si...šta ćeš više?" Ni ja više ne znam šta ću! Ne znam zašto ponekad zapadam u tu crnu rupu koja se sastoji od negativnih misli o sebi. Danas mi je jedna drugarica rekla da se i ona ponaša u skladu sa njenim osećanjima i da tako i živi. Ali ja ne! Ja sam u školi vesela i vedra a u sobi sam potpuno druga osoba. Muzika i učenje mi odvlače pažnju od svega. Barem imam nešto da radim. A što se rezanja tiče,morala sam da obećam da to više neću raditi. Svejedno,šta imam od toga? Samo nerviram oca,a to je najmanje što mu treba.

Destiny

Uvek nedeljom

Uvek se nedeljom setim tebe i onih dana, i onih snova, i zanosa, i obecanja o buducnosti nashoj...

...i crno-belo moze da bude lepo i moze da boli, a glas mi je i dalje dosta dobar i evo pevushim i chekam, mozda od nekud ipak se pojavish...

F*R*I*E*N*D*S____A*G*A*I*N

Juče se sve iznenada desilo. Znači,pomislila sam da sanjam san u kojem se odigrava sledeća scena: Ivana i Jelena (bliznakinje) i Nina (pisala sam u jednom postu o njoj) dolaze kod mene da bi razgovarale sa mnom. Nakon toga se ispred moje zgrade okupimo njih tri,moje bff's Nataša,Anja i Klaudija i ja. Prvo se svađamo i raspravljamo,a ubrzo počinjemo da se smejemo toj situaciji. Ne zna se ko je šta rekao za ovu onu... I šta se dešava? Ponovo su bliznakinje i Nina drugarice sa mnom!!! Nas 7 smo sve razjasnile i izvinjavale se... I kad smo sve rešile otišle smo u "provod". Bio je još uvek dan. Obišle smo nekoliko zgrada i počele da se vozamo liftovima. U jednoj veoma lepoj zgradi nam se dopao lift,pa smo se vozale. Video nas je neki čovek i iskritikovao. Hah,nas je bilo baš briga. Anja,Jelena i Klaudija su izašle iz zgrade,a Nataša,Ivana,Nina i ja smo ostale da se vozimo u liftu. Nataša se prepala pa je celo vreme bila uz ogledalo i gledala u plafon lifta,a za to vreme je Nina pritiskala milion dugmadi...I ZAGLAVILE SMO SE!!!! Nataša je počela da plače,Nina da lupa nogom kako bi lift krenuo,Ivana je molila Boga da nas "spasi",a ja sam se kidala od smeha. Pritisla sam dugme za peti ili šeti sprat,ne znam tačno. I za divno čudo lift je krenuo. Ali završili smo na najvišem,osmom spratu!!! Dočekao nas je neki matorac koji je počeo da se dere: "Šta to radite?! Vozate se po liftu?!". Mi smislile da idemo na rođendan i da smo promašile sprat,ali matorac nam nije poverovao,pa nas je najurio. Nataša i ja smo k'o dva tornada krenule da silazimo niz stepenice. Izjurile smo iz zgrade,a Ivana i Nina su tek kasnije stigle,jer ih je matorac uhvatio. Mi nismo bile normalne! :-) Kad nam je dosadilo to jurcanje,razišle smo se i otišle kućama. Ja sam ionako imala čas engleskog. Kad sam završila,nazvala me je Jelena i rekla mi da dođem na novo šetalište da se malo družimo. Tamo su bili Ivana,Ivana B.,Marko i Andrija (svi oni uče sa mnom). Bilo je mnogo tinejdžera,a i naših poznanika. Zezali smo se do 22h. Tako je to... Ali kakav preokret! Nisam mogla da verujem. Heh... Ali znate šta mi je bilo najgore ovog jutra? Sinoć sam se dogovorila s Natašom da odem na trčanje,a posle trčanja da svratimo u IBON,pa da tamo doručkujemo. Ja se jutros probudila i videla na telefonu 7:55h! Dogovorila sam se s Najom, da se nađemo u 8h,pa sam krenula da se oblačim najbrže što sam mogla. Ali kada sam videla da je napolju KIŠA sve mi se srozalo! A baš smo planirale da se lepo provedemo... A bre,znala sam da će mi u inat pasti kiša! No dobro,drugi dan ćemo,šta sad da se radi... To jutro sam iskoristila za učenje. Podne sam provela "družeći se" s hemijom. Obnavljala sam sve i svašta i učila ovo novo gradivo. Eto šta znači biti budući takmičar,sve se mora znati... Ali ok,meni je hemija omiljen predmet,pa mi je zabavno. E,sad odbrojavam dane do iduće subote ili petka,jer idem u Delta City koji se otvorio u Podgorici. Tata je prekjuče bio tamo i kupio EXTRA jaknu. Nije skupa,kvalitetna je i baš mu super stoji. Ja sam skočila od sreće kad mi je tata saopštio da će me voditi u ŠOPING!!! Yeah,Yeah,Yeah,Yeah,Yeah!!!!! ŠOPIMG U DELTY CITY-ju!!!! Bila sam ja u Beogradskom Delta City-ju ali nisam ništa kupila,samo sam razgledala,mada i to je bilo extra. Super je to što u DC-ju prave normalnu toplu čokoladu :-) Ali kad pomislim na sav taj izbor: Terranova-imaju extra odeću,reebok,nike,addidas,asics...ma COOL! Ima da se našopingujem,hehehehehe :-)

P.S. E bilo bi super da tamo nađem one čuvene LOVE PINK trenerke itd. Tako su slatke i baš bih volela da imam jednu. Sigurno ih ima u DC-ju!

Varka nashminkanog predatora

Verujte mi, vise ne znam kako i kada su se stvari promenile. Valjda nisam obracala paznju, previse sam vodila brige oko jednog mog slomljenog nokta, koji je uinvalidio neki mali procenat mog tela i duse, ali me ipak nije sprecio da kuckam, sada kada sam najzad obratila paznju. Nekada se znao red (i zakon) :D. Muski svet je prvi prilazio zenskom svetu, zenski svet bi se neckao i neckao, ali ne bi poricao da mu to prilazenje i uporno udvaranje prija, muski svet bi bio uporan i stvar bi se skoro redovno okoncavala srecno za obe strane, i vuk sit i sve ovce na broju, a nekada i divnim, slatkim recima ,,I ziveli su srecno do kraja zivota". Sta sada ne stima? Koja sijalica je pregorela?

Setajuci jutros, iznenada sam zapazila jednog zgodnog frajera sa druge strane ulice koji se kretao u istom pravcu gde i ja. I ne bi to bilo nista cudno, zgodnih frajera ima pa ima, nekih sasvim nesvesnih svoje zgodnoce i frajeroce...:D Ovaj tip preko puta je spadao upravo u tu kategoriju. Medjutim, ubrzo su u moj vidokrug usle dve pripadnice zenskog sveta koje su mi izuzetno privukle paznju, svojim ponasanjem, kvazi-velegradskom izgledu kao i aurom opasnih blajhanih mackica za koju su se svojski trudile da dospe do pogleda a i ocigledno uspavanog centra za muskost suprotnog pola - hej pa mi smo nekada bile plen, ali not anymore, sada MI lovimo, muahaha!

Uspela sam samo da primetim pirsing na nosu jedne devojke, dubok dekolte druge, mini koznu suknju prve, cizme a la folkstar druge, i vec mi se smucilo. Sminka preterana za jutro, po mom ukusu, nije nimalo poboljsavala utisak. Ali, pazite, njih je bilo briga za MOJ utisak o njima, nije mi trebalo dugo da provalim da su one, zapravo jurile frajera preko puta, ocigledno su ga znale, makar iz vidjenja. I utisak odvratnosti prema devojkama je nadvladao osecaj zaljenja za tipa, nadala sam se da je dovoljno pametan da skapira ono sto sam i ja, da se igra promenila, da vise nije lovac osoba koja ne nosi stikle, nema grudi, a ima nastavak u donjem vesu, sada prava opasnost vreba iza ociju uokvirenih crnim kreonom i dugih, neprirodnih vestackih trepavica. I te oci, ma koji nivo inteligencije one skrivale u sebi, ocigledno su bile prepune vrcajuce lukavosti i iskustva u toj igri lovice, u kojoj su se vec samoproglasile za pobednike.

Posto vise nisam mogla da slusam njihove komentare o velicini, atraktivnosti i odokativno procenjenoj tvrdoci pozadine sirotog tipa, polako sam promenila smer i vratila se kuci da se na miru zapitam ima li muski svet pojma kakvi evoluirani predatori ih cekaju iza ugla...

Nekako mi je uvek bilo prijatnije kada bi se sve odvijalo po ustaljenom procesu, jesam zagovornih novih stvari, ali neke treba ostaviti upravo onakvima kakve jesu. Zene jesu postale nezavisna bica, svesne da mogu da dominiraju i da im to ide, ali ponekad razmisljam da li to prouzrokuje sve vecu stidljivost kod muskog sveta, (koja je na srecu jos uvek mala ali nikada se ne zna :P) i da je sam proces udvaranja bio mnogo lepsi i romanticniji pre nego sto se izmenio, ubrzao i postao flertovanje. Nekada su lukave varke muskaraca-lovaca bile mnogo bolje i efektnije, a sada nastupa i doba onih nasminkanih. Sreca, pa onim opasnim i bad, bad zenskim lovcima, karmin uvek ima bljutav ukus prolaznosti...

DOSTA JE BILO ZA CEO ŽIVOT!!!!!!!