Oprostite što crno vino na belu svilu prosipam «

29/8/2007 «
  Kafa mi se ohladila , a ko i da je bitno , gustiram je i dalje. Juče sam uzela papir , olovku , stavila na kolena i piskarala. Olovka i papir se ne mogu lagati , bar ne u mom slučaju. Prelazim jagodicama prstiju preko usana , pecka me . Ivice usana su ispucalje , bordo okvir preko sasušenih usana , povlačim zubima deo kožice sa njih, boli me. Kao da tumaram nepoznatim snom , zvukovi prigušeni stvaraju mi potmuo bol u glavi....
   
      Na zidu , gledam , gitara . Prvi put je okinuo žicu moj pradeda , pa onda kako to već ide .... Pradeda dao dedi , pokojni deda meni .... Sasušena od starosti , trešnjino drvo ... Kažu majstori  :"Bolje je ne diraj, samo će je uništiti još više".

    Osećam da suza me peče . Vratite mi moju ljuljašku , ko je uopšte dozvolio da sasečete granu na kojoj je visila . Zamah , hooopa... Bliža nebu , uprt pogled ka raspukloj mekoći oblaka . Stežem kanap i smejem se .

    Plave oči okrećem ka nebu , tražim lastu što na repu odnosi moju priču. Kažu da lasta simbol je slomljena srca. On sada leti negde toplije je . Tražim je pogledom i pitam se šta mi je sve to trebalo...

Deca , sulude ideje .I ko još normalan drži pištolj u fioci kredenca . Ruski -rulet ... Onako ...Iz zezanja...Ma koje bre zezanje.... Pucanj .... Vrisak ...Panika i krv ...Uh ...JBT....Vrelo i lepljivo na rukama .... I drugar manje...

     I dokle više šamar sebi da delim.... I vreme ... I borba .... Čujete li moj plač.... Gorčinu sam u prste zasejala .... Provlačim ih kroz kosu ...Gle , sedim ... Uh , seda sam .... Lepo mi stoji ...

      Usamljena u duši , sebe zbog toga mrzim ... I kao da će neko znati o čemu pišem... Kako i da zna , kad se gnušam sopstvenih reči i bežim , bežm u trivijalnost...

       Prijatelji , gde ste .... Telefon ćuti ...Hm, nikom ne trebam .... I samo analiza sledi .... I znam ja sve to .... Ponosna na sebe nisam , a opet glavu visoko držim ... Moji me obožavaju i pokazuju sa ponosom a ja ...Ja .... Ja se gnušam sebe , svojih večitih suza ...

Sećam se :
 -Ej , hajde idemo ..
-Gde?
-Daleko od svih...Ti i ja...
-Uh ala je tebe lupilo to pivo...
-Ozbiljan sam , znamo se već dugo ..
-Sigurna sam da će ti do kraja večeri neka devojka pružiti ruku...Ja moram da idem ....Ćaos...
       I gde bih stigla ...Pitam se.... Verovatno opet ovde . On je prodao svoj čoper.... Ja ... Ja ... Volela bih da ...Ma  sve u tri....

       Poenta ...Nema je .... Bol!Bol! BOL I SUZE!
Objavio Jezgro u 15:49 | kategorija: OSUDITE ME
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (14) | Pošalji komentar


OSMI MAJ «

8/5/2007 «
Danas je osmi maj..... Iako ne pamtim datume , ovaj dan ću sigurno urezati u svoje pamćenje. Duboko u svoj duši , u snovima , kad god se budem smejala , plakala ili ravnodušno posmatrala svakodnevnicu , ovaj datum će me pratiti.
Posle dužeg vremena , ponovo sam stala ispred tih velikih , širokih stepenica. Stepenik po stepenik , srce kuca sve jače. Nesvesno stežem pesnice , dlanovi su znojavi i ja prolazim kroz dobro znana vrata. Miris , ni ovoga puta nisam bila ravnodušna prema tom mirisu. Holovi su u polutami , ljudi njime ubrzano hodaju , svako u svojim mislima žuri da zvrše današnje obaveze. Za trenutak sam zastala , nesnosna bol u grudima , gutam knedlu i zaustavljam suzu. Da ovo je moj san , ovo je to mesto , mesto na kome su moji snovi trebali da postanu stvarnost. Svesna lepote i neopisive boli koju mi je to mesto donelo, nastavljam hodnikom. Korak po korak , svesna da i ovog puta ja biram. Da , ja sam izabrala , a opet osećam gorčinu , pucanj u grudima.
Došla sam da se oprostim , moram dalje , ovaj san će morati da pričeka..... neki drugi život.....
Objavio Jezgro u 12:35 | kategorija: OSUDITE ME
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (16) | Pošalji komentar


Powered by BlogOye!