Prvo da prekuckam ovu vest sto malopre procitah u jucerasnjim novinama.

    DZEKSONVIL - Legendarni americki ritam i bluz muzicar Bo Didli umro je juce u 80. godini na Floridi, saopstila je njegova predstavnica za medije. Prema njenim recima, Didliju je otkazalo srce u njegovom domu u gradu Arcer.
    Karijeru je poceo kao bokser, imao je znacajnu ulogu u radjanju rokenrola, a uticao je i na druge muzicke pravce, zbog cega je dobio nadimak Oridzinejtor (The Originator). Pevac i gitarista, cije je pravo ime Elas Bejts poznat je i po svoj pravougaonoj gitari, naocarima za sunce i crnom sesiru
    Njegov prvi singl je "Bo Diddley" iz 1955. godine, a numera "I'm a Man" postala je klasik rok muzike.
----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

    To je bila ta vest, a ja samo da je malo dopunim, imao je uticaja, izmedju ostalih, i na Bitlse, cisto da se zna.

    Te veceri, 28.02.1984. godine, Bo Didli je svirao u beogradskom "Pioniru", a sasvim slucajno tog dana sam punio 12 godina, i (slucajno?) bio na tom koncertu, posto je moj stariji brat sa ekipom radio bekstejdz.
    Koncert je bio odlican, bio sam kasnije, a i radio, na mnogim, taj spada medju najbolje iz mog iskustva.
    Odlican muzicar, prirodan i zabavan covek.
    Secam se, to "obicna" publika nije mogla da vidi, kako je nekih dva minuta, ne zapostavljajuci glavni "poso", sa jednim momkom iz nase ekipe u bekstejdzu razmenjivao "zadatke". Napravili su "kontakt" i onda bi jedan odigrao neke pokrete djuskajuci, a drugi bi "morao" da ih ponovi pa bi dao svoj zadatak, i tako u krug. Publika je mogla samo da vidi kako ludo Bo ume da djuska.
    Inace, te veceri sam prvi put u zivotu popio pivo, cirka 3-4 komada zidarska, nekako sam osecao da ulazim u svet odraslih muskaraca, i non stop zapitkivao brata i njegovo drustvo : A jesam li ja sada pijan? - posto to nikako nisam mogao da procenim, a smatrao sam da bi to trebalo da budem i da je red da budem (sada, sa ove distance, znam da nisam bio pijan, ali to nije vazno)

    Bo, mozda me se i secas, ja sam onaj mali sto je posle zavrsenog regularnog dela svirke sedeo tamo sam u onom delu bekstejdza, koji te je naizgled cutke iskulirao, kada si mi se, prolazeci pored mene na putu ka bini da izadjes na bis, toplo nasmesio, pozdravio i pitao kako sam.
    Izvini sto ti bar nisam smesak uzvratio, posle mi je bilo zao zbog toga.Bio sam stidljiv, zbunjen i plasio sam se da progovorim na engleskom
    Hvala ti na tom koncertu i muzici, obogatio si me.

    Ovaj post je posvecen tebi, Bo, ali znam da mi neces zameriti ako citaocima preporucim da odu na koncert Nik Kejva, koji je veceras, ako ne gresim.
    Ja verovatno necu moci, suplji su mi dzepovi trenutno, mada bi ga bilo lepo ponovo slusati uzivo, posle onog prvog u SKC-u.
    Drz se Nice veceras, i nemoj opet da se uplasis ako Dzoni Rackovic krene da ti ljubi cizmu, necemo ti nista, znas da te volimo
    Mozda ce te i Bo slusati.


    Toliko o tome, sledeci put...pa...znate vec.