izgovorio je Dj., dok je, za svaki slucaj, maltene rutinski, brisao nase otiske sa kvake na razvaljenim ulaznim vratima stana u koji smo provalili.

    Pitao sam se danas sa cim bih mogao da obelezim svoj povratak na Blogoye, pa kad videh da moj drug Sabahudin bez blama pise o svojoj tuzi za Suzanom Nacionale na svom blogu, resih da podelim jedan od svojih (blamova), pa mi pade na pamet onaj koji sledi ( a svi moji blamovi su mi, kao deca, podjednako dragi). Nego, da se vratim na pricu...

     Elem, bilo je to na pocetku "zlatnih" 90-ih ( a primecujem da su sve glasniji, uglavnom stariji gradjani, koji tvrde da se tada zivelo mnogo bolje nego sada, ono, kao, Sloba redovno davao penzije (jel?), hleb je kostao...i ostali tripovi tog tipa), ja sam sa bivsom zenom i malom bebom ziveo kao podstanar, a stan placao i izdrzavao nas od onog sto bih zaradio kao sitni ulicni diler (zadnja posta - Bulevar), a izgledi da resim stambeno pitanje u dogledno vreme su bili na nivou onih koje je imao i MIlosevic da nas uvede u svedski standard (sa razlikom da sam ja to svoje pitanje zeleo da resim, a u Slobinu nameru nisam siguran).

     U to doba, majka mi rece da je njoj neka prijateljica, koju sam ja nekim drugim povodom upoznao nedavno pre toga, rekla dobronamerno, znajuci da nisam bas u zavidnoj situaciji, da zna za jedan prazan stan kod nje u kraju, i da joj je rekla da bih komotno mogao da ga obijem i uselim se tamo. Po onom sistemu, uletis i zivis dok te sudski ne izbace.

     Ja nesto nisam bio odusevljen tom idejom, i mada sam nazvao tu zenu i popricao sa njom o tome, prvo nisam bio voljan da udjem u tu pricu, ali se, meni bar cinilo, ta zena bas nalozila na ideju, i par puta je zvala moju majku, govorila joj da se malo raspitala po komsiluku, da je stan prazan godinama, da je deo nasledstva oko kog se svadja gomila naslednika, a da su svi u inostranstvu, da verovatno mogu godinama da budem tamo, i da ne odugovlacim dok se neko drugi nije uselio.

     Pa ja prelomih, uzeh adresu, i podjoh jednog dana u izvidnicu.

     Onda napravih plan, konsultovao sam se i sa  jednim advokatom o mogucim posledicama, pre toga, i pozvah trojicu drugara da mi pomognu.

     Ideja je bila da jedan drugar i ja sinhronizovano razvalimo obe brave, sa sto manje buke, a druga dvojica zamajavaju komsije ako eventualno izadju dok ne zavrsimo i ubacimo vec pripremljenje torbe sa nekim glupostima, cime bih ozvanicio useljenje.

     Oko podneva, ekipa je krenula. Parkirali smo kola nesto dalje, vec imajuci u vidu ( razmisljali smo ko profesionalci bre, o svim detaljima, mada, uzgred, mnogi koji znaju moje drugare bi se iznenadili kada bi znali za tu nasu epizodu, svi su danas vrlo uspesni i respektovani u svojim profesijama a i sire, Dj., na primer, cije reci su iskoriscene za naslov je ugledan pravnik, a G. je i javna licnost, uspesan novinar za koga  vecina vas sigurno zna) da ako nesto krene po losem i moramo da begamo, neko ne zapise broj tablica, sa alatom (par dobrih pajsera i ostalo) i torbama usli bez problema u zgradu, dosli do stana i do tada je sve bilo po planu.

    Posto smo sve detalje, ko sta treba da radi, vec ranije razradili, odmah smo se bacili na posao.

   Moja brava se predala o'ma, videla sa kim ima posla, ali se drugar S. se mucio sa svojom i to je pravilo buku, koja je privukla paznju komsija sa istog sprata.

     Drugar nikako nije uspevao da je nagovori da poklekne (bravu), pa sam ja preuzeo, i zaista je bila cvrsta, i posto smo tu bezuspesno izgubili nekih pola minuta (za to vreme je iz jednog stana vec izasla zena a iz drugog, druga nije, verovatno, smela odmah da izadje, ali je pretila da ce zvati policiju, i zaista se culo okretanje brojcanika), a ja resen da ne stojim ispred vrata pola dana, i caskam sa komsijama, precizno plasiranim udarcem nogem ( talenat valjda, verovatno sam propustio da napravim karijeru u obijackom poslu, al jebiga, zivot me odvukao na druge strane) kad vec nije rec, ovaj, pajser pomogao, otvorim vrata i sa S. udjem unutra, dok su ova dvojica caskali sa zenama, (druga je izasla bas na vreme da vidi moj elegantni potez nogom, njen izlazak me je i motivisao da ga izvedem i ubrzam stvari, na hodniku je vec bila prevelika guzva za moj ukus,a simpaticna scena je bila kad je ona otvorila vrata  posto je Dj. (njegova improvizacija, nije bilo deo plana) sve vreme dok je pricao sa njom dok nije izasla drzao ruku u visini njene "spijunke" da ne bi mogla da vidi sta se desava, a njegova ruka tako stajala jos sekundu po njenom izlasku).

   Ok, unutra sam, ali mi se ono sto vidim ne svidja, stan nije prazan, kako mi je tvrdila ona majcina prijateljica, i pola minuta pregleda stana mi je dovoljno da procenim da verovatno niko ne zivi stalno tu, ali je sigurno da neko periodicno boravi, (sto se kasnije iz razgovora sa komsilukom i potvrdilo, mada deo price o nesuglasicama oko podele nasledstva verovatno stoji, pokazalo se da stan nije prazan) a to vec nije situacija u kojoj cu se ja tu useljavati i kazem da odustajem, izlazimo nazad u hodnik.

     Tu je situacija sad smirenija, ona sto je verovatno vec pozvala policiju ne izgleda raspolozena ali vise i ne preti, caska pomalo sa mojim drugarima, a ona prva koja je takodje u pocetku bila neprijateljska vec se maltene sprijateljila sa ovom dvojicom, poziv za kafu je visio u vazduhu, a mislim da uzrok tome lezi u nacionalnosti vlasnika stana koji sam obio.

     Naime, dok smo se S i ja bavili u stanu, Dj. nam je to kasnije pricao, iza one prve zene se pojavio neki grmalj (mislim, nisam ni ja za bacanje, ali lik je zaista grdosija od coveka, nije ni meni bilo prijatno kad sam ga video), i prvo cutao, a Dj. se tu isekao od straha.

     Kaze Dj, koji je u prvoj fazi, dok se nisu "sprijateljili" bio malo ostar prema toj zeni, posto je i ona bila u pocetku prema njemu, da se isekao kad se iza nje pojavio lik (koji sve vreme nije ni izasao na hodnik, bajdvej, stajao je iza nje i uglavnom cutao.

    Kaze, pojavljuje se lik, 2 sa 2, vec ga je sama njegova pojava preplasila, a to sto lik samo cuti mu jos vise dize paniku, vec zamislja kako ce svakog trena ovaj da krene da ga razvlaci tu po hodniku, i stoji tako i cuti, i onda izgovara reci koje Dj. razume kao spasenje.

Naime Dj. (na njegovu srecu, razgovor sa zenom je vec tada bio u mirnijim vodama) i komsinica su pricali o vlasniku stana i grmalj je izgovorio : On je Turcin. Pa posle par sekundi pauze dodao : Siptar. To je sve sto je imao da kaze i vise se nije ukljucivao u razgovor

Nacin na koji je to izgovorio je odavao da monstrum ne voli preterano svog komsiju koji tu povremeno boravi i da Dj.nece biti biven, naprotiv cinilo se da im je drago zbog desavanja.

     Ok, idemo, kazem ostalima, nisam rad da se zadrzavamo predugo tu i da pored komsijama jos i policiji objasnjavam sta tu radim.

     Medjutim, Dj. i G. su se bas uziveli u caskanje i njima se ne zuri.

     Pokusavam da im stavim do znanja da treba da brisemo, ali me ne kapiraju.

    Opet ih motivisem da idemo, ja kazem da cu se vratiti da zamenim bravu koju sam razvali novom koju cu doneti iz kola (lagao sam, bravu sam vec imao tu u torbi, i rado bih je stavio, ali me racionalni strah od susreta sa organima reda sprecavao da krenem da trosim vreme na to), cisto da ne dam ideju komsiluku da probaju da nas zadrze, i ocekujuci da ce ova dva skapirati da to ne mislim, krecem sa S. napolje, verujuci da ce i ova dvojica zavrsiti pricu i krenuti za nama.

     Mi smo vec stigli i do kola, ali njih nema.

     Ja vec razmisljam da li su oni utripovali da cu se ja vratiti da stavim novu bravu i cekaju tamo, i pocinjem da pizdim, pogotovo kad smo primetili patrolna kola policije koja su isla ka toj ulici.

     Oni su ostali tamo jos 10 minuta iza nas i siti se ispricali sa zenama, meni ni danas nije jasna ta njihova potreba, ali je sve proslo bez posledica ( po nas).

     Ovom prilikom se izvinjavam vratima prema kojima sam bio grub i koja sam bespotrebno (kako se pokazalo) ostetio, kao i vlasniku istih, a nadam se da ce razumeti da mi situacija nije bas ostavljala previse mogucnosti da mu nadoknadim stetu (neveliku ipak) koju sam pricinio.

     A meni i drugarima su ostale recenice za pamcenje kojima se ponekad smejemo kad se prisecamo raznih desavanja : "Nismo mi kriminalci, gospodjo" ( ali obavezno u paketu sa scenom brisanja otisaka) i  "On je Turcin (pa dramska pauza)...Siptar.

     Toliko, sledeci put o tome zasto su jagode ove godine bile toliko slabog kvaliteta (sa zeljom da lubenice budu bolje), a mozda i ne.