Sedmi deseti dvehiljadesedme.
7 + 10= 17
1 + 7 = 8
2 x 8 = 16
Ako mi neko ikad kaže da ne veruje u simboliku, brojeve, horoskope, nedelje i tarot, rascopaću mu vugla.
Ovo mi je šesnaesti post na blogOYE!
Posle sam opet razvezala pertle i bacila sam se na pripremanje ukusnog ručka, koji smo, nešto kasnije, u slast pojeli.
Posle je moj muž malo spav’o, jer nesrećnik radi i subotom i nedeljom i radi svaki dan, a radi i noću, radi skoro k’o Japanac, al’ skoro da ne zarađuje k’o Japanac.
Posle smo, kad je ust’o, popili kafu, pa je on igr’o neku sumanutu igricu, jer je stig’o do poslednjeg nivoa pa mora da je dovrši, a ton je toliko pojač’o, da sam na sopstvene misli gledala kao na deo te, za moj ukus prilično krvoločne, igre.
Posle mu je pisalo „Čestitamo. Pobedili ste!“
Posle smo malo planirali budućnost i razgovarali o stvarima iz bliske nam prošlosti.
Posle smo ogladneli.
On se obuk’o i obuo, ja sam se obula, izula, obukla i obula, pa smo otišli.
Posle smo se vratili.
Posle svega što se podrazumeva pod „onda sam se spremila za spavanje“, u nepotpunom mraku sam počela da razmišljam o bojevima.
Broj 1944 mi je intrigantan u poslednje vreme. (Da ne budem neprecizna, intrigantan mi je od drugog oktobra ove godine.)
Posle razmišljanja o broju 1944, koje nije dugo trajalo, jer je poč’o da me ’vata „bromazepam“, došlo je na red „ono“.
„Da li je sutra taj dan?“
Posle toga, a vezano za broj 1944 i „ono“, uvek bih odgovarala: „Nadam se da jeste.“
Noćas sam, sva u nepotpunom mraku i sva u čudu, napravila pauzu, u kojoj sam, u potpunoj neverici, gledala odgovor obasjan svetlošću iz one okrugle stvari koja se utakne u utičnicu da bi sijala da soba ne bi bila u potpunom mraku.
Pisalo je: „Od srca se nadam da nije. I potrudiću se i uspeću, kunem ti se, Milovane, da ovo bude poslednji put.“
Posle sam to tiho, da ne probudim muža, izgovorila.
Posle sam skapirala da sam raskrstila sa brojem 1945.
Posle sam zaspala i ustala oko pola jedan.
Posle smo muž (koji danas nekim čudom ne radi) i ja popili kafu, i ja sela da napišem svoj šesnaesti post pa da ga, posle, postavim ovde.
Posle sam ga napisala i evo, sad ga postavljam.
Posle toga – e ne znam, al’ naći će se nešto.
Poslepodne tek počinje.