Kada sam joj prvi put čula ime - Đardija Lamblija, zazvučalo mi je tako egzotično fatalno i italijanski, a la Đina Lolobriđida. Ali par trenutaka kasnije saznala sam da taj milozvučni entitet, sa pakleno dobrim rasporedom glasova, predstavlja, zapravo, kosmopolitskog parazita koji naseljava dvanaestopalačno crevo male dece.
Uprkos tome, ostavljaći semantiku po strani, to mi je ostao najdraži pojam u celoj medicini.
Ti si jutro preko okeana
ti si lice i grudi planine
ti si orao koji nosi zmiju
ti si srecni nalet tropske klime
hladna lava Popokatepetla
i list crvene paname
kisni dan zacinjen divotom
ti si srce moje tvrde tame
piramide Meshika i Maja
plavo nebo i sesir u hladu
pakao u kom cu te sresti
razlog sto sam ostavila Vladu
Arapin s dva krvava tirkiza
vrelo celo koje u snu bunca
jedna brza pesma za Dan mrtvih
ti si moje pomracenje sunca.
D