Petak.
Otišla sam kod bake da bih probala da učim, ali sam umesto toga, između zalogaja pite od duleka i koha s pirinčom iščitavala Ćopićeve bosanske tugovanke, listala Kekece iz godine kada su Amerkianci otišli na mesec, i tu našla jedan kratak sastav moje mame kada je imala petnaest godina, a svo to drugarstvo, klasje i zemlja koja se ponovo rađa gotovo da se izlivaju iz biblioteke moje bake. Tamo sam našla i Hiljadu i jednu noć prevedenu s ruskog, koja kada se zatvori na listovima nosi potpis mog pokojnog dede, tu knjigu čuvam kao znak naše besmrtne povezanosti, jednom sam baku pitala Nisam znala da deda voli bajke i Šeherezadu, eto koliko duša jednog muškarca može biti nežna i svilena, a baka se nasmejala On je to kupio zbog predgovora Maksima Gorkog, znaš kakav je partijski zanesenjak bio ...
Gledala sam umetničko klizanje, po nekliko puta na svakom kanalu, kada ih snimaju iz odgovarajućeg ugla izgleda kao da lete, cakle im se kostimi i led, vidi se samo boja njihove kože a pokreti su im kao rečenice, vijugavi tanki nepredvidivi u konstantnom dodiru sa nečim vanzemaljskim, završavaju se pogledima koji probijaju krov dvorane i laganim pokretima ruku umesto tačke.
Subota.
Probudio me je onaj klinac kome sam pisala erotske poruke u prošlom ispitom roku, da mi kaže da ga puštaju na noć i pita da li sam spremna da tu noć provedemo zajedno. Znala sam na šta misli, pristala uz lažno negodovanje. Onda sam pojela malo podvarka i piletine, pozdravila sam baku, zaboravila da ponesem one Ćopićeve priče i ušla u autobus. Mislila sam na seks sa klincem, koliko mi sada malo treba da pristanem na to, prevrnula par puta u sećanju ono veče kad smo se povatali u njegovim kolima, i više nisam ni razmišljala o tome.
Kad smo se našli i seli u auto, krišom sam ga gledala dok je vozio, kako je to dobar frajer, osetila sam komplekse kako se izvlače iz najzabačenijih delova moje jadne ličnosti, osećala sam ih kako se migolje ispod peta, iz temena, ispod noktiju.
Dok smo išli ka njemu, zazvonio mu je mobilni. Rekao je da ima neki poslić da obavi, ali da ga sačekam kod njega kući. Odveo me je na sprat, uključio radio i tv, spustio picu, poljubio me i otišao da se vrati za dvaes minuta.
Na tv-u je neki ćelavi debeljko koji šuška ogorčeno analizirao život i delo svog zeta, matorog profesora, bilo je tu zajedljivosti i ljubomore, žali za ženom i telesnim uživanjem, a onda je u kadar ušetala Džulijen Mur kao Jelena, a ujka Vanja ju je prepodobljen milovao po kosi, u potrazi za izgubljenim vremenom, eh ujka Vanja samo baci pogled na mene, iz petnih žila se trudim da mi ni delić života ne klizne između prstiju a ne pamtim kad sam zadnji put... i tad je on ušao i presekao mi misao, ugasio Čehova i upalio Cecu, u jednom jedinom potezu, a tako se slično i skinuo, bilo je loše, loše baš. Onda smo goli jeli picu pa smo ponavljali to sve od malo pre, bilo je bolje ali nekako...onda smo spavali onda me je odvezao kući a nad mojim najdražim nebo je svelelo kao led svetskog prvensta u Goteborgu.
Nedelja.
Ustala sam i dohvatila novine, neki lik je oplakivao nestanak poezije, to me je dotuklo, ako umre poezija šta ću onda ja? kaže - moramo da smislimo nove načine da je oživimo, da počnemo da u nju trpamo priče, eseje, naučnu fantastiku, izem ti te pesme o vanzemaljcima i političkim situacijama, izem ti ljude koji dopuštaju da poezije izdahne, strašno, strašno.
Onda sam ponovo zaspala i sanjala klinca, kako mi dolazi u kuću i kako se krešemo. Onda me je zvala I. i rekla da za sat vremena dolazi po mene i da idemo na dejt koji nam je organizovala s likovima s fejsbuka. Taj njen je bio sladak i ćutljiv, ovaj drugi je trtljao i govorio brateee on je puuukooo, pa su nas odvezli kod njih. Slušali smo muziku i pričali o hrani, onda smo gledali utisak nedelje, taj I-in je rekao kako se Olja Bećković prolepšala, rekao je, tačno je ovo rekao - Kada me žena intelektualno osvoji, odmah mi postane lepša. I to je bilo tako dirljivo, tako osvežavajuče, tako lepo čuti u danu koji predviđa smrt poezije, da postoje osobe podložne intelektualnom osvajanju, i da pritom imaju osmeh koji se cakli kao led klizališta u Goteborgu.
Onda smo se naduvali, taj brbljivi i ja, I. i taj njen su stajali, mahali i dlanovima sekli dim, onda smo otišli kući, ležala sam u svom krevetu, a misli su mi se vijorile i lelujale, potpuno slobodne i potpuno prazne.