26.11.2007
Ideja
Moja najbolja drugarica za koju sam neko vreme mislia da mi je srodna duša, imala je čudne navike – žrtvovala je ljude za ideje. Ne obične banalne bezvrdene ideje od individualnog intersa, već one sveobuhvatajuće platonovske ideje, koje su odraz jedne gigantske suncolike slike sveta. Ponekad sam besnela, čupala je za kosu i lupala joj šamare, prodata zbog nekog meni neshvatljivog principa, i tek kasnije, mogu reći tek sada, shvatam koliko je ona bila ispred nas, koliko je pre svih videla Sunce zbacivši iluziju senki sa zidova pećine.
Pre nekih ne znam ni ja koliko, kada sam se se Jecom napijala ne nekoj irskoj svadbi, počela sam da je ogovaram, a Jeca je započela priču o nekom junaku Dobrice Ćosića koji je sina poslao u rat iako je mogao da to izbegne, samo jer je verovao da svako ima obavezu prema svojoj otadžbini. I ja sam skočila kao oparena, što zbog ožiljaka, što zbog špiritusa od vodke i povikala Da, da, eto to bi meni ta moja najbolja drugarica uradila! To je tako užasno nečovečno! ali tek sad shvatam da je upravo to definicija čovečnosti, kada ideju staviš iznad svega, nezamenljivu i blještavu, i pod njom, kao pod suncem, može da se dešava svašta, i krv, i smrt i izdaja i silovanje, gubitak deteta i slomljeno srce i prevara i kukavičluk, i oproštaj i vaskrnuće, ali ona ostaje nedodirljiva konstanta.
I zapravo mi je laknulo kada sam se prisetila koliko sam puta samu sebe srozavala i spuštala da bih izdigla tu ideju, najčešće baš onu o jednakosti svih ljudi.
Koliko sam bljutavih vina popila, koliko hrane sa poda, koliko odvratnih tipova (i ružni imaju pravu na poljubac), koliko korpi od kompleksaša, koliko idota, kretena, koliko vašljivih kreveta, koliko kampova sa bubašvabama, koliko prećutanih mudrosti, koliko urnisanja od alkohola, koliko priče o seksu i emancipaciji (koliko ostavljanja zbog reputacije da sam drolja), koliko trave, koliko jebanja po budžacima, i pušenja, i prsta u dupetu, i valjkastih tankih džointova, i podvala iskusnih dilera, i povraćanja u sred pijanih poljubaca, koliko tudjih sokova po stomaku, koliko i lepog i ružnog, u jednom dahu, i pola izdaha, jer još uvek traje moj ekspirijum.
I sve to samo zato da, kada sutra dođete sa vanzemaljskim stidom i uz beskrajno dugo ustručavanje stresete pred mene najcrnje ruglo svojih postupaka, ja vas pogledam toliko čisto i bistro da možete da mi u očima vidite sebe same, a iznad nas Sunce koje će i dalje neprikosnoveno biti tu.
:)
imaš ideju ;)
uf , ako je ovo prvi tekst koji sam pročitao kod tebe ........
gde sam bio do sad :))))
wow
što je tebi dobro
I ja sam imao razne ideje...
medjutim...sve se one uliju u jednu...narod / plebs je stoka bezrepa. Kad sam to kao klinac pročitao kod jednog od najtalentovanijih pričaoca priča S. Selenića, mnogo me taklo...kako on tako o Narodu. A svaka knjiga koju je napisao govori o toj jednoj stvari - o bezuboj, prljavoj, nezainteresovanoj masi kojom je moguće manipulisati zbog te neshvatljive gluposti i nezainteresovanosti za sebe...
So...sve što radiš in the future usmeri na to da svoj život organizuješ tako da sa stokom bezrepom imaš minimum dodira.
Tek tako, kad se dobro odvojiš od gluposti, možeš da živiš neke lične, čistije ideje.
A da...Ćosić je idiot.
Cela ta ekipa "izašla iz njegovog šinjela"...sve su to bezlični komplexaši i idioti.
Jebali su kevu ovoj zemlji.
i Nndjbv ima ideju
Mora da postoji barem nesto,zbog cega si ponosna
#letac ;)
#nemiri: trudim se ;)
#gulanfer: sad si tu, bolje ikad nego nikad :)
#SRNA: pa sad, ume da bude...
#nenadjebiv: zapravo obrni okreni tako se cini. Ja nikada nisam ni zivela u iluziji da smo svi isti, ali sam zelela da verujem da svi startujemo sa jednakim pravima, kad vec ne mozemo sa mogucnostima. Taj narod i "narodsko"razmisljanje nalazi se svuda, u svakom sloju drustva, u nasoj kvazieliti i akademijama, svi smo razliciti i to je normalno, ali vazno je da neki zalutali clan patricije greskom smesten u plebsovsko okruzenje moze da se izdigne tamo gde pripada, i taj fantasticni napredak iz prasine i radnickih klasa, i bas to, napraviti nesto ni iz cega je po meni najveci dojam i stepenik do kog ljudsko bice moze da se izdigne. Zato i volim ovu nasu jadnu zemlju - ispunjava sve uslove za takvu jednu misiju. Samo ceka prave misionare.
Cosica nisam ni citala (al vidim opet kanditat za NINovu ngradu), a to o cemu govorim nije striktno povezano za nase ratove, ocevi su slali sinove ga ginu u Vijatnamu ni za sta... jbg.
#Parlevuci: ponosna sam na skoro svaku svoju ideju, a stidim se kada sam ih nipodastavala i u njih sumnjala. Sada, ili mozda za jos koji stupanj razvoja, necu imati ni razloga ni prava da bilo koga osudjujem i kritikujem - orudja kojima se ljudi sluze sa lakocom, a koje cesto, sem mozda u obrazovanju i ponekad u umetnosti, ne donose ama bas nikakvu korist.
.... pametnica... super si
hvala :)
Hm.
Dve stvari..."imati duha" je, čini mi se, dar...genetska stvar. Nezavisna od škola, diploma i sl. Isto kao talenti za slikanje, muziku, matematiku ovo ili ono. Dato ti je ili nije.
Zvuči malo hm "rasistički" ali je tako. Neki ljudi se prosto rodjenjem odvajaju od "plebsa". Osete se ljudi s duhom odmah, isn t it?
Obrazovati plebs je društveni poduhvat. To je ta druga stvar. Zainteresovati ga za sopstveni život i okruženje...to je proces. I zavisi od svesnog dela društva, "elite". One države koje imaju sreće sa svojom elitom, čija elita nije iz političkih, ličnih i inih razloga korumpirana i drži plebs u istom stanju tj istorijskom blatu, toru, lupetajući o "tradiciji", veronauci i sličnim zamlaćivanjima, dakle ona elita koja je skapirala da ceo sistem vrednosti (od škole do medija), treba urediti prema tom cilju - edukaciji "plebsa"...takva društva su postala "normalna" i "srećna" bez obzira na veličinu države u teritorijalnom smislu ili u smislu brojnosti naroda.
Ćosić and co spadaju u srbijansko-šumadijsko-domaćinsku elitu i tipičan su primer kako elita može da doprinese istorijskom porazu celog jednog naroda.
NINove nagrade tu istinu ne mogu da zamažu, prikriju...
Voleti svoju zemlju...Hm. Prilično lična stvar.
Nekako mi se čini da je nepristojno potenciranje te priče.
Kao i o tome da li i koliko verujem u boga.
Meni je uvek neugodno nekako da o tome govorim ili da slušam nekog kad o svom patriotizmu priča.
Žrtvuj ideju za ljude ?
upijajući kao spužva naša se prazna duša puni mislima- sve što se u našoj glavi događa su misli- zamisli si sada bačvu punu svim mislima ikada i pomišljenim- to je bit- a materija nastaje iz tih misli- jer prvo bijaše misao, pa riječ, pa stvar....
ma, serem bez veze..
#nenadjebiv: slazem se, apsolutno, mnoge su zemlje padala i gusile se u revolucijama i gradjanskim ratovima i stagnirale zbog istih samo zato sto im se "elita" koja se namnozila po nekim primogeniturnim principima, navrzla oko vlasti ne pustajuci nikakvo vertikalno napredovanje. A ono mora da postoji bas zbog tih, sa duhom rodjenih koji zele da se probiju. Kod nas je od pamtiveka svaki sistem bio apsolutisticki makar prebojen (a pogotvu, kakve li naizgled kontradiktornosti - komunizam) i dok nasi tajkuni i vlastodrsci ne shvate da moraju da obezbede neki ventil za kreativnost i ideje onih za koje ih NE vezuje genetski materijal, stvari se nece promeniti.
Meni je prosto mucno da gledam osobe koje su se mumuficirale u dekanskim prodekanskim, ministarsim stolicama, a da su poslednji rad i pomak napisale uoci studenstkih protesta '68, a oni sa idejom moraju da cekaju, srpe se da "stasaju" i magistriraju i doktoriraju i steknu uslov i potvrdu iz opstine i ovo i ono i da idu tamo i vamo i sta sve ne, a za to vreme na Zapadu dvadestogodisnjaci otkrivaju strukturu DNK, osnivaju majkrosfot i gugl, itd. Mnogo smo zatvoreni. Mnogo malo respekta za ideju.
A to u se i svoje kljuse, to mi je uvek bilo malo - nesvrsishodno. Ja sam uvek volela neku misiju, pa makar i najtruliju. Jer to je zivot posle smrti, ne znam da l me kapiras?
Ste tice licnih prica, da, to je neki zapadni trend, ne pitaj me sta sam ,ko sam, da l verujem i da l volim, a pogotovu koliki mi je godisnji income. Mozda ima smisla, nemam jos stav. Ali iako je licno, izneseno je na pravom mestu - mom licnom blogu.
#fishkush: nije bezveze, to je to - Mislim, dakle postojim. Kaze danas moja profestorka - oni koji imaju decu zive vecno. A ja mislim - oni koji su ostavili ideju (bilo da je to umetnicsko delo, pronalazak, otkrice, istorijski cin i poduhvat) zive vecinije.
Yup!
;)
da, da, lepa je podela na one koji se bave ljudima i one koji se bave idejama. Medjutim i za ove koji zive zbog ideja postoje dve podgrupe - to su oni koji se zalazu za ideju o ideji, i oni kojima se ideja odnosi na ljude. Postujem i ja ljude sa idejom, ali volim samo one ciju ideju volim.
http://www.slobodnajugoslavija.com/sound/komunizam/inter_fr.mp3
:))
Surprise, très bon ton français. Merci d'être passé.
Hvala tebi za prolaz u blogu. Zdravo isto.
#gamet: pa da, ono racionalno mi daje postovanje za ideju, a ono emocionalno - ljubav za coveka od ideje
#vojslav: miiiisim... kakav saundtrek! :D
#jujudesforges: ah, merci, c'est seulement un petit morceau de tous que je sais ;))) et maintenant que j'ai vu ton blog, je vais passer tres souvent ;)pozzzdrav :)
