Imam jedan davni san. Glupo mi je da pričam o tome, s obzirom da furam imidž glupače željne znate već čega. Al sad mi nešto došlo da vam otvorim dušu...
Pre nekih osam godina letovala sam na Rodosu. To ostrvo je oblika badema, bele semenke, postavljeno ukoso između Egejskog i Sredozemnog mora, najveći grad Rodos nalazi se na gornjem vrhu semenke, na sudaru dve morske struje, ima jednu ulicu koju kad pređeš vetar te šamara i spreda i od pozadi, talasi udaraju u stene, a ako se vratiš sunce ti odmara na ramenu a more na pesku tvog povratka.
Imali smo vodiča, malu plavu pegavicu, već prevalila tridesetu, ali s očima bržim od svetla, svetlijim od vetrovitog rodoskog mora, s glasićem ko grčke nimfice, pevala je pričajući.
Ona mi je ispričala za Hermesa. Imala je dvadeset godina, prvi put se zaljubila. Vodila je grupu u Olimpiju da ga vide, iako je joj je znala sve o njemu, bibliološki i dokumetacijski pripremljena, nije znala da postoji ljubav na prvi pogled. Postrojili smo pred njega, a telo mermerno bljeska na nas, stomak mu ko turska kaldrma, kosa ko ljubičice, oni gledaju ne trepću, a ja se pomeram sve iza njega, da mi ne peče oči njegova belina, stanem mu iza leđa, kad ono... dva guza ko dve dinje, dva džinovska belutka, dve polovine jabuke Platonove... A iznad njih se uzdižu Andi i Kordiljeri, brda i planine, jedra grčke mornarice što je porazila Persijance kod Salamine...
Nedugo zatim, po povratku u Beograd, pročitala sam Sliku Dorijana Greja. U knjizi bila je fotografija Oskara Vajlda u grčkoj nošnji, poduža biografija, i opis njegovog proputovanja kroz Grčku i Peloponez. I tad mi puče pred očima ona so i more, planine što čine Agamemnonove grudi glavu, i onaj atinski Akroplj što smo ga gledali s brda jer su Grci štrajkovali, i oni restorani sa klinastim natpisima i mitološkim imenima (Ifigenija, Orest, Prometej)... Puče mi Hermosov zlatan trup.
Puče mi san - deset dana Stare Grčke, deset dana trase Tolos u Delfima-Korint-Mikena-Olimpija-Teba, ibis, redibis, i vratiti se sa pogledom da to kameno remek delo.
Pogledala sam ih, a već su bili uduvani, pušeći dok sam ja pričala.
– Ićićemo mi s tobom – probudio se Veljko.
– Da, mi te volimo. – cerio se Jecin dečko,
A Jeca je samo gledala u plafon kao da gleda kako pristižu pirejske galije, i rekla, kao da priča masi na Agori – ja moram da vidim to dupe.
Giardia, jebes image. To je samo slika. Bitno je ono iza. A kod tebe ima shta da se vidi i oseti. Cuvaj se!
hahahaaaaaa :))) uduvali se jadni :))) čuj, ćerka mi dobila tu knjigu davno na poklon, ima zanimljiv izreka tamo, no pisca vezuju za homoseksualnost, a to je svet drugačiji od mog :) no ipak, post je dooooobbbaarrrr!!! :) rado čitam ti textove :)
Doobar post, dobra priča.
ja moram da vidim to...
:-O... is shocked!
tajnama grčkoga jezika i pa'uljinim vještinama.
jos kad bi nam napisala kako se to izgovara po Vuku... :))))
vau... nisam znala da ovde ima toliko grkofila :))) nenadjebivi u mojim ocima sve vise zaradjujes taj svoj nik ;)
