C.-in bivši dečko se ženi. Zapravo to joj i nije pravi dečko, s njim se letos vatuckala po kolima i šumarcima dok se kresuckala sa onim nezahvalnikom kog voli. Al opet, jedan krasan penis se povlači sa tržišta. C. kaže da je to najdivniji primerak muškosti koji je imala prilike da vidi, dodirne i proba.
I tako, sedimo nas dve, smoždene od učenja i želje za onim, kad me C. munu pitanjem:
− Misliš da ćemo se ti i ja ikada udati?
Auh. To je pitanje kojim sam ja nju htela da poslužim da me uveri u suprotno. A sad... tešiti C. je kao lečiti jedinog lekara u gradu – redak, vandredan i za okolinu često neizdrživ manevar.
− Kakvo je to pitanje, naravno da hoćemo.
− Misliš? Nešto ne verujem, hoću reći, ne mogu to da zamislim... ko bi nas hteo da oženi..?
− Daj bre, naćiće se neki paćenik, granat. Mora.
− Misliš?
− Da, sto posto, to je zakon prirode.
− (uzdah)... samo da ne bude impotentan... ili da brzo svršava...
− Pa dobro ako već brzo svršava bar da može tri put za noć... ili da može opet dva minuta po poslednjem svršavanju
− i samo da mu ne bude onako pečurkast – velika glava i kratko debelo telo..
− uh, da... i da ne bude dlakav
− što, šta fali??
− Pa ja volim glatka prsa, napalim se kad ih lizuckam...
− Onda mora da bude neki ćosavi klinac jebote!
− Pa dobro... ako mora hihihi
− Hihihi
− Jao, i da nema mala klikerasta jaja...
− i da ima dobre usne za dudlanje!
− i da nema mnogo gorak ukus...
− i da se ne gadi da liže!
− i da je željan i kad dobiješ!
− i da ne bude picajzla koja nosi roze rolke i naočare i govori znači posle svake druge reči i da...
− E sad ga pretera!
− Dobro de... ma, u suštini samo da može da mu se digne i da ne bude pečurkast.
− I sitnojajac!
− I sitnojajac.