Želim da kupim sebi jedan helijumski balon.
Kao klinka oduvek sam želela jedan veliki, u obliku srca.
U istom danu otišla bih, sa istim balonom, da gledam zalazak Sunca na železničkoj stanici. Posmatrala bih boje - sve žute i narandžaste što plamte poput vatre, u kombinaciji sa plovidbom tromih, sivih i beličastih oblaka po nebeskom svodu. Sunce bi pružalo svoje zrake i podelilo nam malo svoje svetlosti. Pozlatilo bi puteve i omoguđilo izvođenje tajanstvene igre senki.
U istom trenutku, pustila bih balon. A on bi leteo, leteo plamtećom nebeskom površinom. Bio bi deo tog veličanstvenog zalaska Sunca. Upotpunio bi boje, oživeo ih.
Ne bih ga fotografisala. Na fotografiji motivi izgledaju plastično, izveštačeno.
Poslala bih taj balon da tokom svog leta pozdravi sve meni drage osobe... I one manje drage, ako stigne.
I zamislila bih želju... Lepu želju...
A on bi leteo...

Kažu - sve što je lepo, kratko traje. Prati trenutak u kome je nastalo, a za njim i ostaje. Živim za te trenutke... Trenutke kada adrenalin poraste do maksimuma, u očima plamti jedan neobičan, neopisiv sjaj, slike i boje se rasprsnu u jednom sekundu u milion novih, lepših, življih...oboje zvuke oko tebe, osećanja, misli... Pomisliš da sanjaš, da lebdiš u nekom nestvarnom univerzumu sopstvene fantazije...ne želiš da se probudiš. A nakon toga vratiš se u golu, surovu stvarnost u svom punom obliku. Kada se svetlost gasi i boje nestaju... Čekaš samo da svane dan, da izađe Sunce, da uzme svoj vedri, šareni kist u svoje ruke i obaspe tvoj svet novim bojama, novim trenucima, koji će opet postati tvoje lepe uspomene, kojih ćeš se iz dana u dan rado prisećati...živeći novu budućnost...udišući nove vetrove, koji će te, menjajući svoj ritam i taktove, nositi dalje...više....
...u nove pobede!...

~Sugar.