Čudni su putevi Božiji, jel da ? Hmmmmm... od obećanog raporta sa druge večeri bajkerijade u Paraćinu nema ni slova B. Pogubismo ti se mi sinoć negde, toliko se pogubili da ja uopšte nisam siguran ni gde sam bio, ni šta sam radio, ni kako sam se vratio, i da nema par fotki, sve bi završilo u crnoj rupi....
A za sve je krivac Virus, koga sam usput ostavio ovde:
I umesto jednog, koliko sam sebi obećao, napravila se tu neka kompozicija....
Posle nepoznatog broja čaša, uputio sam se ka Paraćinu, ali kako đavo ne spava, izgubio sam se i zaglavio u jednoj kafanici... jednu od onih sa kariranim stolnjacima. A šta je bilo dalje, nemam pojma, ostaje kao svedok fotka da sam noćas i mečku terao...
Kao što obećah, sledi raport sa prve večeri bajkerijade 2008. u Paraćinu. Malo mi je kasno proradilo kefalo, te sam Vas na žalost tek juče obavestio i pozvao, da - ko je u mogućnosti - da nam se pridruži u ovom dobrom zezanju. Ipak, kako je ovo tradicionalno okupljanje, i kako postoje svi uslovi za kamp, ovo-ono, nešto smo se sinoć dogovarali i evo tvrdo obećavam da će mo počevši od sledeće godine uporedo s bajkerijadom praviti na istom mestu i organizovani skup blogera. Ono nije da nije bilo blogera, tu i tamo našlo se nešto lokalaca...
Ok, sad idemo slikom, tonom, videom i rečima kroz prethodnu noć....
Pri polasku pozdravio me je mačak Marko koji je priveo komšisku Cicu, i koji je kategorično odbio da krene sa nama, jer kao što se iz priloženog da videti, bio je zaokupljen nekim drugim stvarima.
A u Paraćinu, gori asfalt, polegla je trava, na stotine uparkiranih mašina ....
Brrrmmm Brrrmmm... Verujte nije lako bilo uparkirati mašinu, a kad ja već negde umetnete, uvek se nađu i drugari kibiceri....
Susret dvojice poglavica, moja malenkost i Živorad (poglavica Belih Anđela)... O bajkerima, motorijadi, Belim Anđelima i još koje čemu sledi kratak intervju koji možete poslušati, ako kliknite ovde.
Bajkeri (za blogere nisam sasvim siguran) nikad ne lome krivine bez svojih SKVO !
O da, prijatno sam se iznenadio, kada sam neočekivano ugledao svog starog drugara i prvog mi basistu, Joleta, koji je porodično doputavao na feštu. Pili smo sokiće, da se odmah razumemo.
Naleteh još na neke drugare, ovaj prvi s desna Vam je bloger "majstor".
Blogerski podmladak, Toce sa svojom drugaricom Anči nije mogao da odoli a da se ne ufotka za uspomenu na jednoj od najatraktivnijih mašina na skupu.
E onda smo se u bekstejdžu našli sa drugarima iz YU Grupe, Dragi, Žika, Petar Jelić, svi na okupu... Sa Dragijem sam odradio ekskluzivni intervju, koji u skraćenoj verziji možete da poslušate ako kliknite ovde.... Obratite pažnju na specijalni pozdrav upućen blogerima...
Koncert je bio do džidže.... što se i dalo očekivati....
Smenjivali su se hitovi, Nona, Sama, Kosovski Božuri, U tami disko Kluba, Od zlata jabuka, Dunav, Crni Leptir... Skoro 2 sata svirke nabijene energijom do maximuma....
Hmmmm .... A šta je radio poglavica za vreme koncerta.... Zar sumnjate... Svo vreme je bio u transu...
Reklo bi se, pravi indijanski ples....
I za kraj jedan video klip, tek toliko da Vam dočara atmosferu s koncerta...
Dosta je za danas... Odoh da se lagano priprem za noć koja sledi i naravno prenesem Canetu Vaše pozdrave... Biće to brejkovita noć, sasvim sigurno... a više o tome u sutrašnjem postu...
A ja.. ja sam bio ubeđen da će za ovih dvadesetak dana koliko me nije bilo, sve otići u tri lepe....
Ooo Neeee, ništa od mog kulta ličnosti, kakva šteta, a imao sam želju da potpomognem njegovom urušavanju, časna reč, da ga satremo, uništimo, da ne ostane ni kamen na kamenu.
Ali, izgleda, ne ide to baš tako lako. Na žalost, ne vrti se svet oko mene, ni oko mojih (ne)prijatelja, ni oko družine Pere Kvržice, svet se jebeno i dalje vrti samo oko svoje ose... Šteta... Kakva šteta... Definitivno...
Biće to brejkovita noć, sasvim sigurno... a više o tome u sutrašnjem postu...
