Poezija - Sena protiče kroz Pariz

Ko je to
šta je uvek u ovome gradu
i neprestano dolazi
i neprestano odlazi

A dete
vrač pogađač
odgovara
To je rek
i blistava oka dodaje
Toj reci ime je Sena
a grad se zove Pariz
Sena je ko neka osoba
Neki put trči i ide žurno
uvek ubrazava korak kad suton pada
Al’ katkad u proleće zaustavi se
i gleda vas baš ko ogledalo
A ume i da plače ako plačete
ili se smeši
da vas uteši
I uvek prasne u smeh
kad dođe sunce leta

Sena veli mačak
pa to je mačka
Ona prede češući se o mene
A možda je i miš
koji se igra sa mnom
pa posle beži

Sena je devojka
a onih divnih dana
bila je lepojka
iz Frenč kankana
veli stari obalski beskućnik
plemića bede već klasični lik
kome za brodovljem rečna pena
dočarava slike lepih žena
šuštavih sukanja nagih ramena
iz starih dobrih vremena

Sena
veli jedan nadničar
sanjalica znojav i mišićav
Sena je fabrika
Sena znači rad
Uzvodno nizvodno ista obrtaljka
Brodovi sa vinom ugljem i žitom
niz reku se kreću tamo-amo
a sve prema berzanskom kursu
Bregovi flaša
gomile zarđale gvožđarije neke
starih kreveta kotura kaveza
bicikla alatki šipki i veza
iz svih predgrađa
skrkani su ovde na obali reke
u hlad ovih divnih breza
Sena
pa ona je fabrika
I kada je zima
na njoj se preznojava
Ona je pesma što od izvora teče
i glas ima mladosti
devojka jedna s osmehom to reče
zaljubljena u mladog predstavnika strasti
I sve ljubavnice s Labudovog ostrva
govore to isto sanjareći

Senu
dobro znam
ko da sam je stvorio sam
veli pilot remorkera u majici plavoj
i išaranoj
mazutom suncem i dimom
Neki put ko da je luda zbog svoga tela
i tu ludost naziva velikom modom
pa sutradan spava ko zaklana
i ko parket dobro uglačana
preteća opaka burna zamišljena
vragolasta umiljata romantična
nežna ćudljiva
bestidna i lena
i šta još sve ne
Takva je ona sve
to je njen pravi pedigre

Sena je ko i svaka druga reka
sigurnim glasom veli gospodin
doteran
i blaziran
jedan od prvih putnika
turističkih brodova njenih
Reka je to sa mostovima dokovima i kejovima
sa virovima i blatištima
i s vremena na vreme po nekim utopljenikom
ako to nije neko crknuto pseto
i sa pecarošima na štap
koji ne uhvate nikad ništa
Reka je to baš kao i svaka druga
i ja sam prvi od svih koji je sažaljeva
A sena to čuje i smešeći se
pa odlazi romoreći
Reka
ko svaka druga ko svaka druga ko svaka druga
tok vode
iz planinskih svežnika i bujica
iščezlih oblaka
reka ko i svaka druga
kao Duranica i Gvadalkivir
ili Amazon il Mozel
RajnaTemza il Nil
ili kao reka Amur
Da kao neka ljubav
Peva Sena ozarena
a noć i Mlečni Put prate je
uz njen pozlaćeni šapat
a takođe i železni šum
uobičajene njene blage larme

Kao reku Ljubavi
čujete vi lepojku
čujete je kako guče
govori plemić na obali
na Keju pijanica
O reko Ljubavi
ti mi govoriš dok se ja ljuljam
Nije to reka ta Sena
već je to Ljubav lično
reka je to moja reka
moj divni prvi jutarnji zrak
moj mali put oko sveta
odmor moga života
A Luvr sa Tiljerijama i Ajfelovom kulom
Notr-Damom i Obeliskom
Lionskim stanicom i trgom Osterlic
to su moju zamkovi na Loari

Sena
to je moja morska plaža
i ja sam njen verni turist
A kada ona teče hladna i naga
brujeći žalopojku
protivu Nepoznatog
trebalo bi da sam zlopamtilo
pa da se sećam bede nesreće očajanja
Ne treba mešati vilinske priče
i strašne snove
Ali
kad ispod Novog mosta
vetar poslednjeg dana
bude ugasio moju sveću
i ja se povučem od svega na svetu
i zasvagda budem ugodno smešten
u velikom dvorcu ispruženih
u Banjeu na Per-Lašezu
osmehnuću se i reći ću

Bila je jednom Sena
bila je jednom
bila je jednom Ljubav
bila je jednom Beda
a neki put i zaborav

Bila je jednom Sena
bio je jednom život.