Poezija - I leti i zimi

I leti i zimi
u blatu i prašini
ispružen na stare novine
čovek
čije cipele propuštaju vodu
gleda u daljini brodove

Blizu njega neka budala
neki gospodin koji ima od čega da živi
setno peca ribu na udicu
Gleda kako prolaze dereglije
pa ga obuzima neka nostalgija
a ni sam ne zna zašto
hteo bi i on da krene
niz vodu negde daleko
i da proživi novi život
sa manje debelim trbuhom

I leti i zimi
u blatu i prašini
ispružen ko stare novine
čovek
čije cipele propuštaju vodu
gleda u daljini brodove

A ona pecaroška dobričina
vraća se kući bez lova
Otvara kutiju sardina
pa brizne u gorki plač
Shvata da će uskoro umreti
a da nikad voleo nije
Žena ga njegova posmatra
i osmehuje se prezrevim osmehom
Ona je žalosna rospija
žaba iz kropionice

I leti i zimi
u blatu i prašini
ispružen ko stare novine
čovek
čije cipele propuštaju vodu
gleda u daljini brodove

Zna on dobro da su dereglije
veliki ploveći ćumezi
i da zbog pada nadnica
lepe brodarke
i njihovi siroti brodari
vozikaju po rekama
čitav tovar dece
propale od bede
i leti i zimi
i po svakojakom vremenu