Poezija - Očajanje sedi na klupi

Na jednom skveru dok prolazite
Jedan čovek zove vas za klupe
Ima naočari stari sivi kaput
I puši kratku cigaru i sedi
Dok prolazite zove vas
Ili vam samo daje znak
Nikako ga ne treba gledati
Ni slušati ga
Već najprostije treba proći
I praviti se da ga ne vidite
A ako ga gledate
I slušate
Daće vam znak
I niko i ništa
Ne može vas više sprečiti
Da ne odete i ne sednete do njega
Od tada on će vas samo posmatrati
I smešiti se
A vi ćete patiti užasno
I smešićete se istim osmehom
Baš upravo tako
Pa ukoliko se više smešite
Patićete sve više
I ukoliko više patite
Osmehivaćete se sve više
Ne mogući da se uzdržite
I ostaćete tu sedeći zgrčeni
I nasmejani na klupi
Dok će deca igrati oko vas
I prolaznici prolaziti
Spokojno
I ptice uzletati
Napuštajući jedno drvo
Za neko drugo drvo
A vi ćete ostajati i dalje tu
Na klupi

Znajte znajte
Nikada se više nećete igrati
Kao ta deca
Nikada se više nećete šetati
Spokojno
Kao ovi prolaznici
I nikada više nećete uzletati
Ostavljajući jedno drvo za neko drugo drvo
Kao ove ptice.