Poezija - Lokalna boja

Lep je ovaj mali predeo
ove dve stene i nekoliko dvreta
a tu je i voda pa obala
Kako je sve to divno
mali šum malecni vetar
i mnogo vode
A to je sićušan predeo Bretanje
koji kad se gleda izdaleka
i mogao bi da se sav smesti na dlanu ruke
Ali ako mu se priđe bliže
ne vidi se ništa
čovek tresne o neku stenu
ili o drvo
i pozledi se da nije baš prijatno
Ima stvari koje se ne mogu dodirnuti izbliza
i druge koje je bolje gledati izdaleka
Ipak sve je to lepo
A tu je sem toga
crvenilo crvenih ruža plaventilo različaka
žuta boja nevena i sivoća sivih veverica
cela celcata zamagljena i nežna čarolija
pa i zvonki smeh rajske ptice
i sve neke takve neobičnosti
vesele tužne drage
Dabome
to je predeo Bretanje
predeo bez ružičastih ruža
bez crvenih ruža
suri predeo bez sivih veverica
predeo bez neobičnosti i bez rajske ptice
Ipak meni se dopada baš taj predeo
te mu mogu dodati sve lepote
Ali sve to nije važno zar ne
Možda mi se baš to i sviđa
u čitavom predelu tom
jer najlepša devojka na svetu
može dati samo ono što ima
A tu najlepšu devojku na svetu
ja takođe postavljam u predeo taj
i njoj je tu prijatno
i voli ga mnogo
On joj pravi hlada
a zatim je žari suncem
u granicama svojih mogućnosti
I ona ostaje tu
a i ja takodje ostajem tu
uz tu devojku
Zatim pored nas su pas i mačka
a nedaleko i jedan konj
pa čak i mrki medved sa velikim dobošem
i više drugih životinja najobičnijih
kojima sam zaboravio ime
Najzad tu se praznuje i neki praznik
sa vencima svetiljkama lampionima
dok mrki medved udar au bubanj
i svi igraju neku igru
i svi pevaju neku pesmu